Ako ne sada, kada… ?

Budućnost prostora Sajmišta u Beogradu
Međunarodna konferencija

 
Mesto na kome se nalazio koncentracioni logor na Sajmištu u Beogradu kao izazov za istoričare i istoričarke, arhiviste i arhivistkinje, urbaniste i urbaniskinje, političare i političarke i za sećanje srpskog društva.

organizatori:
Savez jevrejskih opština Srbije,
Fondacija Hajnrih Bel,
Fondacija „Sećanje, odgovornost, budućnost” (EVZ)

mesto i vreme: od 10. do 12. maja 2012. u Beogradu


Nacrt programa

Između 1941. i 1944, pod nemačkom okupacijom, na Beogradskom sajmištu nalazio se koncentracioni logor u kome je ubijeno hiljade jevrejskih, srpskih, romskih i drugih žrtava. S obzirom na to da je Sajmište danas u oronulom stanju, neophodna je temeljna stručna rasprava kako bi se razmotrila budućnost ovog mesta.

Procenjeno je da je upotrebom gasnog kamiona između novembra 1941. i maja 1942. godine sistematski ubijeno 7000 Jevreja (žena i dece) zatočenih u Jevrejskom logoru Zemun. Još 10600 nejevreja je ubijeno ili je usled bolesti i gladi umrlo između 1942. i 1944. Ukupan broj od 32000 logoraša (uglavnom Srba) prošao je kroz prihvatni logor – Anhalte-Lager – odakle su mnogi od njih deportovani na prinudni rad u druge delove Rajha, odnosno druge delove Evrope koji su bili pod nacističkom okupacijom. Zemunski logor bio je najveći koncentracioni logor u okupiranoj Srbiji.

Sajmište, kao i sva mesta obeležena Holokaustom, predstavlja važno mesto sećanja. Ovo mesto ima specifičan značaj i u istoriji Beograda i Srbije. Nakon sistematskih ubistava jevrejskih logoraša na Sajmištu, Srbija je postala prva teritorija pod nemačkom okupacijom koja je proglašena ‘očišćenom od Jevreja’ (judenfrei). A kako se Sajmište nalazi u centru glavnog grada, što je jedinstven slučaj u poređenju sa drugim evropskim gradovima u kojima se dogodio Holokaust, ono pokreće pitanje o načinima njegovog tumačenja u istorijskom smislu, ali i u sadašnjem trenutku. Možda je upravo centralni položaj mesta uslovio da sećanje na Holokaust i žrtve logora tokom proteklih 70 godina bude prepušteno zaboravu u prestonici posleratne Jugoslavije, a sada Srbije.

Odustajanje od sećanja na Jevrejski logor Zemun i njegova reinterpretacija tokom devedesetih godina prošlog veka indikativni su za celokupnu istoriju posleratne Jugoslavije, kasnije i Srbije, i otvaraju brojna pitanja memorijalizacije onoga šta ovo mesto predstavlja, kao i njega samog.

Ova konferencija održava se u jeku burne međunarodne rasprave o budućim standardima ili kanonu evropskog sećanja na 20. vek. Manifestacija ove rasprave u Srbiji ogleda se u tumačenju nacionalne istorije tokom Drugog svetskog rata koja se pokazala kao snažan faktor podela unutar samog društva. Uprkos tome, o budućnosti Sajmišta mora se odlučivati nezavisno od trenutnih i nestalnih političkih interesa. Stoga je neophodna stručna rasprava, koncentrisana isključivo na istoriju ovog konkretnog i veoma posebnog mesta i na ono šta se na njemu dešavalo.


Format konferencije:

Na ovoj konferenciji raspravljaće se o brojnim pitanjima i aspektima budućnosti Starog sajmišta. Stoga će različiti paneli zahtevati format koji:

• otvara prostor za dinamičnu mešavinu stručnih priloga i diskusija

• pruža priliku mnogim učesnicima da se u bilo kom trenutku uključe u diskusiju, i

• omogućava koherentnu i spontanu komunikaciju o relevantnim temama umesto niza predavanja.

U tom smislu organizatori su odlučili diskusija ima format koji je poznat kao fish-bowl-discussion i podrazumeva veliki broj učesnika koji sede u sredini, a oko njih je publika. Pored stalnih mesta za stručnjake, u centru se nalaze i dve prazne stolice na kojima se mogu smenjivati učesnici konferencije koji žele da se uključe u razgovor.

Ovakav format pruža otvoreniji način komunikacije većeg broja učesnika koji su stručni za teme o kojima će se razgovarati u okviru konferencije. Strogo definisani program bi, s druge strane, nosio rizik nastavljanja nekreativne tradicije pukog slušanja niza izlaganja, što nam nije cilj.


Nacrt programa konferencije:

Preporuka za učesnike koji stignu ranije

Ukoliko budete želeli da posetite Sajmište, ono se nalazi na samo dvadeset minuta hoda od hotela Balkan (za one koji ne žele da čekaju zvanični obilazak u petak kasno popodne)


Četvrtak, 10. maj
    


18.00:
Registracija učesnika

19.00: Dobrodošlica – Volfgang Kloc, direktor Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu

Otvaranje konferencije:   

Predrag Marković – ministar kulture Republike Srbije

Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije

Kimberli Men, Međunarodni program za Holokaust Ujedinjenih nacija

Andrej Mirga, OEBS kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (OIDHR), Varšava

Hans-Ulrih Zidbek, zamenik ambasadora Savezne republike Nemačke u Srbiji

Ejal Naor, zamenik ambasadora Izraela u Srbiji

19.30: Uvodničar – David Albahari, književnik

David Albahari u razgovoru sa književnikom Filipom Davidom i Vulfom Kanštajnerom, Univerzitet Binghemton.


Petak, 11. maj


9.00 – 10.30: 
Panel 1
Čega se sećati?

Istorija Jevrejskog i Prihvatnog logora 19411944

Šta znamo o istoriji koncentracionog logora na Sajmištu? Koje su istorijske činjenice od značaja za buduće sećanje i dokumentovanje? Postoje li sporni aspekti istoriografije Jevrejskog logora Zemun i/ili Prihvatnog logora Zemun? Sajmište u širem kontekstu perioda nacističke okupacije Srbije – drugi logori, druga mesta komemoracije i tradicija njihove memorijalizacije. Spor u vezi sa istorijskim, društvenim i političkim kontekstom u srpskoj istoriji: uloga Nedićeve vlade.

Moderatorka: Olivera Milosavljević*

Glavno izlaganje: Jovan Bajford/ Milan Koljanin

Učesnici diskusije: Milan Ristović / Kristofer Brauning


11.00 – 13.00:
Panel 2
Koga se sećati?

Različite grupe žrtava nacističkih zločina na Sajmištu (Jevreji, Romi, [srpski] antifašisti, logoraši deportovani u druge logore na prinudni rad itd). Sajmište kao mesto obeleženo stradanjima (Šoa i Porajmos) u Srbiji. Postoje li danas kontroverzna pitanja u vezi sa značajem Sajmišta za sećanje na ove grupe žrtava?

Moderator: Valter Manošek

Glavno izlaganje: Raul Tajtelbaum /Aleksandar Nećak, Danijela Jovanović

Učesnici diskusije: Tomas Luc / Drago Roksandić


14.30 – 16.00: 
Panel 3
Povremeno bavljenje sećanjem nakon 1945.

Ignorisanje Sajmišta u Titovoj Jugoslaviji. Inicijative ponovnog otkrivanja i njihov društveno-politički kontekst. Sajmište u doba Miloševića i raspada Jugoslavije. Sajmište u kontekstu jugoslovenskog/srpskog odnosa prema istoriji od 1945. do 2000. Holokaust Jevreja i Roma u jugoslovenskoj / srpskoj istoriografiji, udžbenicima, kulturi (film, književnost…). Holokaust na Balkanu kao mrtva tačka u nemačkom/austrijskom „suočavanju” sa prošlošću u društvenom i političkom smislu.

Moderator: Predrag Milidrag

Glavno izlaganje: Hajke Karge / Olga Manojlović Pintar /Nensi Adler /

Učesnici diskusije: Todor Kuljić*, Martin Bok


16.30 – 19.00:

Poseta
lokaciji Lokacija, postojeće građevine i trenutna namena

Kontekst budućeg komemorativnog kompleksa

Poseta Sajmištu u centru savremenog Beograda. Predstavljanje procene Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Stanje raspadanja zgrada i fragmentacija u privatno vlasništvo. Trenutna namena lokacije: Sajmište kao današnja stambena i poslovna zona.

Vođenje: Aleksandra Fulgosi


Subota
, 12. maj


9.00 – 11.00:

Panel
4 Razvijanje sećanja

Globalna perspektiva. Šta je moguće, poželjno, neophodno? Analiza arhiva, građevina, okoline, političke prakse. Primeri dobre prakse i relevantna iskustva drugih: Muzej Holokausta u Budimpešti. Iskustva dvojake istorije nekog mesta (Buhenvald, Zaksenhauzen…). Uporedna analiza procesa današnjeg uređivanja mesta komemoracije (Solun). Komemoracija koja je van „politike prema istoriji” – koncepti emancipacije i autonomije. Stokholmska deklaracija.

Moderator: Tomas Luc

Glavno izlaganje: Vulf Kanštajner / Hajdemari Ul

Učesnici diskusije: Tea Zintbek / Lic Levy/ Vladimir Petrović /Asja Dračan Muntean*


11.30 – 14.00:
Panel 5
Sajmište: Resursi za buduće mesto sećanja i dokumentovanja

1. Arhivi: dokumenti, izvori itd. u raznim arhivima širom sveta. Do sada prikupljeni dokumenti usmene istorije. Dela iz književnosti i drugih grana umetnosti koja se bave Sajmištem i periodom nemačke okupacije Jugoslavije/Srbije.

2. Mesto: Šta se može spasiti? Mogućnosti postojeće i donekle očuvane infrastrukture. Praktična ograničenja. Predlozi kao rezultat studije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Moderatorka: Branka Prpa

Prezentacije a) Simon Valter / Emil Kerenji

Prezentacije b) Aleksandra Fulgosi* ili Milica Grosdanić* direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grad Beograda

Učesnici diskusije: Katarina Živanovic* /predstavnici relevantnih institucija i arhiva

3. Planirani poduhvati: Budući razvoj Sajmišta na dnevnom redu gradskih i republičkih vlasti. Razvoj memorijalnog centra, mesta susreta, dokumentacionog centra. Odluka Grada Beograda iz 1998. godine. Trenutni urbanistički planovi Grada Beograda. Nadležnosti republičkih i gradskih ustanova. Obaveze međunarodne zajednice. Postojeći predlozi na lokalu.

Moderator: Volfgang Kloc

Glavno izlaganje: Ivana Milenković*, Željko Ožegović*,

Učesnici diskusije: Nikola Radić Lucati, Maja Popović, Gordan Paunović


15.00 – 16.30
:
Panel 6 Desetogodišnja perspektiva

Stvaranje nacionalne/međunarodne fondacije za Sajmište? Realizam umesto vizija? Spisak glavnih prioriteta: šta se mora odmah preduzeti, šta se može preduzeti, šta nemoguće?

Moderator: Vladimir Petrović*

Glavno izlaganje: Uve Nojmerker , Hajde-Mari Ul


17.00: Umesto zaključka

Volfgang Kloc

Sajmište u sveukupnom kontekstu evropskog sećanja na istoriju XX veka.

 
*učešće još nepotvrđeno

 

 
Peščanik.net, 30.04.2012.