Kažu oprezni pravnici da ne valja, nije fer, a nije ni profesionalno komentarisati sudske odluke sve dok ne postanu pravnosnažne. A onda ih treba pažljivo analizirati tačku po tačku, odmeravati argumente, pošteno iznositi protivargumente, pozivati se na primenjive izvore prava.
Da, tako je.
Nastojala sam da po ovim pravilima radim. Ona su važna i hvale vredna u ambijentu vladavine prava. Trebalo mi je dugo da to razumem.
A sad, sa teskobom priznajem sebi da ta pravila u mojoj zemlji ne smeju biti na snazi. Da nisam dužna da poštujem pravilo pravnosnažnosti, jer ga javnost ne poštuje, a pravosudni organi ga manje ili više vešto zloupotrebljavaju, da nisam dužna da iznosim argumente i protivargumente usred mimikrije pravnog poretka, da je čitanje akata i odluka donesenih po očiglednom diktatu trenutnih vanpravnih interesa predsednika Republike samo gubljenje vremena i ništa drugo.
Idem zato redom, kršeći pravila.
Kako je samo sudija za prethodni postupak teško oštetio epskog heroja Milana Radoičića! Pustio ga je iz pritvora, a zabranio mu je da ide na Kosovo! Junak bi išao, ali sud ne da.
Postupak radi određivanja pritvora je iniciralo Više javno tužilaštvo, predlogom protiv Radoičića, zbog opasnosti od bekstva. Sudija, pak, zadade neprebolnu ranu branitelju srpstva, uskrativši mu slobodu vraćanja na mesto zločina tj. herojstva.
Zašto sud u Beogradu. Pa, eto, što da ne? Našao se Radoičić ovde, hajde malo da ga krivično gonimo, jer predsednik je to ipak obećao na nadležnom mestu, kod Kristijane Amanpur.
E, sad, naučili su pravnici da je primarna mesna nadležnost forum loci delicti comissi, sud mesta izvršenja dela. Dakle sud u Kosovskoj Mitrovici iz koga je predsednik Vučić, u svoj svojoj političkoj mudrosti izvukao sve sudije Srbe. A ako su Kosovo i Srbija jedna država, onda treba da sudi sud u Kosovskoj Mitrovici, a samim tim i da krivični progon sprovodi tamošnje tužilaštvo. Ko o tome gaji sumnje, neka pažljivo pročita članove 23-29 Zakonika o krivičnom postupku Srbije (ZKP). Naravno mediji koji slave epskog heroja i koji su glavne poluge poštenog i nepristrasnog pravosuđa u Srbiji, potegnuće „argument“ da je buntovniku zabranjeno da ide tamo. No, nije zabranjeno državi Srbiji da ga u Mitrovicu ili bar do administrativnog prelaza, sprovede. Sprovede – ne izruči – jer ovo je kaže predsednik jedna jedina država. A zašto Više tužilaštvo i Viši sud u Beogradu ne poštuju taj čvrsti državni stav? E, pa zato što se radi o heroju. A takvi, po rečima njegovog advokata Petronijevića, u svojoj zemlji mogu da rade šta hoće. Ako ubiju albanskog policajca, to nije ubistvo, ako podmeću eksploziv u kamion-barikadu, to nije izazivanje opšte opasnosti, ako nose arsenal oružja za koje nemaju dozvolu, to nije zabranjeno. Ako si epski heroj, ti si izvan i iznad zakona. A ako si pri tom saradnik i partijski drug predsednika, ti nemaš kriminalnu prošlost, rodio si se ab ovo kad je on spoznao tvoju upotrebnu vrednost.
A ako su ovo dve različite države – što Vučić nikad, nikad… – e onda Srbija ne može izručiti svog državljanina, a Radoičić to jeste, kao i svaki drugi epski heroj.
U toj raznošci – jedna država, dve države – sudiji se nije lako snaći. Tim pre što je predsednik Republike – dobrotom visokih tužilaca i sudija – postao apsolutni i apsolutistički izvor prava u državi kandidatkinji za EU. A predsednik je rekao da za ubistvo policajca nema „ali“. Doduše, izgleda da je namignuo kad je izjavio da taj policajac nema šta da traži na severu Kosova. „Pa šta da raaadim“, vajka se sudija u maniru ministra Tome. Da mu odredim pritvor ili ne? Hajde polovično, jer gde ću heroja u kazamat? Nego, zabraniću junačini da ode na Kosovo da ne bi ponovio delo. Koje delo? Pa herojsko.
O samom delu/delima koje je Radoičiću izdajničko Više javno tužilaštvo u Beogradu, stavilo na teret, može se reći sve najgore. Teška su dela u pitanju. Da nije heroj, ne bi prošao bez pritvora od najmanje 30 dana. Ali dugi pritvori nevinih heroja, kao i odgajivača opijata na uglednom dobru, u vizuri apsolutnog izvora prava, prejuduciraju osudu za krivično delo. Zato njegovim osumnjičenim kriminalcima tamo nije mesto. Suviše su mu blizu da bi trunuli tako daleko i bez stalne kontrole.
Iz Višeg tužilaštva prkose i dalje. Žaliće se na odluku o odbijanju pritvora. Eto prava u Srbiji! Ko to kaže, ko to laže Srbija bez pravde? Žaliće se, verujem. Pitam se samo kako – tako da žalba bude odbačena, ili odbijena, ili pak predmet vraćen na ponovno odlučivanje?
A kako stojimo sa suštinskom odbranom? Odlično. Radoičić je priznao činjenično stanje, ali ne i da je odgovoran za krivična dela koja odgovaraju (njegovom sopstvenom) činjeničnom opisu. Zašto nije odgovoran, čuli smo već advokata. Osumnjičeni je rebel, buntovnik, pobunjenik protiv Kurtija. Ipak neće biti dovoljno, nisu ovo hajdučka turska vremena. Evropa je ovde. Zato, za svaki slučaj odbrana stoji na stanovištu da Radoičić nije krivično odgovoran. Teza daje lepe šanse za dalji razvoj. Amok zbog adrenalinskog šoka patriotizma? Bitno smanjena uračunljivost zbog neizvesne sudbine kompleksa na varljivim obalama Gazivoda? Nije loše obnoviti fotografiju Radoičića i Pacolija na jahti potonjeg, jer šta bi epski heroj radio u takvom okruženju da je pri sebi?
Pravo i pravosuđe odista izgledaju gnusno opkoljeni potpunom nemoći vladavine prava. A ovde je ta nemoć dostigla paroksizam.
Već decenijama nekoliko nas pišemo o političkoj zavisnosti pravosuđa na ovom portalu. To jeste dugotrajna pojava u istoriji moderne srpske države. Danas je, međutim, kvantitet prešao u novi kvalitet. Pravni poredak – to je Vučić. Sudije i tužioci, i to je Vučić.
I kad to kažeš ili napišeš većina slobodarskih i pravdoljubivih sugrađana će mudro klimati opsenjenim glavama i pomisliti da tako i treba da bude. Red, rad i vođa – iako ovo trojstvo vodi ravno u mentalni konclogor sa malim dozama lažne slobode.
Pri postojećim uslovima gotovo me je sramota da i dalje pišem o pravu i pravosuđu Srbije. Loše je pretvarati se da priznajem da je pravosuđe u Srbiji uopšte pravosuđe. Izuzimam hrabre pojedince koji poštuju ustavna i zakonska naređenja i pravila. Ostala su ipak samo ostrvca slobodne primene prava na one koji nisu bliski vladaru ili mutnim, sve širim kriminalnim krugovima. Mogu se još uređivati seoske međe po zakonu i pravičnosti, ali se, na žalost, mogu bespravno isterivati građani iz kuća i stanova ako su nepokorni novom urbanizmu. Bespravna gradnja? Da, da, toleriše se, naročito SNS gradonačelnicima.
Zato mi upuštanje u javnu debatu o tome kako glase zakonska pravila liči na naivno očekivanje da će ih sudovi i tužilaštva primeniti. Neće. Što su interesi vladara i njegove kaste širi i apetiti raznih vrsta neutoljiviji, ostrvca slobodne primene prava sve su tanušnija.
Na kraju će se raditi samo po nenadležnom naređenju. Taj ishod sve je bliži.
Koliko od građana ove zemlje zavisi vladavina prava? Ona zavisi od mnogo građana, toliko mnogo koliko je potrebno za smenu ove vlasti. I u biračkim kutijama i na ulici.
Inače, obznaniće nam se baš kao i epski heroj naših dana koji se javio kosovskim Srbima: „Vratio sam se, a vi znate šta to znači!“
Peščanik.net, 05.10.2023.
KOSOVO- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
- Zakon i topuz - 17/12/2023
- „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023
