Left behind, fotografije čitateljki, Džejlana Prušević

Left behind, fotografije čitateljki, Džejlana Prušević

Onako kako zatucani hrvatski desničari ne znaju šta će sa Miroslavom Krležom, tako ovi ovde u Srbiji, ne znaju šta bi sa Radetom Konstantinovićem. Jer njegov obim prevazilazi uski vidokrug tih mozgova koji ufaju se da mrče prste sa stvarima o kojima njihova mudrost i ne sanja. Nije naravno lako ući u duboke revire Pentagrama, Ahasvera, Bića i jezika, pa čak ni tih, nedavno obnarodovanih Marginalija; sami citiraju onoga što veli da je RK težak pisac.

Pa naravno da je težak, a njegov volumen leži im na prsima kao neotkloniv teret. Educirajte se draga gospodo, poučite se nečem, makar ovo dolazilo i od nas, slučajnih Srba. Ne znam mnogo o poreklu tog novog paškvilanta na temu Konstantinovića, on verovatno misli da nije slučajem rođen u ovoj naciji, kao da je njegov čisti etnikum planiran još u petnaestom veku. Svi smo mi, dragi gospodine slučajni, ne samo kao Srbi, nego i kao ljudi. Čovek je slučaj u vasioni, biološki, i ko zna kakav sve incident, nejasno je li baš najpodesniji. Ljudsko biće je ona pojava, svemirska, koja se uveliko osilila, sada imamo rezultate toga.

Na rubu pameti, i dalje ostaje važeći naslov u nas, u ovoj planetarnoj ludnici tako je dozvoljena svaka zbrka pojmova, argumenata i dokaza. Sada je vama, draga neslučajna gospodo srpska, dozvoljeno da nekažnjeno tvrdite kako Konstantinović nacifikuje Srbiju. Pa Srbiju nacifikuje ona sama! Ima li u Evropi zemlje u kojoj ovako otvoreno rehabilituju se goli kolaboranti iz Drugog svetskog rata? Za vas Konstantinović seje rasizam, a vama smeta već i slučaj što ovaj pisac rođen je u Subotici, što je dakle od nekud Habzburgovac, samo zato što je taj grad blizu zemlji mađarskoj. A u njemu rođeno je još nekoliko slučajnih ljudi, nekakav Kostolanji, nekakav Danilo Kiš. Onda dolazi još nešto, taj prepametni dečak Konstantinović ima svoj koren i mnogo južnije, u zabiti sandžačkoj. Sad je na udaru i njegov otac, potekao odande, respektabilni državnik, političar i pravnik Mihailo Konstantinović. Sasvim sumnjivoj ovoj familiji, mimo mađaronstva iz Sabatke knjiži se i mutni sandžakluk, Turci, Šiptari. Tako se ovom paškvilantu omaklo da ispolji antiorijentalizam koji je njegov, a ne Radetov. Onaj isti koji Albance ne zove Albancima, koji počinio je najveći kraval kraja dvadesetog veka, srebrenički. A Konstantinović je samo raskrinkao plemensku suštinu retrogradne Srbije, nigde ne dovodeći u pitanje dragocenu različitost Orijenta. S kojim naše pleme nema posebnih korena, budući turski upliv ostao je izvanjski, donoseći osim mitskog zuluma i po koje kupatilo. Jer mi smo, gospodo draga, Sarmati, dopuzali iz blata i brloga, sa severa.

Jeste, Subotica je bila mesto dodatnih analiza filosofije palanke, najveće neprilike za vaše male mozgove. I ja sam bio onde, na stotinak metara od granične žice koju su postavili Orbanovi žandari. Subotica tako bio je paradigmatski punkt, gde se nanovo govorilo o uskogrudosti, zatvorenosti u vlastito dvorište, i o mržnji koju raspaljuje radikalni šovinizam.

Sada se to tamo proglašava filosofijom zla. A zapravo sve vreme na stvari je zlo filosofije. Jer ova mora biti zlo za plošnog, jednodimenzijalnog čoveka, kome bez nje je najugodnije. Šta će mudrost onoj skupini, ograđenoj plotom svoje uskogrudosti, znanje nije nikakva moć, kako se tvrdi u čitankama, možemo mi i bez toga zla, mondijalističkog!

Ne znam ko je pokrenuo najnoviju petu ofanzivu protiv ovog i nadalje živog pisca, ali kada se u istom broju novina pojavljuju četiri mržnjom tendirana teksta, moram pomisliti da i dalje postoji nekakva ideološka komisija, ma kako se danas zvala. Velika ljaga pada na ovaj list, što se nekada brojao u najbolju štampu evropsku. Zar su ovom moralnom rasulu vodile zamisli Ribnikarovih, slučajnih Srba, od kojih mnogi pali su za svoju slučajnu zemlju. Zar je za badava onde pisao Balugdžić, a crtao Pjer Križanić i Zuko Džumhur.

Bio je to list koji nije mogao bez Ljube Vukadinovića i Mire Radojčića, a koji moje detinjstvo razveselio je Pajom Patkom. Pa nije ni Uglješa Bogunović podigao iz polurazrušene udžerice ovu današnju kulu Politike, da sada sa svoga vrha seje prvomajske proglase srpskog nacionalizma.

Danas, 07.05.2016.

Peščanik.net, 09.05.2016.

Srodni linkovi:

Nadežda Milenković – Ništa biznis, samo lično

Mijat Lakićević – Šta Prva Srbija hoće od Druge Srbije

RADOMIR KONSTANTINOVIĆ NA PEŠČANIKU