Bora Ćosić – intervju
Danas bar mogu da kažem da živim u jednoj državi. Od Berlina dovde kao da nema granice – dobro, slovenačkim je carinicima ostalo još nešto od te prilike da se kapriciraju.
Bora Ćosić (Zagreb, 1932.). Od 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je završio gimnaziju, studirao na Filosofskom fakultetu. U mladosti prevodio futurističke pesnike, uređivao nekoliko listova i časopisa (“Mlada kultura”, “Danas”, “Rok”). Radio na filmu kao pisac dijaloga i dramaturg. Objavio pedesetak knjiga, romana, eseja i poezije. Danas živi u Berlinu i Rovinju. Piše u pojedinim evropskim listovima i časopisima, učestvuje na čitanjima po evropskim gradovima. O njegovom radu postoje, osim brojnih recenzija, posebne knjige, Miloš Stambolić: “O Tutorima" (1982), Predrag Brebanović: “Podrumi marcipana”. Nosilac više međunarodnih i domaćih nagrada.
Čovek nije tica
Danas – Filmsko delo Dušana Makavejeva naša je zaštitna povelja, epohe u kojoj nam je prošao život… To je onaj provincijski atleta Dragoljub Aleksić, koji visi nad avionom, držeći se jedino zubima za opasnu letilicu.
Ogledna škola
Danas – Kraljevina Jugoslavija bila je sastavljena po ugledu na upravo lipsalu Austrougarsku monarhiju, probajući da sakupi naizgled slične narode sa istog tla, usput neke manje i zanemarujući.
Bora Ćosić – intervju
BH Dani – Vlast u Srbiji paktira sa najcrnjom desnicom; onom koja podiže spomenike Draži Mihailoviću, koja se zalaže za rehabilitaciju Milana Nedića… Vlada mešetari, dok predsednik igra na žici, hoda po vazduhu.
Neravnopravni boj sa silama nemerljivim
Danas
Makar razumeo da je o vetrenjačama reč, Predrag Matvejević nastavio je da juriša na njih, i tu je izgubio svoje godine, svoju dušu i srce.
Zlo od filosofije
Sada je vama, draga neslučajna gospodo srpska, dozvoljeno da nekažnjeno tvrdite kako Konstantinović nacifikuje Srbiju. Pa Srbiju nacifikuje ona sama!
B.V. (1934-2016)
Danas
Koliko samo njegovih dodataka nalazi se po filmovima Žilnika, Čengića i Makavejeva! Zapravo više no sve drugo, bio je Branko Vučićević umetnik nadodavanja.
Ko je pucao u Sarajevu
Danas – Ono kako su kasnije zverski krvarili po Verdunu i drugde, sasvim je daleko od mladenačke neuroze nekolicine poludečaka sa beogradske pijace Zeleni venac.
Kusturičine lekcije nezavisnim intelektualcima
Bora Ćosić i Predrag Matvejević o polemici o Andrićgradu.
Divno je i tužno je i strašno je…
Obraćanje Radomira Konstantinovića Bori Ćosiću 1997. u bioskopu Rex.
Moj neumoljivi porok
Potrebno mi je mnogo sati čitanja dnevno, jer čitam debele knjige koje su u velikoj meri dosadne.
Čarobnjaci iz Ozne
U srcu Beograda naleteo sam na kafić OZNA, vrlo lepo dizajniran, sa likovima Leke Rankovića i Krcuna Penezića na ulazu.
Zucca, Isidora, Pavlović
Po ulicama osvojenog Pariza nasmejane devojke sede sa nemačkim podnarednicima; jedan doslovni grad svetlosti.
General
Jedan je bivši hrvatski general u nekom pomračenju, umnom, poubijao nekoliko ljudi, potom je i sam pronađen mrtav. Tako je čitava zemlja pratila potragu za ovom osobom uz nečuvenu medijsku pomamu, kasnije je sve utihlo, kak v nji čom ne bivalo.
Francuska veza
Moji Srbi su veoma ogorčeni, Francuzi su među prvima priznali malenu, siromašnu, ali vrlo ponosnu republiku Kosovo.
Koračanje
Ima u Majakovskog poznata pesma u kojoj, futuristički zajapureno, veli se da nema više koračanja desnom nogom, jedino leva, leva, leva!
Povijest futrole
Pobednici u Drugom svetkom ratu, hrabri partizanski bojovnici, veoma su voleli lov.
Gibanja
Ima tome skoro četrdeset godina, kako smo mi u Beogradu, studentske nemire juna 1968., krstili, skoro od milja, ovim kroatizmom, lipanjska gibanja.
Rezervna populacija
Nemačke novine donose veselo uskršnje upozorenje: zečevi su preplavili ljudske stanove.
Portret nepoznatog
Sećate se onog nedavnog zanesenjaka koji se trudio da jedno obično brdo u Bosni prepozna kao egipatsku piramidu.
Trijumf marxizma
U doba mekog jugoslovenskog komunizma, na snazi je bila ideologija, takođe komunistička, slika Karla Marxa golemih dimenzija vijorila je sa najviše palate Beograda, u vreme prvomajskih praznika.
Pirane
Sve to događa se u letnjoj omaglici bez posebnih vesti, pirane su se dale na posao, treba savladati golemu ribu, Moby Dicka nemačkog pesništva.
Tragom Stalkera
Helsinška povelja – Berlin, marta 2009, povodom retrospektivne izložbe Bogdana Bogdanovića u Arhitektonskom muzeju grada Beča, 4. mart – 8. jun 2009.
Pisac Filozofije palanke
U poslednjoj knjizi Radeta Konstantinovića ispričana je povest njegove prepiske s Beckettom. Tu su mnogobrojne Beckettove poruke i Radetovi komentari. Materijal nije celovit jer nedostaje deo, uništen u ulici Montalbano, rovinjskoj, na početku hrvatske slobode.
Apsana
Radio emisija 05.12.2008, govore: Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, novinar Željko Bodrožić, pisac Bora Ćosić i istoričarka Dubravka Stojanović.
Biomasa
Radio emisija 28.11.2008, govore: novinar Teofil Pančić, Bojan Bajić iz Naše stranke, teatrolog Ivan Medenica, pisci Bora Ćosić i Radomir Konstantinović.
The Albanians and I
A well-known Belgrade author now living in Germany recalls his personal experience of his Albanian compatriots while growing up and living in Serbia.
Pesnik i pas
S Radomirom Konstantinovićem često razgovaram telefonom. Raspitujući se kako podnosi svoj beogradski život, viđa li koga i zašto.
Albanci i ja
Već i u teroru Titovog šefa policije figurirao je sličan motiv: ta „šiptarska bagra“ sa juga želi da zagospodari drevnom srpskom zemljom na Kosovu.
Duša Evrope
Radio emisija 15.12.2006, govore: Végel László, Ivan Čolović, Bora Ćosić i Pavle Rak.
Otpusna lista
Ne ruga li se povijest svaki čas svojim protagonistima, kada ponekad ujedinjuje osobe nespojivih shvatanja, samo uvek podjednako retrogradnih?
Ključni dan
Radio emisija 03.06.2005, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Biljana Kovačević-Vučo, Petar Luković, Mirko Đorđević, Ivan Milenković, Bora Ćosić i Oskar Davičo.
