Još jedan profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je ostao bez posla – docent Vukašin Milićević. Naime, Veće fakulteta nije prihvatilo pozitivnu ocenu Komisije koja je pregledala konkursni materijal priložen od strane kandidata za reizbor u zvanje docenta. Pozitivni referat Komisije je iznet i na uvid javnosti. Iako nije bilo primedbi, Veće je odbilo referat Komisije sastavljene od članova koje je to isto Veće izabralo. Odluku je Veće obrazložilo time što se priloženi naučni radovi ne uklapaju u naučnu oblast i radno mesto za koje je kandidat konkurisao. Milićević se ne slaže sa tom odlukom i dodaje da se svi priloženi naučni radovi odnose na naučnu oblast za koju je konkurisao. Najavio je i žalbu.
Milićević nije prvi teolog koji će, po svemu sudeći, ostati bez posla na PBF-u. Na različite načine i pod različitim vrstama pritisaka su do sada odatle uklonjeni episkop dr Maksim Vasiljević, dr Marko Vilotić, dr Rodoljub Kubat, dr Dragomir Sando i dr Andrej Jeftić. A sve je počelo 2017, kada je grupa profesora PBF-a potpisala javni apel i usprotivila se nameri da se Sveto pismo koristi za osporavanje naučne teorije evolucije. Išlo se čak dotle da je Sabor SPC-a potpisnike apela pozvao na odgovornost, čime je prekršio niz zakonskih akata koje naučnim radnicima, pa i profesorima PBF-a, garantuju akademsku slobodu, javno prezentovanje svog naučnog rada i iznošenje stavova iza kojih stoji preovlađujući konsenzus – razumni dogovor – u okviru akademske zajednice teologa širom sveta.
Neko je profesore teologije, ljude koji su uložili život u proučavanje i poučavanje teologije, u vežbanje uma, javno načinio „budalama“. A znamo šta se u Pismu kaže za one koji bratu svome kažu da je budala. Reči Pisma su u tom slučaju vrlo stroge i izričite, a takve su zato što onaj koji tako govori i radi „brata svoga“ – u ovom slučaju braću svoju – „lišava razuma i pameti“ (Sv.Teofilakt). Jer ne može među ljudima samo jedna pamet, jedan razum i jedan put (način i metod) da budu istiniti, i da se svima na silu nameću. Različitost u mišljenjima i pravo na slobodu izražavanja potrebni su nam da bi jedni druge ispravljali i time drugima i sebi, te celom društvu otvarali nove i možda bolje puteve. Jer je Hristos put, istina i život. Dakle, istine uz koje pristajemo i na koje nailazimo na putu života ne smeju da uništavaju život – ni naš sopstveni, ni živote drugih ljudi.
Ali u Svetom pismu baš tako i počinje kršenje zapovesti: kada ljudi – Adam i Eva – jedni druge ubede da ih isključivo jedna misao, jedna zajednička volja i jedan čin vode do uspeha ili do spasenja. Tada nastupa propast. A danas, nažalost, neki tako misle i u SPC-u – da od vrta raznovrsnih i različitih ljudskih likova i umova treba istesati jedno drvo, jedan lik i jedan skučeni i ukočeni um. Pa zato seku sve što misle da je višak, kao da je sve to raslo, cvetalo i plodove donosilo po njihovoj volji, a ne da je bilo sabirano i negovano od Svetog Duha. Isto misli i režim – da nam je potreban jedan Vučićev lik i jedna volja, pa da nam sledi svetosavsko spasenje. Ipak, pre će biti da nas ta radikalska volja, pod ruskim uticajem, vodi u pogibiju u Banjskoj, samo u mnogo većim razmerama.
Milićević je imao izdvojeno mišljenje i u vreme pandemije kovida, kada je javno preispitivao upotrebu jedne kašičice za vreme liturgije, na čemu su insistirali jednoumnici u SPC-u, pozivajući se na slobodu veroispovesti. „Sve ovo nema nikakve veze sa slobodom veroispovesti, već sa zdravim razumom bez koga upravo ta sloboda nema ama baš nikakvog smisla“, rekao je tada Milićević. Revnitelje, ali ne po razumu, koji su govorili da se „niko nikad nije zarazio na taj način“, Milićević je podsećao da „nemamo svedočanstva o tome, jer smo tek pre 150 godina saznali za bakterije“. Pandemija je pokosila nekoliko visokih crkvenih velikodostojnika i patrijarha Irineja, desetine sveštenika, monaha i monahinja. „Možda je sve to što se dogodilo bila cena našeg nepoštovanja propisa koje su odredile epidemiološke službe“, sumirao je mitropolit Hrizostom ponašanje SPC-a za vreme pandemije.
Hrišćanima je u Svetom pismu rečeno da je mudar onaj koji iz svoje riznice iznosi i staro i novo – zakon i blagodat ili razum i liturgiju – jer je zakon/razum i dalje priprema za Hrista. Dok su neki u SPC-u verovali da ih samo čuda spasavaju od bolesti. A da im razum i propisi epidemiologa ne trebaju.
Milićeviću i svima koji su progonjeni će biti otvoreni novi putevi – a nekima već jesu – jer su se pokazali razumni/smireni. A jednom će novi put biti otvoren i Srbiji i tada više neće biti bezumnih i bezakonih progona građana. Ali da bi se to ispunilo, nad bezakonicima – koji sa drugim ljudima ne umeju da žive u miru – mora se primeniti zakon. S obzirom da se jedino tako bezumnici privode razumu.
Do tada nam ostaje da budemo strpljivi i razumni, uostalom, Bog je milionima godina stvarao razumna ljudska bića ili 7 dana kako nam je rečeno u Svetom pismu. Stoga, ma koliko da bezumna i bezakonita autokratska vlast traje, ona može pasti za nekoliko dana. Međutim, ako nas njen pad iznenadi, te od sreće postanemo lakomisleni, nećemo znati da sačuvamo slobodu koju budemo iznenada zadobili.
Peščanik.net, 19.03.2024.
