Corax, Danas, 28. maj 2016.

Corax, Danas, 28. maj 2016.

Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da nije imao vremena da pročita izveštaj Zaštitnika građana o (ne)reagovanju policije na dešavanja u Hercegovačkoj ulici. Ali izgleda da je imao vremena da pročita skromni literarni uradak predsednika Zavetnika, objavljen samo na sajtu te organizacije i na dva sajta posvećena odbrani srpstva od zavere Zapada.

U navedenom biseru “istraživačkog novinarstva” naslovljenom “Ne da(vi)mo Srbiju”, plasira se teza da se Zapad navodno podigao protiv “Beograda na vodi”, jer u tom projektu nema finansijskog učešća američko-britanskog imperijalizma. Ta teza se, u odsustvu bilo kakvih realnih pokazatelja, na primer u vidu makar blagog prekora iz EU ili SAD na odstupanje od pravila slobodnog nadmetanja, “dokazuje” kroz nabrajanje redakcija biltena Ne da(vi)mo Beograd, nevladinih organizacija sa kojima su ti ljudi povezani i “finansijerima”, odnosno donatorima tih organizacija.

Sličnu tezu plasirao je Vučić par dana kasnije na Pinku. Na pitanje o uticajima stranih ambasadora na izborne rezultate, mandatar je dao konfuzni odgovor – počeo je pričom o skupštinskom anketnom odboru, nastavio sa predviđanjima stope rasta BDP-a, Jorgovankom Tabaković i Stojanom Stamenkovićem, prešao na „neke“ kojima “ne valja niko ko podržava vladu”, pomenuo iz nekog razloga Čička i Lazarevića, da bi stigao do toga da on „neće da dopusti ljudima da unište najbolji projekat u zemlji”. Zatim je nabrojao te koji „hoće da unište“ taj projekat i pomenuo kako je on “proverio da se to finansira iz inostranstva”. Pored trojice poimence navedenih aktivista nevladinog sektora, našao se i “onaj četvrti iz Transparentnosti”.

Kada se ova dva istupa stave u kontekst (a premijer ne voli vađenje iz konteksta), neko bi mogao da zaključi da se a) premijer inspiriše literarnim radovima “Zavetnika” ili b) da je do narečenih branitelja srpsko-arapskog kapitala procurelo pre vremena nešto iz premijerovog agitprop “deliveri junita”.

U ovo drugo je teško poverovati, jer je “istraživačko novinarstvo” bilo priličjno aljkavo i površno. To što su sa spiska donatora Transparentnosti Srbija (TS) izostavljeni, na primer, Program Ujedinjenih nacija za razvoj ili OEBS, može se protumačiti željom da vascelo srpstvo i građanstvo ne pomisli da je i Ban Ki Mun uključen u zaveru protiv Beograda na vodi. Ali propust što se na njemu našla Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa civilnim sektorom već stvara prilično šizofereno situaciju – pa zar se i Vlada uključila u zaveru protiv najvećeg premijerovog projekta?

Šta bi tek bilo da su Zavetnici i agitprop otkrili da je upravo Kancelarija Vlade Srbije bila sufinansijer projekta u okviru koga je Transparentnost Srbija počela da se bavi Beogradom na vodi. Reč je o 18-omesečnom projektu u okviru kojeg smo pratili stanje u oblasti javni nabavki, javnih rasprava, informatora o radu i javno-privatnih partnerstava. U okviru četvrtine projekta koja se odnosi na javno-privatna partnerstva (JPP), projekat Beograd na vodi je samo jedan od nekoliko desetina obrađenih. Priču o Beogradu na vodi smo otvorili pitanjem zašto se to javno-privatno partnerstvo, investicija od 3 milijarde evra (kako se u to vreme, pre nego što se iz ugovora ispostavilo da je investicija privatnog partnera 150 miliona dolara) – sprovodi bez primene antikorupcijskih mehanizama propisanih Zakonom o javno-privatnim partnerstvima. Da ne bude zabune, to je srpski zakon.

Ovaj projekat1 finansirali su Evropska unija i Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom. U okviru projekta nastala je analiza “Beograd na vodi – (medijska) geneza slučaja”. I koliko je EU mogla da utiče na sadržaj izveštaja, toliko je mogla i Kancelarija Vlade Srbije – nimalo. A kad smo već kod izveštaja, u njemu ima još mnogo zanimljivih tekstova koji su dobili manje pažnje, na primer analiza projekta Bus plus – od netransparentnog ugovaranja i pitanja svrsishodnosti uvođenja tog sistema, pa do neispunjenih obećanja novih (SNS) vlasti da će ga ukinuti ili značajno izmeniti; ili aneksa na ugovore o javno-privatnom partnerstvu u Leskovcu koje je potpisivala DS vlast, a koje je TS identifikovala kao izuzetno štetne.

U svakom slučaju, posle mandatarovog nastupa ostalo je nejasno na koga je mislio (da ne kažemo koga je targetirao) kada je pomenuo “onog iz Transparentnosti”. Naime, Beogradom na vodi intenzivno su se najviše bavili: programski direktor TS Nemanja Nenadić, koji je radio na pravnim aspektima projekta, kao što su odstupanja od Zakona o JPP i Zakona o javnim nabavkama, donošenje „lex specialis“-a, primena međudržavnog sporazuma, nepravilnosti u proceduri pripreme planova i organizovanja javnog uvida; i saradnik TS Zlatko Minić, autor analize “Medijska geneza slučaja”, kao i niza komentara na sajtu TS u vezi sa brojnim problematičnim aspektima ovog projekta.

Zavetnici su, međutim, identifikovali programskog direktora TS kao “člana redakcije” biltena “Ne da(vi)mo Beograd”. Čini se da je ova greška namerna, po načelu „ako prođe, prođe“. Naime, verovatno se autoru uratka učinilo nedovoljnim da napiše ono što jeste: da je N. Nenadić autor jednog teksta koji je uz njegovu dozvolu objavljen u biltenu ove građanske inicijative (u stvari je reč o ažuriranom tekstu koji je mesecima ranije objavljen u „Vremenu“) – pa je „unapređen“ u člana redakcije. (U samom biltenu su jasno razdvojeni članovi redakcije od drugih autora i slučajna greška nije bila moguća.)

Premijer je ostao nedorečen, ili je nanišanio šire – na ceo TS. Međutim, TS će se i dalje u određenoj meri baviti ovom JPP, bilo da je ta aktivnost povezana sa nekim projektom ili ne, jer je tema nezaobilazna iz mnogo uglova. Nije reč samo o primeni pravila o JPP, već i o javnim nabavkama i onome što najviše zabrinjava – praksi da se zbog primene međudržavnih sporazuma zaobilazi primena antikorupcijskih procedura iz srpskih propisa. U pojedinim slučajevima radi se o veoma dobrim antikorupcijskim procedurama i mehanizmima. Ova pitanja će verovatno biti nezaobilazna i u procesu evropskih integracija.

Beograd na vodi nije samo simbol zaobilaženja antikorupcijskih mehanizama iz domaćih zakona da bi se, kako premijer reče, “poštovao tuđi novac”, već i gaženja osnovnih antikorupcijskih načela – transparentnosti i konkurencije. Načela zacrtanih, pored ostalog, i u propisima i strateškim dokumentima koje je usvojila i aktuelna vlast. A kada nema transparentnosti, bez odgovora ostaju mnoga pitanja koja se tiču ne samo finansiranja iz inostranstva, već i trošenja našeg novca. Pa tako, na primer, u slučaju Beograda na vodi nikada nije objavljen (ako postoji) plan kojim će se redom i u šta ulagati (zajednički?) novac.

Stoga i dalje ne znamo kada će privatni partner izgraditi bilo koji objekat javne namene – i dalje se priča samo o komercijalnim projektima, a građevinsko zemljište vredno 33,7 milijarde dinara investitor je dobio bez naknade, sa obavezom da izgradi objekte javne namene u toj vrednosti. Nadamo se da umesto dokumenata nećemo dobiti pojašnjenje da je “promenada” (najlepši kej, kako ju je nazvao premijer) – objekat javne namene vredan kao građevinsko zemljište na kome bi trebalo da se izgrade “stambene kule” i “kula toranj”.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 01.06.2016.

TEMA – BEOGRAD NA VODI

________________

  1. Kancelarija je te godine, na osnovu odluke Vlade, sufinansirala mali deo za svaki od projekata podrške civilnom društvu čije je finansiranje Delegacija EU odobrila nakon sprovedenog konkursa. Podrška Vladine Kancelarije je vredela 4,2% budžeta projekta, odnosno oko 3.500 evra.