Foto: Predrag Trokicić
Dok se bije kosovska bitka sve druge teme, naročito one za koje se obično kaže da se od njih živi, padaju u drugi ili neki još dalji plan. Tako je nezapaženo prošla vest da je konačno utvrđen broj neporeskih nameta koje plaćaju građani, preduzetnici i preduzeća u Srbiji. Dakle, svi oni, to jest svi mi plaćamo tačno 591 neporeski namet. Za svaki slučaj da napomenem da su to u izvesnom smislu „sporedne“ i manje dažbine koje se plaćaju pored, tj. povrh, glavnih i najvećih – koji se jednom rečju zovu porezi. U ove druge spadaju – da pomenemo samo najvažnije – porez na dodatu vrednost, porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, porezi i doprinosi na plate, akcize (na duvan, alkoholna pića, derivate nafte i slično) carine itd. Poreski prihodi donose državi najviše sredstava, ali ni neporeski nisu zanemarljivi. Prošle godine, recimo, od ukupno blizu 2.000 milijardi dinara državnih prihoda, neporeski su doneli oko 250 milijardi, tj. nešto preko dve milijarde evra ili 12,5 odsto ukupnih prihoda.
Još od 5. oktobra vlasti obećavaju da će uvesti red u ovu oblast i za početak makar utvrditi tačan broj neporeskih nameta, ali do pre neki dan to nije učinjeno. Za vreme Mlađana Dinkića govorilo se o nekih 300 nameta, ali se sada – zahvaljujući pre svega, to treba istaći, američkom USAID programu – ispostavilo da je rezultat prevazišao sva očekivanja.
Dobro, naravno da svi ne plaćaju sve te dažbine, jer su mnoge od njih vezane za konkretne poslove i situacije, ali njihov broj svejedno deluje zastrašujuće. S druge strane, još nije precizno izračunato koliko jedno preduzeće plaća nameta u proseku – po nekim procenama oko 200, što je takođe, nema sumnje, „impozantan“ broj.
Ne radi se, međutim, samo o tome da firma treba da izdvoji, dakle zaradi novac za plaćanje svih tih dažbina. Ona mora da angažuje ljude koji će da prate propise kojima se „nameti nameću“, da ih zatim obračunaju, da popune formulare i obrasce za plaćanje itditsl. Sve u svemu, jedan beskrajan niz radnji koje odnose i vreme i energiju i novac. Gotovo da bi se moglo reći da od „poslovanja“ sa državom privrednici ne mogu da se posvete onome što im je osnovni posao, tj. od čega žive, a što se u najkraćem može nazvati zadovoljavanje potreba potrošača.
U stvari, taj „poslovni odnos“ između države sa jedne, i građana i privrednika sa druge strane, kao što primećuju i autori Registra neporeskih nameta, ima nekoliko vrlo negativnih karakteristika. Prvo, parafiskalne namete praktično uvodi kako ko hoće, bez ikakve kontrole. Drugo, visina tih nameta, pošto nije određena zakonom, određuje se potpuno proizvoljno. Treće, dažbine su po pravilu znatno veće od kvaliteta javne usluge koja se zauzvrat dobija. I četvrto, „sistem“ je netransparentan i podložan čestim izmenama što stvara neizvesnost i (dodatne) troškove. Zaključak koji se iz toga može izvući sasvim je jednostavan: građani i privrednici Srbije žive u jednom prilično neliberalnom i represivnom, etatističkom i voluntarističkom fiskalnom sistemu.
Na kraju, nije na početku ovog teksta Kosovo tek radi reda ili metaforički upotrebljeno. Naime, govoreći nakon onih „nemilih scena“ u Kosovskoj Mitrovici, predsednik Aleksandar Vučić je u kratkom intervjuu za RTS, verovatno u nameri da smiri građane i vrati ih u „normalu“, rekao, citiramo: „i nastavićemo da povećavamo suficit u budžetu“.
U „normalnim“ vremenima i zemljama ovo bi bio razlog za uznemirenje i uzbunu. Jer to znači da će država nastaviti da uzima više nego što može da potroši. Zašto da se povećava višak u državnoj kasi? Više para državi – manje para građanima i preduzećima. Kako za plate radnika, tako i za investicije. A niska privatna ulaganja glavni su uzrok našeg niskog privrednog rasta. Što se, sudeći po rečima najmoćnijeg čoveka Srbije, može očekivati i u budućnosti.
Peščanik.net, 03.04.2018.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mijat Lakićević (see all)
- Putinovo „paljenje Rajhstaga“ i Vučićevo pumpanje srpstva - 29/03/2024
- Pretnja mirom: Srbi, Rusi i Kant - 22/03/2024
- Željko Obradović, državni neprijatelj - 23/02/2024
