Da je Benjamin Netanjahu pre dvesta godina služio u francuskoj vojsci, napravio bi sjajnu karijeru: Napoleon Bonaparta, koji je više voleo generale koji su imali sreće od onih pametnih, dobrih i vernih, primetio bi da Bibija prati sreća.
U njegovoj drugoj premijerskoj karijeri, svet nikada nije bio manje zainteresovan za „bliskoistočni mirovni proces“, otprilike onoliko koliko Francuze zanima pariski lanjski sneg. Ekonomski problemi u SAD su pretnja političkoj karijeri Baraka Obame, koji se pretvorio u Netanjahuovu pudlicu. Kriza evra koja preti da razbije Evropu pretvorila je Evropsku uniju u papirnog tigra koji ubrzano gubi svaki autoritet.
Izbor Baraka Obame za predsednika je u evropskim kancelarijama u Briselu probudio nadu da će se stvoriti jedinstvena evropsko-američka politika na Bliskom istoku, posebno kada je reč o izraelsko-arapskom sukobu. Palestinski pokušaj da internacionalizuje svoj sukob sa Izraelom sveo se na sukob između Amerikanaca i ostalih članica Kvarteta1. Istovremeno je postao očigledan razdor među centralnim zemljama EU u vezi sa načinom rešavanja ovog sukoba.
Predstojeći izbori u SAD obećavaju Netanjahuu mirnu godinu na američkoj pozornici, a potresi koji se događaju u Evropskoj uniji mu osiguravaju tišinu na evropskom kanalu. Imaju oni dovoljno svojih razmirica na polju ekonomije i bez palestinskog delovanja u Ujedinjenim nacijama i Uneskou.
I predstojeći izbori u Francuskoj obećavaju tihu zimu izraelskoj vladi, u evropskoj prestonici koja je bila daleko najaktivnija u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba. Predsednik Nikola Sarkozi je požurio da predstavnicima jevrejske poslovne zajednice objasni da je naziv „lažljivac“ koji je upotrebio za Netanjahua u razgovoru sa Obamom, „izvučen iz konteksta“. U francuskom ogranku ministarstva spoljnih poslova za Bliski istok smatraju da sada nije pravo vreme za svađu sa izraelskim prijateljem. Birokrati ovog ministarstva sada su zauzeti masakrom u Siriji i neredima u Egiptu. Jedan od francuskih zvaničnika mi je rekao da Egipat crpi poslednje zalihe pšenice i pirinča, kao i rezervi inostranih valuta.
Prošlo je više od dva meseca od sastanka Kvarteta u Njujorku, na kome je donet okvir za obnavljanje direktnih pregovora između Izraela i Palestinaca. Od tada, ne samo da Kvartet nije uspeo da približi dve strane, nego su primanje palestinskih predstavnika u Unesko i kontakti sa Hamasom od strane Izraela iskorišćeni kao izgovor da se zamrzne dotok poreskog novca na palestinske teritorije i objavi podizanje još 2.000 stambenih jedinica u istočnom Jerusalimu. I kako je reagovala Francuska, predstavnica levice u evropskom parlamentu? „Niste shvatili da smo promenili politiku po pitanju naselja na okupiranim teritorijama?“, upitao je nedavno jedan francuski zvaničnik, „Umesto izraza izražavamo žaljenje, rekli smo osuđujemo“. Stvarno velika promena!
Osim toga, oni su palestinske vlasti pomogli sa 20 miliona dolara. Divan aranžman: Netanjahu uzima od Palestinaca njihov novac, a Evropljani im daju hitne grantove. Tokom svoje poslednje posete Jerusalimu, Ketrin Ešton, ministarka spoljnih poslova Evropske unije, obećala je Netanjahuu da će napredak u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba ojačati progresivne snage u Egiptu. Ešton je obećala da će proboj u pregovorima sa Palestincima pomoći da se Iran izoluje i da se ojača međunarodna podrška uvođenju sankcija ovoj zemlji. Naš predsednik vlade je odgovorio da bi on želeo da sačeka rezultate egipatskih izbora. Navodno svestan važnosti iranskog nuklearnog programa, Netanjahu je izneo plan o postizanju mira sa Palestincima pre sledećih izbora u Izraelu. Predstava sa mapama povlačenja, zamrzavanja izgradnje novih jevrejskih naselja i uklanjanje policijskih punktova očigledno nisu deo ovog plana.
Netanjahu je uspeo da pobedi palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, američkog predsednika, pa čak i francuskog predsednika i predstavnike ostalih članica Evropske unije. Netanjahu je pobedio i Laburističku partiju Avoda i izraelsku levicu (Kadima, partija desnog centra, pobeđuje samu sebe). Netanjahu pobeđuje, a Izrael gubi. Izrael gubi nadu da će mir biti postignut, i šansu, možda poslednju, da sačuva svoj jevrejski i demokratski karakter. Kao što je Napoleon rekao: „Najopasniji trenutak je trenutak pobede“.
Haaretz, 28.11.2011.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 29.11.2011.
IZRAEL / PALESTINA