Za vreme građanskih protesta „1 od 5 miliona“, pre pet godina, građani Srbije nisu mogli da upale sveće za ubijenog Olivera Ivanovića u Hramu Svetog Save, jer su vrata hrama za njih bila zaključana. Ipak, ove godine sveće za Olivera su bile upaljene u crkvi Svetog Marka, tokom novih protesta zbog izborne krađe. Da li je u pitanju napredak u odnosima između opozicije i SPC-a? Naime, u javnosti se nakon izborne krađe od 17. decembra postavilo pitanje zašto patrijarh Porfirije na to ćuti. A odgovor je stigao u intervjuu za Politiku u kojem je patrijarh svoje ćutanje rečito objasnio.
Afirmativni i poduži razgovor sa patrijarhom počinje, da tako kažem, iz gornjeg rakursa: „Da li su se ljudi, ma koje vere bili, odrekli Boga“, pita novinar nakon konstatacije da se u različitim regionima u svetu vode ratovi, čime se stavlja u ulogu vernika koji od patrijarha traži duhovnu pouku. Patrijarh je sasvim očekivano odgovorio potvrdno, dok su novinar-vernik i čitaoci podučeni: sačuvaće (lični) mir ako se ne odreknu Boga. A Bog je tim pitanjem i odgovorom postao karika u lancu događaja – uzrok ratova je odricanje od Boga.
Pritom se ignorišu notorne činjenice da se palestinski Hamas nije odrekao Boga, a ipak terorizmom vodi rat protiv Izraela; ili da se patrijarh Kiril, makar javno, nije odrekao Boga, a ipak podržava rat i rusku agresiju na Ukrajinu. Javnosti se, dakle, umesto razmene mišljenja i argumenata, nudi prilično neodrživ i neubedljiv pogled na svet. Ništa bolje ne stoje ni razlozi koje je patrijarh izneo u vezi sa aktuelnom političkom situacijom, ali su njihova polazišta sada Crkva i narod, a ne Bog i odricanje od Boga.
Porfirije kaže da Crkva odbija da se „aktivno uključi u političku borbu“ i da „zastupa patrijske i političke interese jednog dela svog naroda protiv drugog dela svog naroda“. Da je Srbija demokratska država patrijarhov stav ne bi bio sporan. Da imamo višestranačje, smenjivost vlasti, poštenu političku borbu, državne institucije koje rade svoj posao u interesu građana i slobodne medije – patrijarhovo ćutanje ne bi ni bila tema. Imamo, međutim, uzurpiranu državu od strane jednog čoveka i njegove stranke, masovnu korupciju, institucije koje ne funkcionišu, medije u službi propagande – kao što je list Politika – i krađu na izborima. Ništa od toga nije legitimna politička borba, niti može biti legalni politički interes nekog dela naroda, ali baš to sledi iz Porfirijevog stava.
Patrijarh govori u ime Crkve, ali to ne znači da govori Crkva. Naročito ako se ima u vidu prilično tradicionalno pravoslavno stanovište da Crkva govori kroz sabore. I s obzirom da nijedan pravoslavni sabor nije raspravljao na temu odnosa Crkve prema demokratiji i autokratiji, slobodi i tiraniji, onda se ni patrijarhov stav ne može uzeti kao stav Crkve. Porfirije koristi poziciju patrijarha i poziva se na autoritet Crkve da bi učinio nespornim i definitivnim svoj lični stav, ali je taj stav ipak sporan i on ne može biti definitivni stav Pravoslavne crkve.
Srpski patrijarh mračnim bojama slika politički pluralizam. U pitanju je borba, zastupanje i interesi jednih političkih stranaka protiv drugih političkih stranaka iz čega sledi da partije dele narod, tako da je jedan deo naroda „protiv drugog dela svog naroda“. Partije i delovi naroda se međusobno bore, kaže Porfirije, a kao da je rekao – političke stranke međusobno ratuju zato što su se odrekle Boga.
Za Porfirija kao nacionalistu i populistu, a koji se poziva na Boga i Crkvu, demokratski pluralizam nije legitiman način uređenja društvenih odnosa. Zato kaže da Crkva neće da se meša u politički život jer ona „predstavlja sabor i celinu naroda božijeg“ i da sabira delove u „jednu zajednicu vernih“. Imajući u vidu prethodne stavove, ovo bi značilo da partije i delove naroda koji se bore i ratuju Crkva sabira u jednu zajednicu vernih, ali da ti vernici nemaju načina da tu borbu prekinu ili da je regulišu, niti će Crkva na tome na bilo koji način insistirati. Drugim rečima, neka u politici/ratu pobedi umešniji i jači, a svi drugi da se pokore pobedi i utonu u mrak crkveno-narodnog jedinstva. A pitanje koje se prosto nameće glasi – da li tako pričaju oni koji su se odrekli Boga?
Peščanik.net, 19.01.2024.
