Da se vratimo na mirnodopske teme. Doduše, ni tu neće moći bez podsećanja na skorašnji povodanj, ali samo uzgred i posredno. Radi se o zahtevu, koji povremeno prerasta u pravu kampanju, da srpski košarkaški klubovi istupe iz ABA lige.

Najnoviji takav pokušaj usledio je nakon neuspelog pohoda Crvene zvezde na šampionsku titulu. Namerno ovde ne spominjeno Partizan, koji je takođe u polufinalu doživeo (ne)očekivan poraz, jer je Zvezda, posle ubedljivog vođstva u ligaškom delu takmičenja, već bila viđena na ex-Yu košarkaškom prestolu.

Nalet nabujalih reka je, međutim, tu akciju presekao takoreći u zametku. Ali, kako je voda počela da se povlači, tako su počeli da nadiru protivnici ABA lige. Doduše, sad udaraju „okolo pa na mala vrata“, tj. malo drugačije formulišu i opravdavaju svoj cilj, ali suština je ista. Predsedništvo košarkaške lige Srbije izašlo je, naime, sa zahtevom da četvrti naš klub koji treba da učestvuje u pomenutom regionalnom takmičenju bude oslobođen „kotizacije“ od 150.000 evra. Razlog – ne treba biti mnogo promućuran pa se dosetiti – velika šteta koju je poplava nanela Srbiji. Čelnici srpskih košarkaških klubova nisu otvoreno zapretili povlačenjem, ali su rekli da će, u slučaju negativnog odgovora, „preispitati stav o nastupu u ABA ligi“. Za ovu odluku glasali su svi sem Partizana koji je bio uzdržan.

Roman Lisac, generalni menadžer ABA lige, na zahtev je reagovao u skladu sa svojim imenom i prezimenom – uzdržano. Rekao je da će o tome „odlučiti Skupština lige kad budu završeni svi šampionati u regionu“.

Da li će predlog srpskih klubova biti usvojen videćemo, ali malo je verovatno da će taj „presedan“ moći da važi samo za timove iz Srbije. I drugi su, naime, pretrpeli značajnu štetu, da li sad, od poplava, kao Bosna i Hercegovina, pa i Hrvatska, koja je ovog puta stradala manje, ali je pre nekoliko meseci, kad niko drugi nije, bila pogođena velikim poplavama, ili ranije, poput Slovenije, kojoj su zimus mećave i led naneli milionske, u evrima razume se, štete – u krajnjoj liniji nije ni važno, svakome je njegova nesreća najveća i tu će teško biti uspostaviti realne kriterijume.

Međutim, to u suštini nije tema ovog teksta i čitav ovaj uvod trebalo je da posluži kao informativni „bekgraund“ za ključno pitanje: da li je za srpsku košarku ABA liga štetna, kao što smatraju pojedini – ili je možda bolje reći brojni – košarkaški radnici u Srbiji? Toj grupi pridružili su se ovih dana svojim izjavama i proslavljeni košarkaši Dejan Bodiroga (trenutno na funkciji potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije) i Aleksandar Đorđević, sada selektor nacionalne reprezentacije, da pomenemo samo najpoznatije.

Da li će, dakle, napuštanje ovog regionalnog takmičenja ojačati kvalitet srpske košarkaške lige? Uzgred, ona se zove „super“, ali jedva da je na proseku. Takvo je i interesovanje, kako gledalaca, tako i finansijera. Šta bi se tu promenilo da se zatvore košarkaške granice, da sami sebi udarimo košarkašku blokadu?

Košarka je (i) u Srbiji bila najjača kada je postojala jugoslovenska liga. Bez te i takve konkurencije, kako god ona formalno bila izvedena, nema šansi da se košarka u Srbiji vrati na nivo stare slave.

Niko ne kaže da ABA liga nema mana, i organizacionih i drugih. Možda klubovi iz Srbije zaista zaslužuju bolji tretman – kao što se često govori, mada nikad niko nije jasno rekao šta bi to tačno trebalo da znači – ali bez regionalnog takmičenja, zvalo se ono Jadranska ili Panonska liga, ili nekako šesto, ni takmičenje u Srbiji ne može imati potreban kvalitet.

Dakle, ko god može da napravi neku takvu ligu; ko može da privuče timove iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, sa celog ex-Yu prostora, pa možda i šire, neka to uradi. Dakle, neka nađe sponzore i druge investitore, neka obezbedi da prvovoplasirane ekipe iz tog takmičenja imaju prolaz u evropsku ligu šampiona i, čim to uradi, neka sruši ABA ligu odmah. U stvari, ABA liga će se tada sama srušiti. Ali da se ruši kuća pre nego što je napravljena nova, bolja, to zaista nema nikakvog smisla. Zato zbilja nije jasno zašto srpski košarkaški velemajstori, koji su i znanje i slavu i novac stekli zahvaljujući toj regionalnoj ligi (koja je doduše nekad pripadala jednoj državi) sad hoće da srpsku košarku izoluju i dodatno ruiniraju.

 
Peščanik.net, 31.05.2014.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.