Na društvenim mrežama se pojavio snimak kako patrijarh Porfirije za slavskom trpezom govori protiv rodno osetljivog jezika. „Plakao bih, vrištao bih od muke, kad vidim jadnicu koja menja teze, pa kaže ‘a zašto nisu brinuli se o ženama, žene su ugrožene’, pa jesu ugrožene, svi smo ugroženi od tebe bre bedo jedna“, rekao je između ostalog Porfirije. I na ličnom primeru svima pokazao zašto je rodno osetljivi jezik potreban: da bi lakše prepoznali mizoginiju i razne oblike ugroženosti i neravnopravnosti žena u društvu, porodici i javnom životu.
Snimak je nastao u hramu Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi, a patrijarh se žestio još u besedi na liturgiji zbog navodne zloupotrebe nedavnih tragedija za napade na SPC i njeno učenje: „Čujemo i da je Crkva kriva i za nasilje nad ženama. Nemojte to činiti, zato što ćemo vam odgovoriti. Neće vam biti dobro ako vam budemo odgovarali, zato što će svi videti da ste manipulisali i lagali. Do sada na to nismo odgovarali, jer se molimo Bogu i za vas koji optužujete. Nikome ništa niko ne nameće kada je reč o Hristu i Jevanđelju“. Tačno je da se Jevanđelje ne nameće iz prostog razloga što nije u fokusu SPC-a. Na prvom mestu su nacionalizam i novija desničarska ideologija tradicionalnih vrednosti. Pritom su vodeće ličnosti SPC-a te koje manipulišu činjenicom da je SPC ujedno i Crkva – ali to nikako nije jedno te isto. U Crkvu se, naime, ide zbog vere u Hrista i svete tajne a ne zbog srpstva i tradicije.
Porfirije se sve više pretvara u Vučića: „jadnice i bednice“, rekao je zamišljenom oponentu ženskog roda. „Neće vam biti dobro ako vam budemo odgovarali“, rekao je za medije koji su prenosili kritičke stavove povodom vaskršnje poslanice u kojoj je pokrenuta kampanja protiv Strategije za rodnu ravnopravnost. I na te kritike je odmah odgovorio dežurni medijski radnik SPC-a, episkop bački Irinej. Nedavne tragedije se koriste za napade na SPC, kaže patrijarh kopirajući Vučića koji optužuje građane i opoziciju za politizaciju tragedija itd.
Očigledno je, doduše, da se rodno senzitivni jezik može upotrebiti, ali samo da bi se „jadnicama i bednicama“ pokazala patrijarhova muška moć i dominacija. Ne i za poboljšanje prava i položaja žena u društvu. A iz tog obilja moći i uticaja, patrijarh bi „plakao i vrištao od muke“ kada mu se bez pogovora ne pokoravaju i ne pristaju na njegovu ideologiju tradicionalnih vrednosti, koja je gotovo juče nastala i koja nipošto nije drevna. No, kao i svaki ideolog, a ne teolog, Porfirije je ubeđen da svet i Crkva počinju od njega. „Ja ne prihvatam takvo zakonodavstvo, niti odobravam običaje. Muškarci su bili zakonodavci, zbog toga je zakon uperen protiv žena; Bog nije tako ustanovio. Isti je Tvorac muža i žene, isti su prah i oboje su jedno obličje; jedan je isti zakon za njih, jedna je smrt, jedno je vaskrsenje“, pisao je Sveti Grigorije Bogoslov u 4. veku.
Patrijarh i SPC se sada već zvanično i dosledno zalažu za politiku koja je protiv ravnopravnosti građana. Najpre su bili protiv prava seksualnih manjina, ne trpe slobodne medije, a trenutno dovode u pitanje i prava žena. Što je u neku ruku i logično. Jer se ljudska prava ne mogu poštovati parcijalno, pa je i borba protiv njih sistematična. A otkad je ruski patrijarh proglasio pravoslavni džihad protiv ljudskih prava, pravdajući i podržavajući agresiju na Ukrajinu, SPC se aktivno uključila u istu borbu na domaćem terenu.
U Jevanđelju po Luki čitamo priču o Marti i Mariji. Marta je pozvala Isusa da ga ugosti u svojoj kući, gde je živela sa sestrom po imenu Marija. Marija je izabrala da sedne i sluša Isusa, dok se Marta starala da ga što bolje usluži. U jednom trenutku je Marta prekorela Isusa što on ne mari zbog toga što njena sestra sedi i sluša besedu, umesto da pomogne, kao i svaka žena, oko služenja gostiju. Isus odgovara: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se neće oduzeti“ (Luka 10, 41-42). Danas bi rekli da lik Marte nije izašao iz društvene uloge koju je ženama namenila porodica i tradicija, a da lik Marije jeste. Ali nije ni Marta pokorna i pasivna ženska osoba. Ona je sposobna, preduzimljiva i autonomna: ona se brine o sestri, samostalno bez muškarca odlučuje koga će pozvati u svoju kuću i dovoljno je imućna da ugosti zvanice.
Međutim, ipak je Marija, a ne Marta, „dobri deo izabrala“ – prevodi se i „bolji deo“ – jer je društvenih uloga mnogo, ali je samo jedno potrebno: da pre svega budemo ličnosti. A to nam niko ne može oduzeti, iako su brojni pokušaji. U slučaju Marte, pokušaj da apelovanjem na Hristovu vlast iznudi intervenciju koja bi Mariji nametnula određenu društvenu ulogu, mimo Marijine volje. Patrijarh takođe ne posmatra građane i građanke kao slobodne ličnosti, nego nastoji da uz pomoć državnih vlasti nametne određene društvene i ideološke obrasce.
Možda je neka sposobna Marta i patrijarhu Porfiriju spremala ručak za praznik Svetog Vasilija Ostroškog u želji da ga što bolje ugosti. A neka Marija izabrala da se iskrade iz kuhinje i sluša patrijarhovu besedu – da bi se onda u neverici šta to čuje u sebi prekrstila.
Peščanik.net, 15.05.2023.
Srodni link: Biljana Stojković – Od Džonija do Prvoslava
FEMINIZAM
