Već je na Peščaniku bilo reči o tome kako je Srpska pravoslavna crkva pre nešto više od godine upadljivo prećutala potpisivanje Briselskog sporazuma. Taj sporazum je, kao što znamo, po mnogo čemu suprotan stavovima o Kosovu koje zagovara ovdašnja crkva. Sva je prilika da je crkveni muk bio kupljen i to izdavanjem doplatnih poštanskih marki za izgradnju Hrama Svetog Save. Tokom 2013. godine u kasu sinoda SPC tim putem se slilo oko 650.000 evra. Nije to bio prvi put da su građani Srbije bili primorani da finansiraju izgradnju Hrama – prema dostupnim podacima, praksu je uveo Vojislav Koštunica 2006. U proteklih osam godina, Crkva je istim odlukama više vlada zgrnula najmanje pet miliona evra(iznos je zbog razlike u kursu evra i znatno viši). Ove godine, ta praksa je uspešno nastavljena. I sve dok ona traje, potrebno je nastaviti i sa postavljanjem nekih važnih pitanja.
Projekat od javnog interesa ili od šireg društvenog značaja
Uredbom Vlade iz aprila 2014. godine se, kao i svih prethodnih godina, predviđa izdavanje doplatnih poštanskih maraka tokom juna, jula i avgusta. Uredbu je potpisao Ivica Dačić, samo nekoliko dana pre formiranja nove vlade, što je samo po sebi zanimljiv podatak. Uredbe su temelje na Zakonu o izdavanju doplatne poštanske marke (one su svih godina identične, zato o njima možemo govoriti kao o jedinstvenoj pojavi). Prema novinskim izveštajima, Ustavni sud je već nekoliko puta utvrdio da su uredbe u skladu sa zakonom (ove odluke US nije bilo moguće pronaći u onlajn bazi sudske prakse suda).
Zaista, da li su ove uredbe zakonite? O ovome može da se razgovara bez obzira na to da li se o tom pitanju Ustavni sud izjasnio ili ne. Zakon o izdavanju doplatne poštanske marke navodi da je marke moguće izdati kao podršku humanitarnim akcijama, istorijskim i kulturnim događajima, projektima od javnog interesa, kao i drugim akcijama od šireg društvenog značaja. Pošto izgradnja Hrama Svetog Save nije humanitarna akcija, a ni istorijski ni kulturni događaj, preostaje da je u pitanju projekat od javnog interesa ili akcija od šireg društvenog značaja. U tom smislu, ako je Ustavni sud doneo odluku da je uredba u skladu sa zakonom, on je zauzeo stav da se izgradnja hrama može definisati upravo na jedan od ta dva načina.
I to je naravno lako oboriv stav – dok se recimo finansiranje izgradnje novog krila urgentnog centra može smatrati akcijom od šireg društvenog značaja (jer je u očiglednom opštem interesu da uradimo nešto kako bi svaki građanin bio primljen i zbrinut kada mu se dogodi bolest ili nesreća ako trenutni kapaciteti za to nisu dovoljni), teško je obrazložiti kao je verski objekat koji koriste vernici jedne verske zajednice od opšteg društvenog značaja. Izgradnja Hrama Svetog Save je očigledno u funkciji partikularnih (verskih), a ne opštih interesa.
Zakonitost naplate
Drugo važno i manje apstraktno pitanje tiče se zakonitosti naplate – to pitanje je posebno i bilo bi na mestu čak i da je izgradnja Hrama nesumnjivo u javnom interesu. Plaćanje doplatne marke nije obavezno, iako se tako tretira. Pošta je (čak) i prema uredbi dužna da vas o tome obavesti i ponudi kupovinu marke kao mogućnost. Pošto se to ne dešava, već se kupovina marke odvija bez pristanka korisnika poštanskih usluga, reč je o čistoj prinudi: ako ne platite marku, vaše pismo ili pošiljka neće biti poslati. Dakle, čak i da je izgradnja hrama ili bilo šta drugo što se finansira od doplatnih maraka od društvenog značaja, to ne znači da su građani obavezni da to finansiraju. Naprotiv, građani imaju mogućnost da slobodno odluče da li hoće da finansiraju nešto što je važno za zajednicu, odnosno da li je to pitanje za njih dovoljno važno da bi ga i finansirali. Ovo je sasvim pravično jer građani kroz poreze i doprinose već uplaćuju novac u kasu za ostvarivanje zajedničkih interesa društva. Dodatna izdvajanja za ove svrhe zato moraju biti samo mogućnost.
Na dva pitanja – da li je izgradnja Hrama pitanje od šireg društvenog značaja i da li je kupovina markice obavezna – odgovori su očigledno i nesumnjivo: ne. Ipak, ostavimo te odgovore za trenutak po strani, jer ostaje ključno pitanje – koliko je zapravo novca potrebno da bi hram bio izgrađen? Zapravo, nije u pitanju izgradnja, već „građevinsko- zanatski radovi i uređenje enterijera.“[1] Da li za ove svrhe dovoljno pet miliona evra, koliko su građani Srbije već uplatili na račun Srpske pravoslavne crkve u poslednjih osam godina? Da apsurd bude veći, internet prezentacija Hrama poziva pojedince da i mimo plaćanja doplatne marke uplate novac za izgradnju (dostupan je i „priložnički broj telefona“). Pitanje je i da li je na hramu uopšte bilo nekih radova u periodu kada su svi građani bili prinuđeni da ih finansiraju. Kažem svi, jer je broj izdatih markica (7.600.000) bezmalo ukupan broj građana Srbije. Hram tako grade i oni koje SPC aktivno prezire i nipodaštava – građani druge veroispovesti, gejevi i lezbejke, ateisti, feministkinje. Svi mi, dakle, mimo slobodne volje gradimo hram. Od toga je jedino veći problem to što ne vidimo rezultate ni kraj ovog poduhvata.
Zato Vladi treba postaviti pitanje – koliko je novca do sada SPC dobila za ovu namenu? Gde je finansijski izveštaj o potrošenom novcu? Ako se javnosti uskrate odgovori na ova pitanja, biće i dalje osnova za sumnju da je novac otišao u privatne džepove pojedinaca u Crkvi.
Влада Србије
Немањина 11
Београд
З А Х Т Е В
за приступ информацији од јавног значаја
На основу члана 15. ст. 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), захтевам
приступ следећим информацијама:
- Програму коришћења средстава од доплатних поштанских марки издатих током 2014. године који је Свети архијерески синод Српске православне цркве поднео Влади Србије, а на који је Влада Србије дала сагласност (уређено Уредбом Владе Србије о издавању доплатне поштанске марке «Изградња спомен- храма Светог Саве» од 11. априла 2014. године)
- Kолико година уназад је уредбом о доплатној поштанској марки финансирана изградња храма и колико је новца сваке године у ове сврхе уплаћено Српској православној цркви
- Програмима коришћења средстава за све године издавања доплатне марке, а на које је Влада дала сагласност
- Тромесечним финансијским извештајима које је Свети архијерески синод Српске православне цркве током година издавања доплатних марака доставила Влади, у складу са чланом 2. став 4. Закона о издавању доплатне поштанске марке ( „Сл. Гласник РС“, бр. 61/2005)
Ове информације су несумњиво информацијае од јавног значаја у смислу члана 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који информацију од јавног значаја дефинише као информацију коју поседује орган јавне власти, која је настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, а која се односи на оно што јавност има оправдан интерес да зна.
У Београду,
14. јула 2014. године
Peščanik.net, 14.07.2014.
- Član 2., stav 2. Vladine Uredbe ↑
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
