Alija[1] nikada nije bila na vrhu liste prioriteta američkih Jevreja. Međutim, u trenutku kada Izrael obeležava 64 godine postojanja, useljenje kao tema potpuno nestaje iz diskursa američke jevrejske zajednice. Ono je čak izgubilo i onaj smisao koji je imalo u prošlosti, kao apel na savest Jevreja koji žive u dijaspori i koji su u odnosu na one u Izraelu u znatno boljem materijalnom položaju. Tema je izgubila svoj značaj i kao vizija i cilj u budućnosti, o kojima vredi razmišljati makar kao o apstraktnoj ideji sa edukativnom namenom.

Alija se više ne pojavljuje na listi tema skupova jevrejske zajednice i nema je na konferencijama koje organizuju cionističke ustanove koje traže podršku zajednice za Izrael.

Izraelski ministri koji se pojavljuju na ovim skupovima prestali su da u svojim govorima pominju nužnost useljavanja u Izrael. Oni se ustežu da pomenu ovu reč čak i u prenosnom smislu.

Jevrejska agencija za Izrael, čiji je delatnost usko povezana sa podsticanjem useljavanja i pomaganjem novim imigrantima, zvanično je izbacila pojam „alija“ sa spiska svojih prioriteta. Prema odluci njenog predsedavajućeg, Natana Šaranskog, agencija se trenutno bavi približavanjem Jevreja u dijaspori Izraelu i širenjem cionističkih vrednosti u zajednici.

Organizacija Nefeš b`Nefeš, koja pokušava da popuni prazninu koju je Jevrejska agencija ostavila u Sjedinjenim državama, deluje u skromnim i ograničenim uslovima, kao da se stidi da će biti uhvaćena u poslovima koji se smatraju neprihvatljivima i zastarelima.

Nefeš b`nefeš godišnje dovede u Izrael oko dve hiljade useljenika iz Severne Amerike. Veći deo njih su religiozni Jevreji, ali to ne znači da su na njihovu odluku da se usele uticali njihovi rabini i drugi verski lideri. Ako je u malim zajednicama, na marginama ortodoksne zajednice, ostala sačuvana želja za imigracijom u Izrael, ona postoji uprkos apsolutnom ćutanju američkih verskih lidera o toj temi. Prethodna generacija rabina je smatrala da je „micva“ vratiti se u Izrael. Danas je situacija drugačija.

Izgleda da se nestajanje teme povratka u Cion iz agende velike jevrejske zajednice u Americi ne shvata kao kriza ili problem, već kao pojava na koju se moramo navići i koju nema smisla menjati. Uticajni časopis jevrejske organizacije Bnej Brit, objavio je u svom godišnjaku tekst o „smislu imigracije“. Tu se pomalja tmurna slika srozavanja statusa useljavanja kao praktičnog cilja američkih Jevreja. I autor ovog teksta se slaže sa procenom da nema mnogo izgleda da se to promeni.

U istraživanjima koja prate raspoloženje jevrejske javnosti ne pojavljuje se nijedno pitanje vezano za imigraciju u Izrael, ili pitanje o Izraelu kao mestu za život. „Bolje je ne pitati“, kaže iskusni jevrejski aktivista, „Bila bi velika neprijatnost i za zajednicu i za Izrael kada bi istraživanja pokazala koliko je ideja o useljenju strana američkim Jevrejima.“

Štaviše, predstavnici Izraela, koji su se u poslednje vreme pojavljivali na skupovima Jevreja u Njujorku, čudili su se reakcijama i komentarima koje su tamo čuli. Ispostavilo se da pretnje Irana i strah od tvrđeg stava Bele kuće prema bliskoistočnom pitanju posle izbora, nisu briga američkih Jevreja.

Prema jednom od poslednjih istraživanja koja su sprovedena među američkim Jevrejima, samo 4% ispitanika smatra da je Izrael jedna od tema prema kojoj su se odlučivali za koga će glasati na američkim izborima. Lokalni i izraelski poslovni ljudi koji se pojavljuju u sinagogama i lokalnim centrima kažu da njihove slušaoce uznemirava imidž Izraela kao okupatorske zemlje. Ne dopada im se to što je većina Izraelaca naizgled u stanju da prihvati zastoj mirovnog procesa sa Palestincima, bez vidnog žaljenja nad propuštenim prilikama za uspostavljanje mira.

Jedan izraelski predavač je, posle svog dugog predavanj američkim Jevrejima o pretnji koju za Izrael predstavlja iransko nuklearno naoružanje, bio iznenađen bujicom pitanja slušalaca o „antidemokratskim zakonima koji se usvajaju u Knesetu“. Jedan učesnik debate je citirao vođu velike jevrejske organizacije o socijalnim protestima u Izraelu prošlog leta: “Siromaštvo postoji svuda, ali kada su ugrožene demokratske vrednosti, ne smemo da ćutimo.“

 
Šlomo Šamir, Haaretz, 23.04.2012.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 24.04.2012.

———–    

  1.  Uspinjanje (lit), imigracija Jevreja iz dijaspore u Izrael.