stensil: Aj budemo zajedno???
Foto: Slavica Miletić

Vesna Rakić je plemenita i ovo je komentar na njenu bajku koju nam je dobronamerno izložila. Šta ona želi i misli da bi imalo efekta u spasavanju našeg društva od sigurne propasti? Njena je viziju da treba povezivati društvo, a to znači sledeće: ako opravdano protestuju frilenseri, treba da im se pridruže sve druge nezadovoljne grupe i građani, iako one tog momenta nisu na udaru. Zaista se zapaža mnoštvo pobuna i nezadovoljnika pred vladom, ali su te pobune nepovezane. Vesna Rakić je pomenula mnogo takvih situacija ugroženosti građana, ali nije ih mogla sve pobrojati. Toliko toga ima. Ne može u jednom tekstu da se pomene sva muka naših građana. Činjenica je da se gotovo svakog dana obelodani neki nezadovoljni društveni sloj, grupa po grupa. Mene impresioniraju njihovi govornici. Savršeni su, a u politici ih nigde nema; šteta, kad umeju tako odlično da govore i zastupaju svoje interese.

Vesna misli da je to mnoštvo nezadovoljstava različitih grupa i njihovih lidera razbijeno na pojedinačne slučajeve, a zapravo bi trebalo da se povežu sve takve grupe i društveni slojevi. To je poziv na povezivanje po principu solidarnosti, što bi značilo da svako sa svakim treba da se solidariše, bez obzira što su im problemi različiti. Ako protestuju frilenseri, nastavnici treba da im se pridruže, ili neki drugi sloj koji je zapao u krizu i koji će država da odere porezom. Tako bi se napravila solidarna društvena povezanost. Poenta je u tome da se svakoj ugroženoj grupi poruči „niste sami, mi smo s vama“. Ali ko su povezivači? Stičem utisak da se misli na nevladine i druge brojne građanske organizacije koje bi mogle da preuzmu taj posao na sebe. Ali i njih treba povezati, ima toliko tih udruženja građana, zaista ih je mnogo i svako radi za sebe. Vesna kaže da povezivanje različitih nezadovoljnih slojeva društva treba da teče dok se opozicija ne spremi za pregovore oko izbornih uslova i ne izboksuje bar pristojne uslove za neke sledeće izbore.

Sumnjam da će se to ostvariti. I u prvom slučaju povezivanja bundžija pred Vladom stvari ne stoje dobro, jer nemamo povezivače. Sa opozicijom je stvar još mnogo gora. Ona je posvađana i sada njeni akteri kažu da će izaći na izbore u više kolona, slično Crnoj Gori. Te naše kolone nemaju nikakve veze sa kolonama u Crnoj Gori koje su iznikle iz stvarnog povezivanja zbog jednog zakona protiv kojeg se digla masa ljudi, a kojeg je podržala crkva jer se radilo o verskom zakonu. Naše kolone, ako ih bude bilo, za sada nisu povezane i ne znamo koje su. A znamo da samo svi zajedno mogu nešto da urade.

Vesna kaže da ne treba više osnivati ništa novo. Kako, zar ono povezano društvo neće poroditi i nove lidere? Šta ćemo sa ovim starim liderima koji nisu popularni i ne privlače građane? Ako se već neko vešt bavi povezivanjem različitih slojeva društva da bi se formiralo društvo (što je, kako smo rekli, na dugačkom štapu, jer je Vučić formirao svoje društvo koje odlično funkcioniše na piramidalan način: vrh se povezuje sa dnom), zar ne bi bilo normalno da iz tog „povezanog društva“ izniknu novi ljudi, jer stari nisu položili ispit, a i ne slažu se i nisu povezani. Zar ne bi bilo očekivano da ti lideri koji odlično govore pred Vladom i za koje Vesna hoće da budu „povezani“ – naprave nove stranke i postanu njihovi novi lideri koji nemaju „stare biografije“ i koji jedan drugog očima ne mogu da vide.

Vesna Rakić je napravila jednu utopijsku sliku o povezivanju društva koja je vredna pažnje. Ali ju je presekla čekajući ovu sadašnji opoziciju da se dogovori oko izbornih uslova, iako se ona strateški i politički ne dogovara. Ova opozicija koju ona čeka da se osloni na utopijski povezano društvo loše stoji. I bez povezivanja sadašnji opozicioni lideri ne prolaze dobro ne samo kod imaginarno povezanog društva, nego ni kod ovih sasvim realnih građana. Istraživanja pokazuju da masa ljudi kaže da neće da glasa za Vučića, ali i da nema za koga drugog. Normalno bi bilo da iz društva, njegovih aktivnih slojeva, izniknu novi ljudi, pa da imamo odličnog kandidata za predsednika, za grad Beograd i da debelo krnjimo Vučićevo društvance u parlamentu. Koliko god Vesna Rakić insistirala na društvenoj povezanosti čije je ime solidarnost i koja prethodi (nesposobnoj) opoziciji, bojim se da to neće dočekati. Zato je njena zamisao zaista bajkovita. To je prudonovska utopijska slika, lepa je, meni se sviđa, ali ne znamo ko će da povezuje različite slojeve društva, koje bi tako povezano čekalo da se poveže opozicija. I još uvek se niko nije povezao, ni društvo ni opozicija. Niti za sada iko zna kako će da se poveže opozicija na koju bi čekalo povezano društvo. Društvo da se poveže je samo po sebi bajkovito, što i sama Vesna Rakić izgleda misli, i to zaista jeste potrebno iako nije nimalo lako. Ali nikako ne mogu da zamislim da to bajkovito povezano društvo treba da čeka opoziciju koja je sama nepovezana. Povezano društvo bi moglo da uzme stvar u svoje ruke, a ne da čeka dogovaranje jedne nedorasle opozicije od koje se na izborima ne može mnogo očekivati. Zašto bi tako povezano društvo, što je samo po sebi veliki kapital, taj svoj bajkoviti kapital dalo jednoj opoziciji i njenim zapanjujuće netalentovanim političarima koji, što je mnogo lakše, nisu uspeli da se povežu. Pa čak ni oko izbornih uslova ne sarađuju: čini mi se da ih svaka grupa piše sama. Đilas je čak predložio i ministarstvo za izbore. Gde će biti to ministarstvo, u vladi Ane Brnabić?

Ono sa povezanim i solidarnim društvom je lepa utopijska priča, i potrebna je, ali je to je težak i komplikovan zadatak, zato je utopijski. Ono što je lakše, a to je da se poveže i politički osmisli opozicija, da čujemo njihove politike – veliki je problem. Zar za ovolike godine nije mogla da stasa nova opozicija iz društva koje je satrveno korupcijom i gaženjem dostojanstva ljudi, nego je i dalje vode kadrovi iz raspadnute Demokratske stranke?

Peščanik.net, 20.01.2021.

Srodni link: Vesna Rakić Vodinelić – Pod stalnom pretnjom


The following two tabs change content below.

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Latest posts by Vesna Pešić (see all)