Uz drugo izdanje
Iz knjige „Druga Srbija“ – Beogradski krug je nastao spontano. Profesionalno, politički i – treba li reći – etnički različite ličnosti tražile su mesto sa koga su mogle da dignu svoj glas protiv rata i užasa…
Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije
Iz knjige „Druga Srbija“ – Sintagmu „dve Srbije“ prvi put je upotrebio Dimitrije Tucović povodom radničkih demonstracija 1910. U semantičkoj zbrci u kojoj smo danas ta podela zvuči anahrono.
In memoriam – Latinka Perović
Jutarnji list – Latinka Perović bila je antinacionalist; borac protiv kulture laži, nepovjerenja, nasilja, protiv straha od promjena, protiv fatalizma i lakoće življenja, a onda i lakoće ubijanja.
Komemoracija Latinki Perović
Govori na komemoraciji u CZKD-u 20. decembra 2022: Petar Žarković, Olga Manojlović Pintar, Dubravka Stojanović, Srđan Milošević, Milan Subotić, Sonja Biserko, Dušan Mijić, Mijat Lakićević…
Čvrsta srpska vertikala
Reč na komemoraciji Latinke Perović u CZKD-u 20.12.2022: Kao ključni srpski kontinuitet i jedinu tradiciju videla je nacionalizam… Podsećala je da je Jugoslavija „naša prva Evropa“.
Latinka Perović i princip nade
Danas – Krajem novembra 1993. organizirali smo u Zagrebu susret i razgovor pod naslovom „Srbi i Hrvati“. Latinka je poslala tekst koji je pročitan na početku naših dvodnevnih razgovora.
Latinka Perović (1933 – 2022)
Žene u crnom – Zajedno sa nama je još u Miloševićevo vrijeme stajanjem u crnini javno iskazivala svoju osudu zločina u Srebrenici i putovala i govorila po celoj Srbiji.
Latinka Perović – lična odgovornost i opšte dobro
Novi magazin – Gubitnici posvećeni ideji modernizacije su istorijski pobednici na čijoj zaostavštini treba graditi demokratsko društvo.
In memoriam Latinka Perović: Gorljiva protivnica ratova
Za Tvrtka Jakovinu ona je pripadala Drugoj Srbiji, Svetlana Slapšak ističe njenu kritiku nacionalizma, a Mira Bogdanović metamorfozu prema liberalizmu.
Latinka Perović, izdajnik
Malo je u Srbiji ličnosti, generalno, a pogotovo u intelektualnoj eliti, prema kojima je okolina bila tako surova, kao što je to bio slučaj s Latinkom Perović. Udarali su je i zdesna i sleva…
Oproštaj od Latinke Perović
U svojoj 90. godini ispisala je s velikom lakoćom i elegancijom svoj poslednji tekst, esej o Miroslavu Krleži. Upravo su iznenađujuće vitalnost i svježina duha koje izbijaju iz ovog teksta.
O Latinki, onako kako ona ne bi volela
Novi magazin – Ne umem da napišem ovaj tekst. Ne samo zato što moja tuga ne želi da je delim sa drugima. Ni zato što ne prihvatam da se Latinka više neće javiti na telefon…
O istoriografiji i istoriji levice u Srbiji
Uvodno izlaganje na skupu o levici u CZKD-u 2009: Govoriću o stvarima koje su notorne ili se meni, nakon nekolikih decenija bavljenja istorijom levice u Srbiji, takvima čine.
Vraćanje Miroslavu Krleži: Po koji put?
Poslednji tekst pisan za Peščanik – Prvi deo prikaza knjige Miroslava Krleže „Hiljadudevetstošezdesete. Fragmenti dnevnika“: Neodlazak u partizane mu partija nikad nije zaboravila.
Odlazak Latinke Perović
Telegraf.hr – Preminula je žena koja je bila sinonim za alternativu nacionalističkoj stvarnosti. Poživjela je dovoljno dugo da svjedoči posljedicama pobjede konzervativno-nacionalističkih struja.
Prosvetiteljski zamah Latinke Perović
U opusu Latinke Perović mene su zanimale tri stvari: njena želja da utemelji istoriju liberalne misli u Srbiji, njen pogled na raspad Jugoslavije i uticaj ruskih mislilaca na domaću političku misao.
Latinka Perović, In memoriam
„Nikada Srbiju nisam objašnjavala Miloševićem, već Miloševića Srbijom“, govorila je. Smatrala je da Srbija mora da se posveti svom razvoju, modernizaciji, da napusti velikodržavni program…
O knjizi i povodom knjige o Zoranu Đinđiću
Tri obraćanja na promocijama knjige Mijata Lakićevića – o istorijskom kontekstu pojave Zorana Đinđića, o diskreditaciji pre i posle ubistva, o mestu liberalne orijentacije u novijoj istoriji Srbije.
Vraćanje Miroslavu Krleži: Po koji put? (4)
Četvrti deo prikaza knjige Miroslava Krleže „Hiljadudevetstošezdesete. Fragmenti dnevnika“ – Šta je Miroslav Krleža od onoga što je video i naslutio poverio samo svojim Dnevnicima?
Vraćanje Miroslavu Krleži: Po koji put? (3)
Treći deo prikaza knjige Miroslava Krleže „Hiljadudevetstošezdesete. Fragmenti dnevnika“ – Hrvatska nakon Karađorđeva 1.12.1971: čistka u Hrvatskoj, kontroverze oko dela Stanka Lasića…
50 godina od pada srpskih liberala
Olivera Milosavljević, Vladimir Gligorov, Mirko Tepavac, Ivan Vejvoda, Olga Popović Obradović, Dimitrije Boarov, Latinka Perović… delovi izlaganja o srpskim liberalima sa skupa od pre 20 godina.
Vraćanje Miroslavu Krleži: Po koji put? (2)
Drugi deo prikaza knjige Miroslava Krleže „Hiljadudevetstošezdesete. Fragmenti dnevnika“ – Povratak književnosti i prestanak uloge neformalne institucije u društvenom životu Hrvatske.
Politika novog mišljenja
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji – Prikaz knjige Mihaila Gorbačova „Sam sa sobom“ u izdanju Lagune 2014: Bio je jedna od najvažnijih ličnosti svetske istorije na kraju 20. veka.
Dnevnik Milovana Đilasa
U oktobru 1994. citira razgovor sa Mihizom kome prisustvuje i Matija Bećković: „Žali se na depresiju, žao mi ga je. Čestit, inteligentan, za razliku od Dobrice više demokrata nego nacionalista.“
Ratni drugovi Milovana Đilasa
Prikaz knjige Veselina Pavlićevića – Možda vreme za čitanje i proučavanje Đilasa tek dolazi. Više nema Jugoslavije i komunizma, prošlo je preko 40 godina od smrti Tita i skoro 30 od smrti Đilasa.
Knjiga za slušanje
Prikaz knjige Dragoslava Simića „Vek slikan mikrofonom“ – U emisiji „Govori da bih te video“ na Radio Beogradu 2 on je mikrofonom beležio sećanja poznatih, zaboravljenih i anonimnih ljudi.
Intelektualna biografija Zorana Đinđića
Predgovor za knjigu Mijata Lakićevića Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj: Rekla sam Vesni Pešić da se divim njegovom poznavanju srpske istorije. Rekla mi je: „On je sve to čitao“. I drugi su, ali on je razumeo.
Ko je ubio Jovana Skerlića?
Neobjavljeni Pogovor za knjigu Momčila Đorgovića: Iako još bez uticaja na širu društvenu javnost, dijalog o Srbiji danas veoma je intenzivan. Učesnici tog dijaloga različito su motivisani…
Smeh pod vešalima
O knjizi Radeta Radovanovića „Smeh pod vešalima. Sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu“ – kao dopisnik RSE izveštavao je o ratu, a 30 godina kasnije napisao knjigu o tom ratu.
Ranković – drugi čovek
Osvrt na knjigu Bojana Dimitrijevića – Ova studija je rezultat dosada najtemeljnijih istraživanja života i rada ovog predstavnika istorijske komunističke četvorke: Tito, Đilas, Ranković, Kardelj.
Ruske ideje i srpske replike
VIDEO i transkript – Seminar YugoLaba Instituta za filozofiju i društvenu teoriju o knjizi Latinke Perović. Govore, između ostalih, istoričar Milan Subotić i istoričarke Dubravka Stojanović i Latinka Perović.
Ruska minijatura
VIDEO i transkript – Koliko je živa Pašićeva teza da u srpskom narodu ima toliko zdravih ustanova da ih samo treba dopunjavati dobrim ruskima, a od zapada uzimati tehniku i nauku. Govori Latinka Perović.
