Tako je, kao „balon laži i neistina“, Vučić opisao ono što rade režimski mediji. Kaže još, samo 5 ili 10 sekundi istine na tim medijima, i sve bi se u glavama žitelja Srbije izvrnulo naglavce. Eh, i požalio se, kad bi mogao da govori na tim medijima, ljudima bi sve odmah bilo jasno. Ali, ne može, ne daju mu. Govori on drugde, recimo na N1 i Novoj, to su televizije posvećene istini, samo što to ne vredi, gledaoci režimskih medija ništa drugo ne gledaju, a pogotovo ne N1 i Novu. Zato je, uostalom, mali broj gledalaca te dve televizije.
Dobro, pita ga voditeljka, ako te dve televizije niko ne gleda, kakva korist od toga da se pojavite na njima? Vučić je gleda, ne razume pitanje. Pa krene ispočetka. „Balon laži i neistina“, to su režimski mediji. Da mu je da samo na 5 ili 10 sekundi na tim medijima kaže istinu, ljudi bi se zapitali, razmislili malo i promenili mišljenje. Ali… A kakvi su to ljudi uopšte, pita ga voditeljka, kad im televizije oblikuju mozak kao plastelin. Frustrirani, naravno, odgovara Vučić. I neće, baš neće, ništa drugo da gledaju, samo režimske medije…
Ili, nije tako bilo. Bilo je sve suprotno. Požalio se Vučić da su N1 i Nova „balon laži i neistina“. I da mu ne daju da govori na njima (demantuju to N1 i Nova, ne znam zašto, zar je bitno, uostalom, i treba da mu ne daju, to je kao kad pokušavate da zaštitite životnu sredinu od zagađenja, pa setite se pobogu kako je prošao dobri – i ipak naivni – Milan Ćulibrk). Kaže on, 10 sekundi istine na N1 i Novoj i njihova frustrirana publika bi trenutno promenila mišljenje (izrazito negativno, kad smo već kod toga) o njemu.
Sva je sreća, dodaje odmah s olakšanjem Vučić, te televizije niko ne gleda, pa je frustriranih ljudi u Srbiji zapravo malo, ali, njemu je, eto, stalo i do njih nekoliko, što da budu frustrirani, kad mogu njega da gledaju i da im se odmah popravi raspoloženje, da postanu deca cveća, takoreći, puni ljubavi i pouzdanja u život i budućnost. Ne, u stvari, nije to rekao. Barem ne tako. Rekao je da ga boli (doslovno boli, ne figurativno boli) što ne može na te dve televizije, i da ga nimalo ne teši to što ih, te dve televizije, niko ne gleda.
Dobro, nije tako bilo. Prvo se žalio što ne može na te „balone laži i neistina“, a onda je dodao, kao da to nema veze jedno s drugim, da Novu i N1 niko ne gleda. Voditeljka se nije dosetila da ga pita – zašto se onda sekira što „laži i neistine“ (ispada da imamo s jedne strane laži, a s druge neistine, kao da to dvoje nije isto, al nećemo sad o tome) niko ne gleda, jer to onda znači da žitelji Srbije uglavnom gledaju isključivo „istinu i nelaži“. Jer, zaista, zašto kukanje kad je sve u stvari na svom mestu, i kad su televizije na koje puštaju Vučića da govori (istina retko, kaže on) daleko gledanije od ovih „balona“.
A možda nije ni tako bilo. Sve se sad pomešalo, teško je iz te magle izvući šta je Vučić zaista rekao, a šta ga je voditeljka pitala ili nije pitala, a mogla je da ga pita i uteši ga ili smiri, da se ne sekira bez velike potrebe, da ne bude – recimo to njegovim rečima – frustriran. Jer, sad mi se čini da je Vučić zapravo za sebe rekao da je on jedan „balon laži i neistina“ i da je dobro što ga ne puštaju makar na te dve televizije, ako ovi drugi već moraju da ga trpe, da barem na tim mestima ljudi mogu da čuju istinu i da zbog te istine kao više nego dobrim razlogom budu frustrirani.
Šta god da je rekao, ispade Vučić ljuta opozicija, a N1 i Nova brutalna vlast. Što onda u stvari znači da Vučić kaže da se u Srbiji vlada pomoću „balona laži i neistina“, te da bi i samo mrva istine sve to što stoji na lažima srušila kao kulu od karata. Što bi, ruku na srce, mogao biti tačan opis Srbije, ako se samo na slici promene ključni medijski akteri. I svaki bi se gledalac N1 i Nove, bolno frustriran time naravno, složio da stvari u Srbiji stoje baš tako, da se ovde vlada „lažima i neistinom“ i da za istinu u javnom prostoru, izuzev N1 i Nove, nema mesta.
Samo što nije tako. Vučić je „balon laži i neistina“ na mnogo nivoa. Činjenice su u toj hijerarhiji na prvom mestu, razume se. Ali, ne laže on samo tako što krivi ili negira činjenice i što svoje izmišljotine predstavlja kao činjenice. On laže i kada nudi modele da se ta njegova kvazistvarnost tumači. Jer, nije tačno da bi istina u javnom prostoru srušila Vučićevu kulu od karata laži. Niti je tačno da režimski mediji oblikuju mozak žitelja Srbije kao da je od plastelina. Čitalac, moj vršnjak, seća se dobro: ta naivna vera u moć medija i istine obeležila je rad opozicije u devedesetima.
Na kraju, nije Miloševićev režim srušila istina, jer istinu su svi znali, kao što je znaju i sada. Naprotiv, srušila je narasla moć opozicije. Narasla u meri da je postala vidljiva i počela da se prepoznaje kao kontrateža moći vlasti. Seća se čitalac pobeda na lokalnim izborima, asocijacije slobodnih gradova, nezavisnih medija iz tih gradova, i naposletku (ili na početku) – pamti Niš (a ne Beograd) kao glavni grad opozicione (pobunjene) Srbije. Kada svi znamo istinu, a većina ipak prihvati laž umesto istine, to nije glupost, to je povinovanje, spuštanje glave pred jačim.
Čitava Vučićeva moć leži u demonstraciji sile. Vučić drži medije i pojavljuje se (on kaže jednom u par meseci) svakodnevno na njima ne da bi širio laži nego da bi demonstrirao silu. Nova i N1 ne smetaju mu zbog istine, nego zbog hrabrosti da pruže otpor. Kao i zbog toga što pokazuju da su takva hrabrost i takav otpor mogući. I gledaoci režimskih medija znaju da Vučić laže. Oni znaju i da ti mediji lažu. Ali su pristali da budu pokorni, a laži im ublažavaju stid zbog toga. Ljudski je to, kalkulišete, pogrešno izračunate, pristanete, i onda vam je lakše da živite u laži, iako znate da je to baš to – laž dakle.
Sve što čujemo na N1 i Novoj je sve ono što i inače znamo. I što znaju i svi drugi u Srbiji. Pobogu, ne živimo u paralelnim univerzumima, delimo isti svet. Samo su jedni pristali na poniznost (iz raznih razloga), a drugi se bune (opet iz nekih svojih razloga). I sad obaramo ruke jedni s drugim. Vučić je na našu ruku nalegao čitavom silom državnih aparata, a mi imamo samo sebe – možemo biti i patetični pa reći: kičmu – kao jedinu polugu. Samo što je i to samo slika. I Vučić naprosto mora da iscrtava tu sliku iz dana u dan. Zato ne ostavlja na miru N1 i Novu.
Njegov rezon je jasan. Ali nije jasno kome se N1 i Nova pravdaju. Njihova uređivačka politika morala bi stajati na obećanju gledaocima – nikada nećete na našim televizijama gledati intervju s Vučićem (dosta je bio jedan Ćulibrk). Jer, kad budemo videli Vučića na tim televizijama, znaćemo da je kraj (kao što je to onomad bilo s Ninom). E sad, to nikada zvuči kao preterani optimizam. I moguće je da će vreme u stvari biti mnogo, mnogo kraće od tog „nikad“. Ali, neka bude i tako – dok god smo mi tu, Vučića nema.
Peščanik.net, 16.06.2026.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Balon laži i neistina - 16/06/2026
- Fanatično protiv SNS-a - 12/06/2026
- Bože, pomozi - 09/06/2026
