Svi romani Žozea Saramaga
Iz arhive: On ima nešto novo da saopšti svakom od nas, pa i starim čitaocima umornim od mladih ili podmlađenih koji nam govore ono što smo mi svima govorili kad smo bili mladi.
Iz arhive: On ima nešto novo da saopšti svakom od nas, pa i starim čitaocima umornim od mladih ili podmlađenih koji nam govore ono što smo mi svima govorili kad smo bili mladi.
Kako je bilo biti studentkinja koju će koledž isključiti, čim sazna da je trudna. I kako bi bilo da si tada rodila dete, koje je zakon tražio da rodiš da bi ga odmah po rođenju proglasio vanbračnim.
Negde oko četrdesete, ćutke, u svojoj glavi, okružena samo tihim, ohrabrujućim mrmljanjem feministkinja, počela sam da sumnjam i da postavljam neuljudna pitanja o Tolstoju.
Od Tomasa Mora svaka je utopija bila smeštena ne u zagrobni život, već samo izvan mape, s one strane okeana ili planina, u budućnost, na drugu planetu, u neko moguće, a ipak nedostižno drugde.
Kad sam se ja rodila, postojali su samo muškarci. Ljudi su bili muškarci. Imali su jednu ličnu zamenicu, on, i jednu prisvojnu – njegov; to sam ja. Ja sam generički on.
Reč kreativnost više ne koristim; prepuštam je kapitalistima da je zloupotrebljavaju do mile volje. Ali imaginaciju ne dam. Njoj nije mesto u rečniku pravljenja profita.
Reakcionarna je ideja da je svaka osoba niskog statusa koja nije buntovnik – koja nije spremna da ugrabi slobodu smelim i nasilnim činovima – ili dostojna prezira ili prosto nebitna.
Možda najbolje knjige Ursule Le Guin prva su tri Zemljomorje romana. Te su knjige imale sve: arhipelag otoka u svijetu zmajeva i čarobnjaka, prekomorska putovanja, mračno štovanje sila smrti.
Za prvi dan slobode posle ukidanja zabrane kretanja, iz autorkine poslednje zbirke: „U snu sam brzonoga kô nekad, trčkaram stepenicama uz lak klepet, hodam slobodno nesvesna da sam slobodna…“
Ako kažem da jaki, pametni i sposobni ljudi ne mogu prihvatiti ugnjetavanje zapravo kažem da su ugnjeteni slabi, glupi i nesposobni. To je argument robovlasnika, društvenog reakcionara, rasiste i ženomrsca.
Svako treba da nauči da zamišlja svoj život, da ga izmisli. Potrebno je da nas neko pouči tim veštinama. Potrebni su nam vodiči da nam pokažu kako se to radi. Inače će naše živote zamišljati drugi ljudi.
Znači, to je od reči? Ne. Da bi bilo najbolje, mora biti od hrabrih i dobrih postupaka, i pripadati ljudima koji o nečem brinu celim srcem, i obuhvatiti okean u sumrak.
Iz nove pesme: prijatelj mi je dao dragocenu stvar / komadić Berlinskog zida / ali ovaj zid koji grade / kroz srce moje zemlje / prekriven našom zastavom / taj zid je mrtvački kovčeg za moju zemlju.
Trump je majstor velike igre našeg doba zvane Slavni ljudi. On živi od pažnje. Njegova realnost je virtuelna – nepostojeća – ali je on iskoristio tu „skoro stvarnost“ kako bi se dokopao stvarne moći.
Napravite zid od saguaro kaktusa, leptira i kostiju onih koji su stradali u pustinji. Zid od iznošenih cipela, praznih flaša za vodu. Izgradite ga od krivih ogledala, da neki vide svoje pravo lice.
Izbori 2016. su bili jedna od bitaka u neprekidnom američkom građanskom ratu. Trampovi glasači su toga bili svesniji od nas i pobedili su. Njihova pobeda mi pomaže da uočim naše greške.
Govor na 65. dodeli Nacionalnih književnih nagrada u Njujorku, gde je Ursula Legvin primila nagradu za životno delo i poseban doprinos američkoj književnosti.
Da li sam ja protiv organizovane religije ili samo protiv crkve koja se meša u državne poslove.
1947. Truman je zatražio od Amerikanaca da se odreknu mesa utorkom da bi pomogli gladnoj Evropi.