Kalendarsko pitanje
Iz arhive: Justin Popović je 1925. pisao da „nikakav modernistički salto mortale nije u duhu pravoslavne crkve“. Pitanje po kom se kalendaru računa vreme sa sobom nosi čitav kompleks problema.
Od novogodišnjih bilansa naših autora do kalendarskog pitanja i sirotog Milutina Milankovića.
Iz arhive: Justin Popović je 1925. pisao da „nikakav modernistički salto mortale nije u duhu pravoslavne crkve“. Pitanje po kom se kalendaru računa vreme sa sobom nosi čitav kompleks problema.
Novosti – Božićni teferič u Dicmu nije bio važan zbog slavljenika, već zbog gostiju. Oni koji su organizirali svečanost nebitni su u odnosu na one koji su je uveličali.
Jedno od verovanja vezanih za Božić glasi da ćete ono što radite toga dana, raditi cele godine. Gostovanje Vučića na Pinku na Božić, inspiriše previše očigledne šale, opaske i primedbe.
Spustit ćemo se u Dicmo, mjesto u zaleđu Splita, u kojem je ekstremistička desnica održala svoje tzv. božićno okupljanje, odnosno još jedan pokušaj reinkarnacije Hrvatske pravoslavne crkve.
Nije bilo tri mudraca niti zvezde padalice da predskažu dolazak. Samo kajron u vrhu ekrana koji se besomučno, akcenat na mučno, vrteo po televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Ne mogu o Gospodaru reći da je švorc, ali ga je kraljevska rastrošnost izgleda dovela dotle da ne može da nam daje još gotovine, pa je kao poklon ponudio da drugi dan Božića bude neradni dan.
Nije ovo in memoriam za Nin. To što je Vesna Mališić otišla i iz Nina i u penziju ne mora ništa da znači. A onda su još neki urednici i novinari najavili da se možda neće još dugo zadržati u Ninu.
Moj dida sa Šolte je došao kod nas doma u Split na doček nove godine. Mi smo naveče žnjopali pršut i francusku i sarmu i pečenog odojka. Plus su tata i mama i dida krehnili bocu travarice…
Kraj 2023. neće stići u ponoć 31. decembra. Tako je to s teškim godinama – traju. Kako to novoradikali i inače rade, umesto da rešavaju stvari, oni velike probleme potiskuju.
Mladina – Dok je srpski predsjednik slao svoju delegaciju u Hrvatsku da, uz dobru spizu, gradi imaginarne mostove, istoga je dana on sam držao slovo na pogrebu stanovitog Mihalja Kertesa.
Božićna poslanica SPC-a šalje dve vrste poruka. Govori o Hristovom miru, zahvaljujući kojem postajemo „građani Carstva Nebeskog“, i istovremeno nam poručuje da mira neće biti.
Dida Mraz je rekao: „Ispalija san od sriće kad san čuja da si za novu godinu poželija da ti Dida Mraz donese mir u svitu!“ Ja sam rekao: „Nisan! Poželija san da mi donese novu bicikletu!“
Nova godina nam se izvinjava. Sprečena je da dođe. Prvo su bile barikade, a kad su ih sklonili, opet su je zadržali jer im je zaličila na Radu Trajković. Isto joj se desilo i sa hrvatske strane.
Bila je ovo još jedna od gorih godina, jer u tom nizu od 2012. naovamo svaka naredna godina gora je od prethodne. Ne treba sumnjati, 2023. glatko će nastaviti niz. Ako se ne dogodi čudo.
Ne znam da li postoji neki konkurs za izbor laži godine, ali ako ga nema trebalo bi ga izmisliti. U Srbiji bi tu laskavu titulu za 2022. mogla da ponese rečenica: Država je preuzela teret krize.
Marija se porodila 13 dana pre termina, pisali bi danas tabloidi. Skandal neviđenih razmera! Marija tvrdi da dete nije Josifovo! Isus rođen u skromnoj radničkoj porodici.
Na Badnje veče u Priboju je grupa ljudi pevala „Božić je, Božić je, pucaj u džamije“. I u Novom Pazaru Božić je „proslavljen“ uz zastrašivanje i nacionalističke performanse.
Novosti – Akademsku 1975-76. provela sam u Moskvi zahvaljujući reciprocitetnim stipendijama koje su razmjenjivala ministarstva obrazovanja dviju država, Jugoslavije i SSSR-a.
Čovek koji obezbeđuje bukvalno sve, od aparata za disanje i vitamina za penzionere do neregistrovanih lekova protiv kovida, sada traži da mi obezbedimo milijardu evra.
U nagoveštajima boljih vremena, mojoj generaciji su najveće ljubavi stvar prošlosti. Kapanje para, to bi mogla da bude još jedna milostinja mahnitog Deda Mraza, obuzetog natalnom manijom.
U SSSR-u i Jugoslaviji Božić je bio pripojen Novoj godini. U Poljskoj, Mađarskoj i Čehoslovačkoj slavljen je otvoreno. Oni su umesto multikonfesionalnosti imali moćnu Katoličku crkvu.
Dida je dignijo kažimprst i rekao je: „Održat se na vlasti dvi iljade godina, ka veliki vođa i diktator, a da plus svega još nisi ni živ, to ja zoven maherlukom, moj miki!“
Sa nevericom smo gledali kako ološ razbija po Kapitolu, napujdan od poremećenog predsednika. Dobri novinari i komentatori su se mučili da nađu izraze za taj događaj, ali ne i sveštenik Vornok.
Episkop bački je u tradicionalnom božićnom razgovoru za Pečat Vučelića oslovio sa „moj verni višedecenijski prijatelj“. Svake godine ti razgovori su sve duži (sada 16 i po strana od ukupno 70).
Godinu za nama obeležilo je katastrofalno upravljanje epidemijom u domaćim uslovima. Simbolično je završavamo onako kako smo je živeli – odlukom Kriznog štaba da neće biti Nove godine.
Šta se štiti odlukom da 31. decembra i 1. januara kafići i restorani rade do 18.00 – „privreda“ ili „život“? Ili je reč o kompromisu: i „privreda“ i „život“. Ili, malo „privreda“, malo „život“. Ili ni privreda ni život.
Naslov teksta je posvećen nečemu što je bilo ili što odlazi. Uzaludno je praviti bilanse ili žalobne osvrte na godinu koja je prošla. Ali ona je prošla, to je poznato samo onima koji su je preživeli.
Vučić je deci iz Hrvatske otkrio da njegov otac majci nije dozvoljavao da kiti jelku za Novu godinu već se u kući slavio Božić. I danas on odlazi kod roditelja koji spremaju poklone ispod badnjaka.
Šta znači uverenje da su božje rođenje i raspeće jedinstveni događaji u svetlu osnovne pretpostavke naučne fantastike da je univerzum beskrajan i da u njemu ima još planeta nastanjenih razumnim bićima.
Iskustvo kretanja kroz grad navodi me na pomisao da je i ukrašavanje ulica diverzija čiji je cilj da građani izgube orijentaciju i da nijedna tačka u vremenu i prostoru ne bude tamo gde joj je mesto.
Šta smo čekali i dočekali? Novu godinu? Potpuno apstraktni, nevidljivi i neosetljivi hod vremena preko nas. Promenu kalendara na zidu, uverenje da smo isti, ili nešto mlađi i orniji nego lane.
Pristali smo na to. Ne busajmo se u grudi, nemojmo prizivati našu buntovnost. Ništa od toga, nismo takvi. Kroz nas se ide kao kroz pihtije. U Srbiji žive servilni podanici, paževi i sluge koji se klanjaju nitkovima.