Preševo, Medijski istraživački centar Niš
Kakvi izbori! Rezultat je bio toliko iznenađujući da ga mnogi nisu notirali, užasnuti neverovatnim uspehom AfD. Prekretnica u Baden-Virtenbergu, gde je CDU posle 60 godina izgubila većinu, oduzela nam je dah. Razočarenje porazom Julije Klekner, koja se već videla kao pobednica u Rajni-Palatinatu bilo je previše za jedno veče.
A jedini pravi pobednik nemačke super nedelje je kancelarka. Ona je uspela nemoguće: njena partija je poražena, ali je njena politika potvrđena i njena pozicija osnažena. Ovo su bili njeni izbori, jer se glasalo o njenoj izbegličkoj politici. Merkel je sebe, svoju partiju i čitavu zemlju dovela u posebno stanje: nije svaki glas za CDU bio glas za Angelu Merkel, ali je zato svaki glas za SPD i Zelene podržavao kancelarkin kurs. To je suština crno-crveno-zelene koalicije koju je Angela Merkel stvorila tokom izbegličke krize. Velike koalicije su inače otrov za demokratiju i dobro je što je zaokret ka krajnjoj desnici relativno mali.
Angela Merkel je prava žena u pogrešnoj partiji. Ovu sudbinu ona deli sa Helmutom Šmitom i Gerhardom Šrederom. Usamljeni kancelar je eksperiment koji se za SPD već dva puta loše završio. Ali zato Angela Merkel za razliku od svojih socijaldemokratskih prethodnika svoje slabosti umešnije pretvara u svoju prednost.
Ona je jača posle ovih izbora. Većina građana je podržala kancelarku. Njena najopasnija rivalka Julija Klekner izgubila je u svojoj pokrajini Rajna-Palatinat i više nije pretnja kancelarki. I kao da to nije bilo dovoljno, Zeleni su se u Baden-Virtenbergu pod vođstvom Vinfrida Krečmana pretvorili u blažu verziju kancelarkinih demohrišćana. Krečman je tokom kampanje otvoreno primao donacije od industrije oružja. Ako je Angeli Merkel potreban koalicioni partner, Krečman je savršen za tu ulogu. Sa ovakvim Zelenima i hronično bolesnim SPD sve koalicije su moguće i svaka politička većina je dugoročno stabilna.
Izbori su za kancelarku bili i Božić i Uskrs, ali su za njenu partiju bili katastrofalni. Ali ta partija više nema kud, jer ko sada može da ugrozi Angelu Merkel? Možda su lideri njenog večnog koalicionog partnera Hrišćansko socijalne unije / CSU Zehofer i Štojber to odavno shvatili, čime može da se objasni njihovo nezadovoljstvo u poslednjih nekoliko meseci. Ali ni to im nije pomoglo.
Ova nedelja je pokazala koliko se promenio nemački politički sistem. Izbori u Nemačkoj su kao izbori u nekakvoj facebook republici. Dajte mi lajk, palac na gore za divan san. Partije i programi su lanjski sneg. Važni su bildovanje raspoloženja i prepoznatljivost lica. Tek niko nije glasao za Alternativu za Nemačku zbog njenog programa.
Dobili smo nepolitički izborni rezultat. Žrtva depolitizacije politike su partije koje kao takve gube značaj. To neodoljivo podseća na Ameriku, gde su partije već svedene na platforme za političare i odavno nisu laboratorije za proizvodnju političkog sadržaja.
Angela Merkel je postepeno ispraznila svoju partiju od svih vrednosti. Sada smo u poslednjoj fazi tog procesa, gde ličnosti političara prelaze granice među partijama. Većina političkih lidera će tako nastaviti da podržava kancelarku, jer ona svojim političkim životom štiti najdragoceniju od svih vrednosti – moć.
Spiegel, 14.03.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 15.03.2016.
Srodni linkovi:
Jan-Werner Müller – Nova nemačka desnica
Timothy Garton Ash – Angela Merkel u centru Evrope
Heribert Prantl – Sve je moguće
