Foto: Wakil Kohsara/AFP via Getty Images
Foto: Wakil Kohsara/AFP via Getty Images

Avganistanski predsednik Ashraf Ghani je pobegao iz zemlje. Njegova vlada se srušila kad su talibanski borci ušli u Kabul. Dve decenija američkog prisustva u Avganistanu otišle su u vetar za nekoliko nedelja. Kako je dotle došlo?

Američka politička klasa decenijama je neumorno i bezobzirno intervenisala u zemljama čiji je narod prezirala. I ovog puta pomogli su joj lakoverni američki masovni mediji, koji listom svaljuju krivicu za pobedu talibana na neiskorenjivu korupciju u Avganistanu.

Postoje ratovi iz nužde – kao što su, na primer, Drugi svetski rat i Zalivski rat 1990-91 – kad se pribegava vojnoj sili zato što se procenjuje da je to najbolji, a često i jedini način da se zaštite vitalni nacionalni interesi. Postoje i ratovi koji se vode po odluci – kao što su, na primer, Vijetnamski rat i Irački ratovi 2003 – kad neka zemlja polazi u rat iako njeni vitalni interesi nisu ugroženi i iako je mogla pribeći drugim, nevojnim sredstvima da bi ostvarila svoje ciljeve. Izgleda da sad postoje i povlačenja po odluci, kad vlada povlači vojsku koju je mogla da ostavi na terenu. Razlog nije to što je misija uspešno obavljena, ni to što je vojno prisustvo postalo neodrživo, ni to što vlada domaćina smatra da ono više nije poželjno. Nijedan od tih uslova nije postojao u situaciji u kojoj su se našle Sjedinjene Države u Avganistanu na početku mandata Joea Bidena. Povlačenje je stvar odluke, a kao što je često slučaj i u ratovima koji se vode po odluci, ishod bi mogao biti tragičan. Američki vojnici su prvi put otišli u Avganistan pre dvadeset godina da se bore zajedno s avganistanskim plemenima koja su pokušavala da svrgnu talibansku vlast. Razlog za slanje američke vojske u Avganistan je bio to što su talibani pružili utočište Al Kaidi, terorističkoj grupi odgovornoj za napade 11. septembra 2001, u kojima su Sjedinjene Države izgubile 3000 ljudi. Talibani su uskoro bili najureni, ali su mnogi njihovi čelnici pobegli u Pakistan, gde su se s vremenom oporavili, ojačali i nastavili borbu protiv avganistanske vlade. Kako su rasle ambicije Sjedinjenih Država u Avganistanu, broj američkih vojnika u toj zemlji se postepeno povećavao – u jednom trenutku tokom mandata Baracka Obame bilo ih je više od 110.000. I troškovi su bili ogromni: dve hiljade milijardi dolara i bezmalo 2.500 američkih života, više od 1.100 života koalicionih partnera, kao i oko 70.000 avganistanskih vojnih žrtava i oko 50.000 civilnih. Rezultati su, međutim, bili skromni: mada je izabrana avganistanska vlada (jedina u istoriji Avganistana) kontrolisala velike gradove, nikad nije čvrsto držala vlast u rukama i talibani su ubrzo zauzeli mnoge male gradove i sela. Američka intervencija u Avganistanu bila je klasičan slučaj preobražavanja ograničenog rata iz nužde, započetog 2001, u veoma skup rat po odluci. U vreme kad je Biden postao predsednik, preterano angažovanje bilo je prošlost. Broj američkih vojnika u Avganistanu pao je na oko 3.000, a njihova uloga uglavnom je bila ograničena na obuku i savetovanje avganistanskih snaga. Od februara 2020. nijedan američki vojnik nije poginuo u borbama na avganistanskom tlu. Skromno američko prisustvo bilo je podrška za 8.500 vojnika iz savezničkih zemalja, kao i vojni i psihološki oslonac za avganistansku vladu.

U Sjedinjenim Državama Avganistan je prilično izbledeo kao tema. Na izborima 2020. Amerikanci nisu imali tu zemlju na umu i nisu protestovali na ulicama zbog američke politike prema njoj. Posle 20 godina Sjedinjene Države su konačno našle dobru meru ograničenog angažovanja, srazmernu svojim ciljevima. Prisustvo američkih trupa ne bi dovelo do vojne pobede ili mira, ali bi sprečilo pad vlade koja je, koliko god bila nesavršena, daleko bolja od alternative koja je sad preuzela vlast. U spoljnoj politici ponekad nije važno šta možeš da postigneš, već šta možeš da izbegneš. Tako je bilo u Avganistanu.

Ali američka politika se nije tim rukovodila. Biden je postupao na osnovu scenarija nasleđenog od administracije Donalda Trumpa; njegov prethodnik je u februaru 2020. potpisao sporazum s talibanima (avganistanska vlada je bila izostavljena iz pregovora) kojim je kao krajnji rok za povlačenje američkih trupa utvrđen 21. maj 2021. Sporazum nije obavezivao talibane  da se razoružaju i obustave borbena dejstva; tražio je od njih samo to da ne pružaju utočište terorističkim grupama na avganistanskoj teritoriji. To nije bio mirovni sporazum, već pakt koji je obezbedio smokvin list, štaviše prilično tanak, za američko povlačenje. Bidenova administracija je poštovala taj duboko pogrešan sporazum u svemu osim u jednoj stvari: rok za potpuno američko vojno povlačenje produžen je za malo više od tri meseca. Biden je odbacio svaki plan koji bi mogao vezati povlačenje američke vojske za uslove na terenu ili dodatne talibanske aktivnosti. Strahujući od pogoršanja bezbednosnih uslova i od pritiska da preduzme nepopularan korak ponovnog većeg angažovanja vojske, Biden je prosto povukao sve američke vojnike. Kao što se često predviđalo, odnos snaga se odmah dramatično promenio: talibani su stekli veliku moć, a avganistanska vlada, malodušna posle najavljenog (a zatim i ostvarenog) odlaska američke vojske, ostala je bespomoćna. S talibanima koji imaju kontrolu nad celim Avganistanom, odmazde, tlačenje žena i devojaka i reka izbeglica bezmalo su izvesni. Sprečavanje terorističkih grupa da se vrate u zemlju pokazaće se težim bez prisustva na terenu. S vremenom bi se mogla pojaviti i opasnost da talibani prošire svoju vlast na dobar deo Pakistana. U tom slučaju, teško bi bilo prevideti ironiju: talibani su dovoljno ojačali da vode rat upravo zato što im je Pakistan godinama pružao utočište. Sad je moguće da će, u modernoj verziji Frankenštajna, Avganistan postati utočište za prenošenje rata u Pakistan – što bi bio košmaran scenario s obzirom na slabost Pakistana, njegovo veliko stanovništvo, nuklearni arsenal i istoriju rata s Indijom.

Žurno i loše planirano američko povlačenje možda neće ostaviti dovoljno vremena za evakuaciju onih Avganistanaca koji su sad u opasnosti zato što su radili s američkim i avganistanskim vlastima. Pored lokalnih posledica, bedna slika strateškog i moralnog poraza Sjedinjenih Država daće još veću težinu pitanjima o njihovoj pouzdanosti među prijateljima i neprijateljima širom sveta.

Bidena su nedavno pitali da li se kaje zbog odluke da povuče američku vojsku iz Avganistana. Odgovorio je da se ne kaje. A trebalo bi.

Richard Haass, Project Syndicate, 15.08.2021.

Prevela Slavica Miletić

Peščanik.net, 20.08.2021.

AVGANISTAN