Corax, Danas, 8. juni 2016.
Corax, Danas, 8. juni 2016.

„Ti Siniša, sa mnom, u inat ovima koji bi da te streljaju“, rekao je, kažu novine, premijer Aleksandar Vučić na prijemu u Ambasadi Rusije.

Ne dešava se često da jedna tako kratka rečenica tako mnogo govori – o onome ko je izgovorio, ali i šire.

Najpre, ovim je premijer Vučić pokazao poprilično prezrenje prema činjenicama. Niko, naime, nije tražio „streljanje“ Siniše Malog; ni ranije, zbog afera „Vršački vinogradi“ i „24 stana“, ni sada, zbog nezakonitog rušenja objekata u beogradskom naselju Savamala.

Drugo, Vučić je manifestovao i veliko omalovažavanje javnosti. Jer se njenim, po svemu opravdanim zahtevima da se utvrdi odgovornost za jedan nesporno protivpravni čin, tim karikaturalnim preterivanjem zapravo podsmeva.

Treće, na taj način premijer Vučić je pokazao i neverovatnu odbojnost prema samoj ideji odgovornosti javnih funkcionera. Videlo se to do sada više puta: u slučajevima Stefanović, Gašić, Lončar… Sada je samo ponovljeno u još izraženijem obliku. A odgovornost je temelj društvene zajednice.

Četvrto, time predsednik Vlade omalovažava i sam pravni poredak. Možda je premijer zaista bio „najbolji student prava ikad“ – kako je to u jednoj (ne)prilici rekao dekan Sima Avramović – ali izgleda nije naučio ključnu stvar. Ako državni organi krše osnovne pravne norme, onda se tu zapravo i ne radi o državi, nego o bandi na vlasti.

I peto, možda čak u nekom ljudskom smislu i najvažnije: premijer se jako ogrešio o gradonačelnika Beograda. Naime, jesu građani ljude koji su po funkciji odgovorni za održavanje reda i zakona u gradu pozivali da izvrše svoju dužnost. Dakle, jesu tražili, kao što još uvek traže, da se utvrdi ko je nezakonito rušio Savamalu, ko je za to odgovoran i da se njihova imena saopšte javnosti. Ali, oni sami nisu nikoga imenovali. Vučić, međutim, upravo to radi. U stvari, praveći se da ga uzima u zaštitu, Vučić ne samo da je Siniši Malom zapravo „nacrtao metu na grudima“, nego ga je i „odstrelio“. Jer, to je prvo i za sada jedino ime koje je u vezi sa utvrđivanjem krivice za Savamalu, bilo ko iz vlasti, tj. Vlade, do sada izgovorio. Uzgred, nije nezanimljivo, način na koji je to izvedeno praktično se sam od sebe povezuje sa mestom na kome se radnja desila.

Možda Vučić zaista – kao ni oni koji su, po njegovim rečima, rušili Savamalu – nije imao loše namere i želeo je da zaštiti Malog. Ali, eto, desilo se da ga je, iz najbolje namere, „ubio“. Što ne znači da se Siniša neće dočekati na noge, kao mačka.

Peščanik.net, 10.06.2016.

BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)