Mi imamo, kaže se, crvene linije. Dobro, a da li postoji alternativna strategija, recimo plan B? Šta je, pre svega, plan B?

Uopšteno govoreći, ako se ne može postići ono što se smatra da bi bilo najbolje, plan A, zadovoljava sledeći najbolji ishod, plan B. Drukčije rečeno, plan B je ishod koji je prihvatljiv pod uslovom da se ne može ostvariti plan A. Ili, to je drugo najbolje rešenje.

Ono što je potrebno zapaziti kod ovakvog određenja plana B jeste da je reč o ishodu koji je uslovno prihvatljiv. Uzmimo, međutim, da se kaže kako je samo ishod A prihvatljiv; uzmimo dakle da odbacite plan B dok još pokušavate da primenite plan A, imate li i dalje plan B?

Uopšteno govoreći, da bi postojao plan B, ne bi trebalo birati između plana A i plana B, već ih samo rangirati. Primenu plana B, da se tako izrazim, bira ostvarivost plana A. Ako, međutim, birate između dva plana i jedan od njih odbacite, sva je prilika da će on postati nedostupan kada ne ostvarite ono što ste naumili.

Srpska politika već veoma dugo sledi strategiju u kojoj nema ostvarivog plana B. Ideja je otprilike ova: da se odbije ponuda i traži više, pa ako se ne uspe, da se prihvati ono što je prvobitno odbijeno. To je strategija u kojoj ne postoji plan B. Jer to podrazumeva da se naknadno izražava spremnost da se prihvati ponuda koja je prethodno odbijena. Nije, naravno, nemoguće da se ponuda obnovi, ali to zavisi od drugih. A oni mogu da imaju svoj plan B, koji ne podrazumeva, i najčešće neće podrazumevati, obnavljanje ponude koja je već jednom odbijena.

U poslednjih dvadestak godina redovno se izražavala naknadna spremnost da se prihvati rešenje koje je prethodno odbijeno, u nekim slučajevima čak više puta. Usled toga svaki sledeći izbor teži da bude nepovoljniji.

Obično se krene sa „nikada i ni pod kojim uslovima nećemo“, dakle sa crvenim linijama, koje se potom pomeraju. Svakim pomeranjem, međutim, gubi se bar po jedan plan B. Pa šta ostane.

Peščanik.net, 21.07.2010.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija