Ako bi neki neinspirisani autor potražio u popularnoj kulturi, filmu na primer, ideju za naslov teksta o učinku Milorada Grčića u EPS-u u poslednjih 10 godina, sa posebnim naglaskom na protekla dva meseca, zgodno bi mu mogli poslužiti klasici braće Koen i Alfreda Hičkoka: „Čovek koji (ni)je bio tamo“ i „Čovek koji (ni)je previše znao“.
A kad smo kod „Čoveka koji nije bio tamo“, tu je i pesma Viljema Hjuza Mernsa „Antigoniš“, poznatija kao „Mali čovek koji nije bio tamo“, inspirisana pričom o duhu koji se pojavljuje na stepeništu uklete kuće u kanadskom gradiću Antigonišu. „Odlazi, odlazi i ne vraćaj se!“, poručuje pesnik sablasnom ukazanju, „i nemoj da zalupiš vrata za sobom“.
Grčiću, poznatijem kao „Mića“, Vučić je poručio da zna šta mu je činiti. Odnosno da ode i da ne zalupi vrata, ali da pre toga pospremi za sobom, odnosno „stabilizuje ovo“. Bilo je to, zamalo ne napisanih na brdovitom Balkanu, početkom decembra u brdovitoj Balkanskoj ulici, u Beogradu. A Grčić je u Balkanskoj 13, u sedištu EPS-a, pospremao i stabilizovao (saznaćemo možda jednom šta i za čiji račun) još pune četiri nedelje dok nije podneo ostavku 12. januara. Vlada ga je narednog dana razrešila, a to rešenje je objavljeno narednog dana u Službenom glasniku. I pomislili smo da je Grčićevo desetogodišnje direktorovanje završeno.
Nezakonito imenovan za direktora „Kolubare“, nezakonito i za vršioca dužnosti EPS-a, veći deo boravka u Balkanskoj proveo u nezakonitom položaju, svakodnevno se suočavao sa optužbama za nestručnost, postao paradigma za partijsko dovođenje nestručnih kadrova na čelo javnih preduzeća, podneo ostavku, razrešen.
Ali duh sa stepeništa, mali čovek koji nije tamo, ne nestaje tako lako. Kao u pravom hororu, vratio se. Da li kao kralj Hamlet da obiđe Elsinor nakon što je spletkom uklonjen i da posavetuje kraljevića? Teško, jer je tron ostao upražnjen, pošto Vlada nije imenovala novog vršioca dužnosti, a nezamenljivi Mića nije imao zamenika. Da li se vratio kao kakav zloduh koji izmiče ekipi ghoustbustera iz Ministarstva energetike? Hajde ipak da vidimo šta kažu činjenice.
Prema tvrdnji predsednika resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde Dušana Nikezića, Grčić je 26. januara 2022. potpisao ugovor od 102 miliona dinara o nabavci sistema za digitalno upravljanje čekanja u redovima na šalterima u EPS-u.
Da li je Grčić mogao da potpiše ovaj ugovor (i druge dokumente, kako se sugeriše u tekstu), nakon što je u Službenom glasniku objavljeno rešenje o razrešenju? Da li pravni balanseri iz EPS-a i Vlade pravni osnov traže u činjenici da je on tek 27. januara brisan iz registra Agencije za privredne registre?
Naime, nakon što je Grčić razrešen (a novi v.d. nije imenovan), Grčić je još dve nedelje figurirao kao zakonski zastupnik EPS-a. Transparentnost Srbija se 31. januara, nakon što je istekao 15-odnevni rok, obratila APR-u tražeći informaciju o tome da li je podnet zahtev za brisanje ovog podatka. Iz EPS-a je narednog dana, 1. februara, stigao odgovor sa prilogom iz kojeg se vidi da je zahtev podnet 24. januara, a da je zaveden 27. januara i da je istog dana doneta odluka registratora o brisanju Grčića kao zakonskog zastupnika. Na dan kada je stigao odgovor, ta promena je bila vidljiva i na sajtu APR-a.
U razvaljenoj i izgaženoj pravnoj državi, odnosno u njenom prividu (sablasti, duhu, da se vratimo na metafore sa početka) nije ni bitno pravno tumačenje pitanja da li neko ko je upisan kao zakonski zastupnik, iako je razrešen, može da potpisuje ugovore. Grčić zapravo već pet godina nema pravni osnov da potpisuje bilo šta, pa tako ni ovlašćenje za zastupanje, koje je verovatno potpisao nekadašnjoj direktorki Sektora za zastupanje, a sada izvršnoj direktorki, koja je APR-u podnela zahtev za izmenu podatka o zastupniku, odnosno za brisanje „Miće“. Nije bitno ni to što je osnov za brisanje ostavka, a ne rešenje Vlade o razrešenju. Sećamo se naime nekih kadrova poput Babića koji su godinama nakon ostavke upravljali preduzećem u državnom vlasništvu, jer nisu bili razrešeni.
U takvom stanju više se ne traži obrazloženje (pa ni alibi); bahatost i samovolja se ne prikrivaju odlukama, zakonima i uredbama, makar neustavnim, koje potom „ispegla“ Ustavni sud pravdajući ih nepravnim argumentima (setimo se paradigmatičnog slučaja sa smanjenjem penzija i presudom Ustavnog suda koja se bavila ekonomskom situacijom).
Za kraj primer kako to izgleda kada se formalno obrazloženje i objavi, kao u slučaju kupovine glasova mladih za 100 evra.
Zakon o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti CОVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 predviđa podelu novca mladima jer im je „neophodno više vremena da ostvare zaposlenje, odnosno da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovale na tržištu rada“. A pri tome, kako je ukazao kolega Nemanja Nenadić, pomoć se isplaćuje bez razlike i ljudima koji imaju posao i koji ga nemaju, kao i onima koji ga uopšte ne traže. A posle toga, Aleksandar Vučić najavljuje još po 100 evra mladima za posle izbora, iako nema nikakvih ovlašćenja za pripremu i donošenje bilo kog zakona kojim bi se to uredilo (izmena i dopuna ovog pomenutog, na primer).
Zbog ovakvih apsurdnosti bilo bi poštenije od Vučića i vučića da ništa ne obrazlažu ili da igraju grotesku do kraja. Pa da, na primer, na pitanje i primedbe o tome da li je Grčić mogao da potpisuje ugovor s obzirom na predstavljenu hronologiju, odgovore da prelazimo na aleksandrijski kalendar, pa da predsednik uživo objasni, da narod razume, koliko nam je dana bivša vlast ukrala, kako se to narodu vraća i zbog čega je sada sve u skladu sa rokovima i zakonima.
Peščanik.net, 09.02.2022.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
