Kina kao ekonomska babaroga
U trenutku izbijanja krize Kina je najveći svetski izvoznik ključnih medicinskih proizvoda i obezbeđuje više od polovine potreba za ličnom zaštitnom opremom u Evropi i Americi.
Klasni rat u doba pandemije
Kriza evra koja je počela pre desetak godina dugo je prikazivana kao rezultat sukoba štedljivog severa i rasipničkog juga. Odgovor EU na pandemiju dodatno će produbiti ovaj klasni sukob…
Sjedinjene države beznađa
Gnev javnosti povodom policijskog nasilja ili preskupe zdravstvene zaštite može dovesti do sloma. Ako se to dogodi, možda ćemo dočekati da vidimo neko bolje društvo. A možda i nećemo.
Nemački „nulti čas“ – onda i sada
Na 75. godišnjicu završetka rata, zabrinuti Nemci postavljaju pitanje šta će se dogoditi kad zauvek nestanu poslednji svedoci nacističkog doba – najvarvarskijih dvanaest godina u ljudskoj istoriji.
Evropi ne treba solidarnost
Propao je predlog 9 šefova vlada evrozone o emitovanju korona-obveznica kojima bi se teret dodatnog zaduživanja zbog epidemije ravnomerno rasporedio na sve zemlje članice.
Korona i Keynes
Intervju za Project Syndicate: Keynes se pitao ko može da kaže kolika će biti cena nafte za 10 godina? I mi danas možemo da se pitamo kolika je verovatnoća nove pandemije za pet godina.
Opasnosti vanrednog stanja
Kritike lidera opozicije ne treba kvalifikovati kao štetno podsticanje unutrašnjih sukoba. Mehanizmi kojima opozicija poziva na odgovornost predstavnike vlasti sada se moraju jačati, a ne slabiti.
Miris sedamdesetih
Prerano je za procene kako će se pandemija dugoročno razvijati. Ali već je jasno da nas iza ugla možda čeka nova globalna recesija koja će se značajno razlikovati od onih iz 2001. i 2008.
Hoće li pandemija zaista promeniti svet?
Ova kriza je naglasila i u prvi plan izvukla preovlađujuće odlike političkog života. Kao da su se države pretvorile u prenaglašene verzije onoga što su bile pre nego što je pandemija počela.
Evropa nespremna za recesiju posle pandemije
Evropljani nisu glupi. Iako ne znaju šta se događa iza vrata EU institucija, oni vide da se resursi ne koriste na način koji štiti njihove interese.
Korona virus u brojkama
Globalna panika izazvana pandemijom je razumljiva: svaka prevremena smrt je tragedija. Ali ekonomski trendovi su manje alarmantni nego što se može zaključiti iz novinskih naslova.
Prvo su došli po Asanža
Iz arhive, dok se čeka odluka o izručenju u SAD: „Neka gori u paklu“, kažu ljudi koji su besni zato što je WikiLeaks objavio mailove Hillary Clinton. Zašto nije objavio ništa o Trumpu ili Putinu?
Greta, Donald i sudbina kapitalizma
Trump ispravno razume da je klima za kapitalizam ono što je Vaterlo bio za Napoleona. Nema načina da se klima dovede u red, a da noseći stubovi kapitalizma ostanu neoštećeni.
Zamislite svet bez kapitalizma
Bila je ovo loša godina za anti-kapitaliste, ali i za kapitalizam. Poraz laburista u Britaniji je udarac za radikalnu levicu. Ali i kapitalizam se našao na udaru kritika, posebno u SAD.
Rešenja za nejednakost
Ekonomisti su donedavno govorili samo o štetnim efektima egalitarističkih politika na tržišta. Sada ih više brine to što previše nejednakosti podstiče monopole i ugrožava tehnološki napredak.
Kina u potrazi za legitimnošću
Zapadni politikolozi tvrde da je jedini stabilni oblik državne organizacije ustavna demokratija. Zato veruju da je kineska jednopartijska država preuzeta od boljševika osuđena na propast.
Demokratija na ivici
Ono što zahteva objašnjenje nije relativna retkost liberalne demokratije, već samo njeno postojanje. Ne iznenađuje to što su liberalne demokratije malobrojne, već činjenica da uopšte postoje.
Neposredna demokratija protiv populizma
Elitistički prezir prema direktnoj demokratiji ne samo da potvrđuje populističku retoriku, već istovremeno ignoriše činjenicu da referendumi mogu biti izuzetno efektno oružje protiv populista.
Nejednakost nacija
Tržišta su mehanizmi društvenih izbora, a dolari su u njima zapravo jednaki glasovima. Trebalo bi da politička jednakost deluje kao protivteg neravnopravnoj „biračkoj“ moći na tržištu.
Šta predlaže Elizabeth Warren
Zemlje sa kojima SAD pregovaraju moraju prihvatati međunarodno priznata radna i ljudska prava. One moraju biti potpisnice Pariskog sporazuma i konvencija za suzbijanje korupcije…
Korbinov trenutak
Boris Džonson je prvi britanski premijer za mnogo godina unazad koji nema nikakvih dilema u pogledu Evropske unije. Njegova strategija za osvajanje vlasti podrazumevala je samo jednu opciju…
Praistorija postistine
Kažu da smo sa „alternativnim činjenicama“ ušli u fazu istorije u kojoj istina nije bitna. Ali ovaj problem je star koliko i demokratija; novi su napori ključnih aktera u društvu da se degradira javni diskurs.
Kapitalizam i stagnacija
Kada je posle sloma berze 1929. usledila Velika depresija, gotovo svi su bili saglasni da je kapitalizam nestabilan, nepouzdan i sklon stagnaciji. U narednim decenijama predstava o kapitalizmu se promenila…
Neuspeh levog populizma
Levica je uspevala uvek kada je nudila jasne alternative o pitanjima kao što su stambena politika i finansijska regulacija, a ne kada je zazivala „narod“ i „naciju“. Dobri primeri su Džeremi Korbin i Berni Sanders.
Obnova Europe
Europski građani, obraćam vam se izravno, ne samo u ime povijesti i vrijednosti koje nas spajaju, nego i zato što za to postoji nužnost. Predstojeći europski izbori bit će presudni za budućnost našeg kontinenta.
Ako govori kao fašista…
Ne-liberalni pokreti ne promovišu svoje ciljeve samo na izborima, već i kroz svakodnevne političke debate. Evo kako desničarski populisti, autoritarci i fašisti vode borbu oko reči da bi dobili rat ideja.
Brexit kao praznik demokratije
Oblaci nezadovoljstva nadvijaju se nad Velikom Britanijom. Pripadnici oba referendumska tabora su demoralisani. Ipak, iako ćorsokak brexita nosi brojne rizike, Britanci bi možda trebalo da mu se raduju.
O građanskoj neposlušnosti
To je otvoreno kršenje zakona, ali na savestan i nenasilan način, sa ciljem ubeđivanja sugrađana da nešto u društvu treba promeniti jer je nepravedno. I njeni učesnici su spremni da prihvate kaznu za ovaj čin.
Pravo na ulicu
U mnogim zemljama je ugroženo pravo na okupljanje i proteste na ulicama i trgovima. Ova aktivnost je suštinski važna za demokratiju i ne može je zameniti onlajn aktivizam, a još manje glasanje na izborima.
Povratak zajednici
Niko ne može poreći da je ekonomska vizija koja u centar postavlja potrošače i tržišta doprinela stvaranju velike količine korisnih dobara. Ali očigledno je da su se u međuvremenu javili i određeni problemi.
Čiji je Google
Otpor velikim tehnološkim kompanijama motivisan je osećajem da smo pretvoreni u korisnički proletarijat. Svedeni smo na zupčanike u proizvodnom procesu u kojem učestvujemo isključivo kao proizvod.
Demokratizacija brexita
Što je bliži brexit to je važnije da britanski građani zadrže kontrolu nad njim. Iako je demokratija proces preispitivanja donetih odluka, preispitivanje brexita na novom referendumu nije dobro rešenje.
