Foto: ABA

Foto: ABA

Da se vratimo na mirnodopske teme. Doduše, ni tu neće moći bez podsećanja na skorašnji povodanj, ali samo uzgred i posredno. Radi se o zahtevu, koji povremeno prerasta u pravu kampanju, da srpski košarkaški klubovi istupe iz ABA lige.

Najnoviji takav pokušaj usledio je nakon neuspelog pohoda Crvene zvezde na šampionsku titulu. Namerno ovde ne spominjeno Partizan, koji je takođe u polufinalu doživeo (ne)očekivan poraz, jer je Zvezda, posle ubedljivog vođstva u ligaškom delu takmičenja, već bila viđena na ex-Yu košarkaškom prestolu.

Nalet nabujalih reka je, međutim, tu akciju presekao takoreći u zametku. Ali, kako je voda počela da se povlači, tako su počeli da nadiru protivnici ABA lige. Doduše, sad udaraju „okolo pa na mala vrata“, tj. malo drugačije formulišu i opravdavaju svoj cilj, ali suština je ista. Predsedništvo košarkaške lige Srbije izašlo je, naime, sa zahtevom da četvrti naš klub koji treba da učestvuje u pomenutom regionalnom takmičenju bude oslobođen „kotizacije“ od 150.000 evra. Razlog – ne treba biti mnogo promućuran pa se dosetiti – velika šteta koju je poplava nanela Srbiji. Čelnici srpskih košarkaških klubova nisu otvoreno zapretili povlačenjem, ali su rekli da će, u slučaju negativnog odgovora, „preispitati stav o nastupu u ABA ligi“. Za ovu odluku glasali su svi sem Partizana koji je bio uzdržan.

Roman Lisac, generalni menadžer ABA lige, na zahtev je reagovao u skladu sa svojim imenom i prezimenom – uzdržano. Rekao je da će o tome „odlučiti Skupština lige kad budu završeni svi šampionati u regionu“.

Da li će predlog srpskih klubova biti usvojen videćemo, ali malo je verovatno da će taj „presedan“ moći da važi samo za timove iz Srbije. I drugi su, naime, pretrpeli značajnu štetu, da li sad, od poplava, kao Bosna i Hercegovina, pa i Hrvatska, koja je ovog puta stradala manje, ali je pre nekoliko meseci, kad niko drugi nije, bila pogođena velikim poplavama, ili ranije, poput Slovenije, kojoj su zimus mećave i led naneli milionske, u evrima razume se, štete – u krajnjoj liniji nije ni važno, svakome je njegova nesreća najveća i tu će teško biti uspostaviti realne kriterijume.

Međutim, to u suštini nije tema ovog teksta i čitav ovaj uvod trebalo je da posluži kao informativni „bekgraund“ za ključno pitanje: da li je za srpsku košarku ABA liga štetna, kao što smatraju pojedini – ili je možda bolje reći brojni – košarkaški radnici u Srbiji? Toj grupi pridružili su se ovih dana svojim izjavama i proslavljeni košarkaši Dejan Bodiroga (trenutno na funkciji potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije) i Aleksandar Đorđević, sada selektor nacionalne reprezentacije, da pomenemo samo najpoznatije.

Da li će, dakle, napuštanje ovog regionalnog takmičenja ojačati kvalitet srpske košarkaške lige? Uzgred, ona se zove „super“, ali jedva da je na proseku. Takvo je i interesovanje, kako gledalaca, tako i finansijera. Šta bi se tu promenilo da se zatvore košarkaške granice, da sami sebi udarimo košarkašku blokadu?

Košarka je (i) u Srbiji bila najjača kada je postojala jugoslovenska liga. Bez te i takve konkurencije, kako god ona formalno bila izvedena, nema šansi da se košarka u Srbiji vrati na nivo stare slave.

Niko ne kaže da ABA liga nema mana, i organizacionih i drugih. Možda klubovi iz Srbije zaista zaslužuju bolji tretman – kao što se često govori, mada nikad niko nije jasno rekao šta bi to tačno trebalo da znači – ali bez regionalnog takmičenja, zvalo se ono Jadranska ili Panonska liga, ili nekako šesto, ni takmičenje u Srbiji ne može imati potreban kvalitet.

Dakle, ko god može da napravi neku takvu ligu; ko može da privuče timove iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, sa celog ex-Yu prostora, pa možda i šire, neka to uradi. Dakle, neka nađe sponzore i druge investitore, neka obezbedi da prvovoplasirane ekipe iz tog takmičenja imaju prolaz u evropsku ligu šampiona i, čim to uradi, neka sruši ABA ligu odmah. U stvari, ABA liga će se tada sama srušiti. Ali da se ruši kuća pre nego što je napravljena nova, bolja, to zaista nema nikakvog smisla. Zato zbilja nije jasno zašto srpski košarkaški velemajstori, koji su i znanje i slavu i novac stekli zahvaljujući toj regionalnoj ligi (koja je doduše nekad pripadala jednoj državi) sad hoće da srpsku košarku izoluju i dodatno ruiniraju.

Peščanik.net, 31.05.2014.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.