Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Počela je godina za koju nam je pre “dve, najkasnije dve i po godine” obećano da ćemo u njoj živeti bolje. No, ako se po jutru dan poznaje, Kinezima počinje godina psa, a nama – mrmota.

Razlikuju se samo u tome što nam je prethodna počela pričom o predsedničkim, a ova počinje pričom o prestoničkim izborima Ali su nagađanja, navodna huškanja i navodna nećkanja da li će uz njih biti raspisani i parlamentarni ostala ista.

Takođe, prethodna nam je počela aferom nakićeni voz, a ova aferom nakićena cena za jelku. Ali su im raspleti takođe isti. Mislim, isti kao i za aferu tetka, aferu Savamala, aferu treći čovek, aferu Jajinci, aferu dopišite po izboru… Dakle, nikakvi.

Ako zanemarimo te sitne razlike – jer “princip je isti, sve su ostalo nijanse” – isti je i paraporedak koji je vladao u prošloj i u pretprošlim godinama. Paraporedak u kojem samo vlast određuje gde je mesto ljudima i pojavama. Paraporedak u kojem samo vlast vidi neki red i rezultat dok svi ostali vidimo samo haos i rasulo.

Jedini napredak od istoimene vlasti koji smo mogli da iskusimo je – na rečima. Reč “ološ” kojom su definisani nepodržavaoci vlasti – zamenjena je rečima “kvazi” i “takozvani”. Ali je osornost kojom se te reči izgovaraju ostala ista.

Pa ipak, bilo je tu i lepih stvari. Godina je obilovala ogromnim razumevanjem koje će se sigurno nastaviti i u ovoj godini. Premijerka je recimo u potpunosti razumela “emotivnu reakciju” ministra vojnog kad je nedeljama vređao novinare koji su istraživali njegove afere (a kako ga i ne bi razumela kad je i sama imala sličnu emotivnu reakciju samo iskazanu biranijim – “takozvani istraživači” – rečima).

U tom moru imanja razumevanja za istupe i ispade koje su ljudi iz vlasti pokazali za ljude u vlasti, poslednja prošlogodišnja kap je razumevanje koje su i premijerka i predsednik države imali za “frustriranost građanina”. Građanina koji je inače gradonačelnik Novog Sada i koji je, budući da se vlada nekakvom uredbom obavezala da neće javno pljuvati po sudskim presudama, samostalno istupio da, “kao građanin” koji ima “prirodno pravo” – optuži sudije da “služe dokazanim lopovima”.

A onda je taj isti frustrirani građanin, samo sada kao gradonačelnik, uputio javni poziv iz svog kabineta da mu građani šalju pismenu podršku. Valjda kao dokaz da nam vlast, ako možda i nije razumna, onda bar jeste, kako reče onaj jedan iz okićenog voza sa početka priče – “razumena”.

Ostaje samo pitanje jesmo li mi razumeli. I hoćemo li nešto tim povodom da učinimo.

Peščanik.net, 01.01.2018.

NOVE GODINE, BOŽIĆI I OSTALI DUPLIKATI

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)