Alija1 nikada nije bila na vrhu liste prioriteta američkih Jevreja. Međutim, u trenutku kada Izrael obeležava 64 godine postojanja, useljenje kao tema potpuno nestaje iz diskursa američke jevrejske zajednice. Ono je čak izgubilo i onaj smisao koji je imalo u prošlosti, kao apel na savest Jevreja koji žive u dijaspori i koji su u odnosu na one u Izraelu u znatno boljem materijalnom položaju. Tema je izgubila svoj značaj i kao vizija i cilj u budućnosti, o kojima vredi razmišljati makar kao o apstraktnoj ideji sa edukativnom namenom.
Alija se više ne pojavljuje na listi tema skupova jevrejske zajednice i nema je na konferencijama koje organizuju cionističke ustanove koje traže podršku zajednice za Izrael.
Izraelski ministri koji se pojavljuju na ovim skupovima prestali su da u svojim govorima pominju nužnost useljavanja u Izrael. Oni se ustežu da pomenu ovu reč čak i u prenosnom smislu.
Jevrejska agencija za Izrael, čiji je delatnost usko povezana sa podsticanjem useljavanja i pomaganjem novim imigrantima, zvanično je izbacila pojam „alija“ sa spiska svojih prioriteta. Prema odluci njenog predsedavajućeg, Natana Šaranskog, agencija se trenutno bavi približavanjem Jevreja u dijaspori Izraelu i širenjem cionističkih vrednosti u zajednici.
Organizacija Nefeš b`Nefeš, koja pokušava da popuni prazninu koju je Jevrejska agencija ostavila u Sjedinjenim državama, deluje u skromnim i ograničenim uslovima, kao da se stidi da će biti uhvaćena u poslovima koji se smatraju neprihvatljivima i zastarelima.
Nefeš b`nefeš godišnje dovede u Izrael oko dve hiljade useljenika iz Severne Amerike. Veći deo njih su religiozni Jevreji, ali to ne znači da su na njihovu odluku da se usele uticali njihovi rabini i drugi verski lideri. Ako je u malim zajednicama, na marginama ortodoksne zajednice, ostala sačuvana želja za imigracijom u Izrael, ona postoji uprkos apsolutnom ćutanju američkih verskih lidera o toj temi. Prethodna generacija rabina je smatrala da je „micva“ vratiti se u Izrael. Danas je situacija drugačija.
Izgleda da se nestajanje teme povratka u Cion iz agende velike jevrejske zajednice u Americi ne shvata kao kriza ili problem, već kao pojava na koju se moramo navići i koju nema smisla menjati. Uticajni časopis jevrejske organizacije Bnej Brit, objavio je u svom godišnjaku tekst o „smislu imigracije“. Tu se pomalja tmurna slika srozavanja statusa useljavanja kao praktičnog cilja američkih Jevreja. I autor ovog teksta se slaže sa procenom da nema mnogo izgleda da se to promeni.
U istraživanjima koja prate raspoloženje jevrejske javnosti ne pojavljuje se nijedno pitanje vezano za imigraciju u Izrael, ili pitanje o Izraelu kao mestu za život. „Bolje je ne pitati“, kaže iskusni jevrejski aktivista, „Bila bi velika neprijatnost i za zajednicu i za Izrael kada bi istraživanja pokazala koliko je ideja o useljenju strana američkim Jevrejima.“
Štaviše, predstavnici Izraela, koji su se u poslednje vreme pojavljivali na skupovima Jevreja u Njujorku, čudili su se reakcijama i komentarima koje su tamo čuli. Ispostavilo se da pretnje Irana i strah od tvrđeg stava Bele kuće prema bliskoistočnom pitanju posle izbora, nisu briga američkih Jevreja.
Prema jednom od poslednjih istraživanja koja su sprovedena među američkim Jevrejima, samo 4% ispitanika smatra da je Izrael jedna od tema prema kojoj su se odlučivali za koga će glasati na američkim izborima. Lokalni i izraelski poslovni ljudi koji se pojavljuju u sinagogama i lokalnim centrima kažu da njihove slušaoce uznemirava imidž Izraela kao okupatorske zemlje. Ne dopada im se to što je većina Izraelaca naizgled u stanju da prihvati zastoj mirovnog procesa sa Palestincima, bez vidnog žaljenja nad propuštenim prilikama za uspostavljanje mira.
Jedan izraelski predavač je, posle svog dugog predavanj američkim Jevrejima o pretnji koju za Izrael predstavlja iransko nuklearno naoružanje, bio iznenađen bujicom pitanja slušalaca o „antidemokratskim zakonima koji se usvajaju u Knesetu“. Jedan učesnik debate je citirao vođu velike jevrejske organizacije o socijalnim protestima u Izraelu prošlog leta: “Siromaštvo postoji svuda, ali kada su ugrožene demokratske vrednosti, ne smemo da ćutimo.“
Šlomo Šamir, Haaretz, 23.04.2012.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 24.04.2012.
IZRAEL / PALESTINA