Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

I ranije smo bili svedoci podmićivanja glasača, ali ovako nešto, ipak, još nismo videli. Davali su sirotinji brašno, ulje i šećer, davali su najuticajnijima u selu traktore, nudili su zapošljavanje bliže i dalje familije… Ko zna kome i ko zna šta su davali kako bi kupili glasove. Bilo je i otvorenih plaćanja „glasačkih usluga“ – jedna crvena i sendvič za dekorisanje trgova ili solidna plata za botove. Ali, nikada nismo bili svedoci ovakve banalizacije podmićivanja glasača i prinudnog izjednačavanja baš svih građana u toj banalizaciji. Do sada je ono bilo makar prividno na dobrovoljnoj osnovi. Međutim, ova mera nas praktično sve primorava na primanje takve velikodušnosti – davanja novca svih građana svim građanima.

Predsednik Srbije je, naravno, predsednik svih njenih građana. On je prema svima jednak, on nas sve jednako voli (ili mrzi). Zato, svima isto, svima 100 evra! Bez izuzetka, i Miškoviću i Kariću, i guvernerki i premijerki, i meni i njemu. Svima! A, zašto? Pa, zato što je, kaže, to u interesu srpske privrede. Nije bilo u interesu naše privrede do epidemije, ali biće kad ona prođe. Ta humanitarno-razvojna investicija zalaufaće točak srpske industrije na jednoj strani, a, vala, napuniće i kafane na drugoj. Kako li je samo sveznajući došao na tu helikoptersku ideju?

Pa, kad stižu evri za bolji život? Normalno, kad prođe vanredno stanje, pa se dogovori novi datum za izbore, pa dok se reše neki tehnički problemi oko isplate. Jer, složićemo se, nema Siniša Mali sve nas na jednom spisku. Neki od nas su u javnom sektoru, neki su penzioneri, neki su privatnici. Razni su to spiskovi i teško je to sve objediniti, a svi smo jednaki u predsednikovom srcu. Opet, ima i nas kojima 100 evra ne znače ništa spram onih para koje nam daju Đilas i Šolak. Ja, kao jedan od takvih, obesno smatram da meni ne treba da se pomaže, jer meni epidemiološka kriza nije nanela nikakvu ekonomsku štetu. Ja se nezahvalno odričem te pomoći i predlažem dobrom predsedniku da vidi da li bi mogao da smisli način, a on sve može, da pomogne značajnije onima koji su zaista finansijski nastradali zbog korone.

Pošto je red zahvaliti se nekome ko iskreno želi da ti pomogne, pa makar ti predsednik svih građana pomagao i novcem svih građana, osećam se obaveznim da se revanširam dobrom predsedniku. Jedino što mogu da uradim u tom pravcu, čini mi se, jeste da mu dam savet kako da reši pomenuti problem oko isplate. Naime, jedini spisak gde smo svi mi punoletni, a kojima hoće da pomogne, jeste birački spisak. A, s obzirom na to da na tom spisku nema brojeva naših računa u bankama, najbolje je da se, onda, 100 evra daje na ruke svakom građaninu kad dođe da glasa. Da ne bi neko od zlobnika rekao da se tako kupuju glasovi, predlažem da se novac daje nakon samog glasanja. Naravno, da bi bila otklonjena svaka sumnja u to da li je pojedinac završio sa glasanjem, treba tražiti na uvid glasački listić sa zaokruženim brojem.

Mi koji smatramo da izbore treba bojkotovati, budimo pošteni, i ne zaslužujemo beskrajnu predsednikovu ljubav. On ionako tvrdi da smo plaćeni i preplaćeni za naše antisrpsko delovanje. Zato zaista nije u redu da predsednik iz svog džepa (onog koji neupućeni zovu budžet) nama pomaže. Ispunio nam je sve što smo tražili u vezi sa izborima, pa zašto da nam još i daje pare da izađemo na izbore. Naravno, svi znamo, on ne daje tih 100 evra da bi ljudi izašli na izbore. To samo najgori među nama (na primer ja) i to na najprizemniji način (kakav je u ovom tekstu) pokušavaju da nametnu kao istinu. Prava istina je – on nas sve voli i voleo bi da mi potrošimo tih 100 evra u zdravlju i veselju, ili da sa tim novcem pokrijemo dugove napravljene, recimo, u šopingu u Milanu.

Peščanik.net, 01.04.2020.

KORONA VIRUS