Fotografije čitalaca, Vladimir Nedeljković
Samo do maja ove godine, preko 13 hiljada ljudi je tražilo azil u Srbiji. To je tri puta veći broj u odnosu na isti period prošle godine. Prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji je trenutno i oko 60 hiljada iregularnih migranata. Ovakva situacija zahteva da policajci budu profesionalci koji rade u skladu sa zakonom, štite ljudska prava i imaju integritet. Neki policajci izgleda nisu takvi.
Nedavno je predstavljen izveštaj UNHCR-a o psihološkom stanju tražilaca azila smeštenih u prihvatnim centrima u Srbiji. Iako rezultati istraživanja pokazuju da je broj traumatskih događaja koje tražioci azila doživljavaju u Srbiji manji u odnosu na zemlje iz kojih dolaze (što je i logično, jer oni beže iz tih zemalja), zabrinjava negativno iskustvo ovih ljudi sa policijom u Srbiji, naročito ako se uzme u obzir veliki broj tražilaca azila.
Više od trećine ispitanih tražilaca azila (37%) kaže da im je policija uskratila informacije na koje po zakonu imaju pravo. To znači da policajci i dalje imaju problem sa prepoznavanjem namere traženja azila i načinima da tražiocima azila adekvatno objasne njihova prava i obaveze tokom boravka u Srbiji. Neprepoznavanjem namere traženja azila, tražiocu azila se uskraćuje pravo na pristup postupku azila, pri čemu se krši jedno od osnovnih ljudskih prava: zaštita od progona.
Psihološko nasilje od strane srpskih policajaca, poput vređanja ili ponižavanja, doživelo je 11% tražilaca azila. Fizičko nasilje i bespravno oduzimanje imovine i novca doživelo je 8% ispitanih tražilaca azila. Ovi procenti nisu na nivou statističke greške i razlog su za brigu, jer takvim ponašanjem policajci krše nacionalne i međunarodne standarde policijskog postupanja. Takvi policajci ruše ugled i smanjuju poverenje građana u policiju, koje ionako nije visoko.
Policajci su dužni da pružaju pomoć nastradalim licima. I kada nije na dužnosti, policajac treba da pomogne svakome ko je u opasnosti ili da spreči krađu. Zakon obavezuje svakog policajca da odbija mito. Tražioci azila ukazuju da u Srbiji postoje policajci koji rade suprotno iskorišćavajući nevolju ljudi iz Sirije, Somalije ili Avganistana zbog svog ličnog hira ili koristi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da reaguje na ovakve nalaze. Ali nije dovoljno samo uhapsiti korumpirane policajce, kao pre dve nedelje, već je potrebno raditi na jačanju integriteta policije. To znači praktičnu primenu principa demokratskog rada policije: servisno orijentisan rad, odgovorno postupanje, zaštita ljudskih prava i transparentnost. U fokusu treba da budu ljudi. Integritet je pravilo koje oblikuje sklonost među policijskim službenicima da se odupru iskušenjima i zloupotrebi prava, ovlašćenja i privilegija svog zanimanja. Tako se smanjuje mogućnost štetnih performansi policije.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 03.07.2015.
IZBEGLICE, MIGRANTI