Nema previše nejasnoća u netom objavljenoj „Platformi za razgovore“ o Kosovu, koja se doduše tretira kao nacrt ili non-paper, što bi se moglo razumeti i tako da će se njeno pravo tumačenje dobiti tek političkom primenom.

Najpre, šta piše? Ideja je da se na kosovske vlasti prenese unutrašnja suverenost uz odgovarajuća ustavna rešenja, koja se odnose na stvaranje autonomnih vlasti srpske manjine i na status Srpske pravoslavne crkve. Time se rešavaju sledeći problemi:

– Nema potrebe za promenom ustava Srbije, budući da se prenos nadležnosti može smatrati specifikacijom ustavom ustanovljene autonomije Kosova, čija se međunarodna suverenost ne priznaje.

– Stvaranjem srpske autonomije na Kosovu omogućava se nominalno ukidanje paralelnih struktura vlasti, dok se formalizuju njeni politički i finansijski odnosi sa Srbijom.

– Normalizuju se odnosi između Srbije i Kosova, jer se svi oblici saradnje mogu smestiti unutar odnosa države sa svojom pokrajinom.

– Uklanjaju se prepreke procesu integracije Srbije i Kosova sa Evropskom unijom i, po implikaciji, i sa svima drugima, unutar regije ili globalno.

– Konačno, čak i u slučaju da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija i, konačno, i Evropske unije, Srbija sama ne bi morala formalno da prizna nezavisnost Kosova, mada bi naravno odnosi među njima i praktično i pravno bili isti kao između dve države.

Kako se misli doći do toga, što će reći šta je politika platforme? Jedan korak koji se predlaže jeste da se odustane od „tehničkih pregovora“, jer se njima, smatra se, korak po korak prihvataju elementi kosovske suverenosti, a da se ne obezbeđuju sopstveni interesi. Drugo je stav da bi trebalo pregovarati o svemu i ne dogovoriti ništa dok se ne dogovori sve. Ovaj bi stav mogao biti ojačan eventualnom odlukom Ustavnog suda da do sada postignuti sporazumi nisu u skladu sa ustavom, što bi ograničilo mogućnosti srpske vlade da vodi tehničke pregovore i ojačalo zahtev iz platforme da se pristupi političkim pregovorima. Ovi poslednji su potrebni, jer je jasno da se ništa iz platforme ne može ostvariti ako se sa tim ne saglase kosovske vlasti.

Iz sadržaje platforme i iz politike koju ona zagovara, može se izvesti zaključak da srpske vlasti nude rešenja koja bi trebalo da izlaze u susret zahtevima Evropske unije, pre svega, i da se, stoga, nadaju političkoj podršci u zahtevima o pregovorima i o njihovom ishodu kada je reč o promenama u ustavnom uređenju Kosova. Ukoliko bi ta podrška izostala, prekid pregovora o tehničkim pitanjima bi praktično vodio i odlaganju i potom odustajanju od pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Koje su političke implikacije i mogući ishodi ovakve Platforme? Pre svega je potrebno da se oko nje, tako kako je napisana, obezbedi saglasnost unutar, pre svega, vladajuće koalicije. Tu je sada to pitanje političke interpretacije. Naime, zahtev da se prekinu tehnički pregovori suočava Vladu sa ozbiljnim problemima. Ti pregovori imaju i satnicu i dnevni red i nije naročito lagodno za Vladu da ih prekine, posebno zbog toga što ne bi mogla da se pozove na ocenu Platforme da se njima izlazi u susret kosovskim vlastima, na uštrb srpskim interesima. I zaista, iz Vlade se već čuju poruke da prekid tehničkih pregovora nije u interesu Srbije. Naravno, ukoliko se ti pregovori nastave, Platforma će ostati mrtvo slovo na papiru. Ciljevima koji su tamo navedeni se može i dalje težiti, ali neće postojati politički postupak da se oni eventualno ostvare. U suprotnom, ako bi Vlada prihvatila politiku koju predlaže Platforma, tada bi to moglo značajno da promeni odnos snaga unutar vladajuće koalicije, a verovatno i najveće stranke u njoj. Opet, ako se Platforma praktično arhivira, to bi svakako imalo političke posledice po njene autore i njihove pristalice. Moguć je, naravno, kompromis kojim se prihvataju predlozi oko političkog rešenja, ali se nastavljaju i tehnički pregovori.

Ovde ima smisla ukazati na činjenicu da se sa objavljivanjem Platforme čekalo do odluke Evropske unije o otvaranju pregovora sa Srbijom. Može se spekulisati da se smatralo da će stav o prekidu tehničkih pregovora uticati negativno na sadržaj te odluke. No, taj efekat ostaje i sada, budući da će EU o eventualnom pristupanju pregovorima i o vremenu kada bi oni mogli da počnu odlučivati u prvoj polovini sledeće godine. Eventualni prekid tehničkih pregovora bi svakako odložio bilo kakvu pozitivnu odluku, a nije izvesno kako bi usvajanje Platforme, čak i ako se tehnički pregovori nastave, uticalo na spremnost Evropske unije da se datum za početak pregovora utvrdi što je pre moguće. Procesi napredovanja u integraciji sa Evropskom unijom i normalizacije odnosa sa Kosovom su paralelni i usklađeni, i teško je videti da zastoj u ovim drugima ne bi imao posledice i po ove prve.

Iz toga opet sledi da su autori Platforme politikom koju predlažu implicitno stavili na sto i mogućnost da se donese odluka da se odustane od učlanjenja u Evropsku uniju. I mada se u uvodu Platforme, gde se opisuje politički i privredni kontekst kao veoma nepovoljan za Srbiju, sugeriše da su političke i manevarske mogućnosti Srbije veoma ograničene, jasno je da se ovom Platformom ponovo pokreće pitanje da li će se još jednom doživeti poraz, jer će se faktički odustati i od u njoj naznačenih ciljeva i od predložene politike, ili će se odustati od postojećih vidova saradnje sa najznačajnijim međunarodnim činiocima. Platformom se, dakle, povećavaju, a ne smanjuju, politički rizici.

Imajući u vidu političke probleme koje Platforma otvara unutar same vladajuće koalicije, a potom i u političkoj javnosti uopšte, koji su njeni izgledi na uspeh? Odgovor je prilično nedvosmislen i gotovo u potpunosti negativan. Pozitivna strana Platforme jeste što otvara pitanje severnog Kosova i ustavnog statusa srpske manjine na Kosovu. Ta se pitanja svakako moraju rešavati, svejedno da li će se pregovori o njima zvati tehnički ili politički. Problem je, međutim, u tome što je predlog sadržan u Platformi, o stvaranju srpske države unutar kosovske države, usmeren ka međunarodnim činiocima, a ne sadrži ništa što bi bilo od interesa za kosovske vlasti. To je i do sada bio najveći problem sa svim srpskim predlozima o političkom rešenju kosovskog problema, jer nisu sadržali odgovor na pitanje zašto bi ih prihvatile kosovske vlasti? Šta je u ovom predlogu u interesu vlasti u Prištini? Zapravo, ako je ceniti po inicijalnim reakcijama, Platforma se u Prištini doživljava kao negativna provokacija.

I zaista, šta bi dobila Priština ako bi pristala na političke pregovore i pregovarala o predlozima iz Platforme? Otvorio bi se proces koji nema nikakve izglede na uspeh, dok bi se pomoglo srpskim vlastima da poboljšaju svoj međunarodni položaj. Zbog toga nije realno očekivati da će se dobiti pristanak Prištine za politički proces koji se sugeriše Platformom, o konačnim rešenjima da se i ne govori. Ukoliko je tačna ocena sadržana u Platformi da postojeći politički proces ide na ruku kosovskim vlastima, jasno je da Platforma nema nikakve šanse da bude pozitivno razmotrena u Prištini sve dok ne nudi ništa što bi tamo bilo ocenjeno kao korisno. Platforma, međutim, ne ostavlja utisak da se uopšte razmišljalo o tome šta bi se njome stvarno nudilo Prištini, što ona već nema. Pre svega, unutrašnja suverenost joj je preneta već Rezolucijom 1244, a eventualna međunarodna mišljenjem Međunarodnog suda pravde. I jedno i drugo se što implicitno što eksplicitno prihvata u samoj Platformi. Tako da su mali ili nikakvi izgledi da bi se mogao dobiti neki pozitivan odgovor iz Prištine.

Koja se međunarodna reakcija može očekivati? Teško je očekivati podršku prekidu tehničkih pregovora, dok se svi predlozi koji se odnose na unutrašnje ustrojstvo Kosova najverovatnije neće ni komentarisati, dok će se pozitivno oceniti spremnost Srbije da prizna unutrašnju suverenost Kosova. Drukčije rečeno, teško je očekivati da će bilo ko biti impresioniran Platformom. Iščekivaće se odluka o eventualnim uslovljavanjima oko nastavka tehničkih pregovora, što će svakako uticati na ocenu spremnosti Srbije da uđe u pregovore sa Evropskom unijom. Tako da se, sa međunarodne tačke gledišta, Platforma može oceniti kao irelevantna, osim u meri u kojoj se može smatrati kao suočavanje sa realnošću da je Kosovo nezavisno.

Druga je tema koji će stav Evropske unije biti kada samo Kosovo uspostavi ugovorne odnose sa EU, najpre potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potom i produbljivanjem tih odnosa. U mnogim drugim slučajevima, EU je zahtevala da se zemlje obavežu na poštovanje prava manjina, mada više u okviru zaštite ljudskih prava, ali i prava na samoupravu i na očuvanje kolektivnih dobara, uključujući sve ono što je od značaja za kulturu, obrazovanje i uživanje odgovarajućih kolektivnih dobara i prava. U tom smislu, glas srpske i drugih manjina bi se svakako uvažavao kod svih sporazuma između Evropske unije i Kosova. No, to izlazi iz okvira onoga što se može naći u Platformi.

Sve u svemu, Platforma slabi politički položaj, pre svih, srpske Vlade, dok izgledi da ona ima neki trajniji politički efekat zavise od spremnosti onih koji je predlažu, a to je pre svega Predsednik Republike, da zahtevaju prekid tehničkih pregovora i, posledično, odustajanje od integracije u Evropsku uniju.

Tekst je napisan za novi broj Helsinške povelje. Objavljujemo ga sa dozvolom autora.

Peščanik.net, 22.12.2012.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija