Eh, da je Nicolásu Maduru litijum, pa da se on i Borell izljube i načestitaju. Ali, nema u Venecueli litijuma, a nafta, koje tamo ima, nije više ono što je bila pre samo deceniju, i sad Borell Maduru, umesto da pozdravi njegovu pobedu na izborima, šalje opomene i uputstva kad i pod kojim uslovima može da se proglasi izborna pobeda.
I još kaže, neće članice EU priznati Madura kao novog/starog predsednika Venecuele, jer eto, ne može tek tako Nacionalno izborno veće Venecuele da proglašava novog predsednika bez uvida u izborni materijal i bez podataka o rezultatima izbora sa svih biračkih mesta. Jer, to veće je požurilo da proglasi pobedu Madura na osnovu podataka od samo 80 odsto prebrojanih glasova.
Radoznali čitalac već je čuo da venecuelanska opozicija tvrdi da ima materijale sa svih izbornih mesta i da čeka da to što ima uporedi sa zvaničnim rezultatima, kojih opet nema, jer ih Veće naprosto ne objavljuje. Ali, iako ne objavljuje zvanične rezultate, Veće ipak proglašava pobednika. Borell, zajedno sa svim članicama EU tvrdo veruje da to nije u redu i traži da se poštuju pravila.
Sve to samo zato što Venecuela nema litijum. Jer, da ga ima, i da se Maduro dogovorio s Borellom, kao – recimo to tako – ministrom inostranih poslova EU, ili barem sa Scholzom, da su seli i sklopili sporazum o kritičnim sirovinama, ili kako se to već zove, mogao bi Maduro da proglašava pobedu na izborima sve i ako ih ne bi ni bilo, ili ako nijedan glas nije prebrojan.
A ovako, od njega se traži – principijelno i sa svojevrsnim moralnim autoritetom – ne samo da prebroji sve glasove nego i da podnese dokaze da su to baš ti brojevi, a na koncu i da se sve to uporedi s onim što ima opozicija u Venecueli. I dok EU i Borell izigravaju poštenje i čestitost, ljudi u Venecueli se vijaju po ulicama, a ima i mrtvih.
Inače, ta venecuelanska priča nije nimalo jednostavna, još od vremena slavnog ili notornog – zavisi od toga ko gleda – Huga Cháveza. Ali ovde nema razloga da u nju ulazimo. Nas zanima u stvari EU, ili, ako ćemo pravo, licemerni Borell. S kojih to pozicija Borell traži bilo šta od Madura ili od venecuelanskog izbornog veća? Pošto one moralne ili pravne (u smislu poštovanja prava) sigurno nisu.
Jer i moral i pravo podrazumevaju principijelnost i neselektivnost. Moral i pravo moraju važiti podjednako za sve. Ali, Borell pokazuje da ne važe. Borell se principijelno drži jednog drugog načela – moralno je sve što mi odgovara, meni lično ili kolektivu u čije ime govorim. Samo to s moralom nema blage veze. Stavite umesto morala pravo, i važi sve isto.
Hoću da kažem, a čitaocu je to bilo jasno od samog početka, da je gnusno kako se Borell i drugi predstavnici EU razbacuju krupnim rečima kada od toga ne mogu imati nikakvu štetu. I kako od tih reči i vrednosti koje se njima iskazuju ne ostaje ni kamen na kamenu kada su u pitanju interesi same EU ili njenih članica ponaosob. Kako je pre neki dan to ovde, recimo, odvratno demonstrirao Scholz.
Jer, nema neke velike razlike, ako neka razlika uopšte postoji, između krađe izbora u Venecueli i u Srbiji, ili – ako baš hoćete – između Vučića i Madura. Ako se Maduru daju lekcije, onda isto važi i za Vučića. Ali, očigledno ne važi. Iako obojica kradu (ne samo izbore), Maduro i Vučić ipak nisu isto. Kao Chávezov naslednik, Maduro i dalje ne da venecuelansku naftu takozvanim zapadnim kompanijama.
(Što mu, ipak, ne smeta da proba da otme tuđu naftu. Po toj želji da otme tuđe, opet liči na Vučića.)
Vučić se odmah odrekao domaćeg litijuma u korist istih tih kompanija. Zato Borell pušta Vučića da glatko krade izbore. To što su se iz EU posle prošlogodišnje decembarske krađe čule i poneke kritike, a neke su bile čak i oštre, danas se pokazuje samo kao pogađanje s Vučićem oko litijuma. Ispada tako da Borell više mari za demokratska prava i slobode Venecuelanaca nego žitelja Srbije.
Ispadoše Srbi u očima Borella građani (sveta) drugog reda. Tamo gde ima litijuma, ako se taj litijum pokloni EU – ili automobilskoj industriji Nemačke, svejedno – prava i slobode domorodaca nisu na dnevnom redu, a lopovi na čelu takvih zemalja postaju oličenja dobrote, moralnosti i uzvišene brige za dobrobit svojih sunarodnika. To je takozvana međunarodna politika i etika EU.
To se mora imati na umu, pogotovo kada se ovde ponovo javljaju ideje o novim izborima ili referendumima, što o litijumu, što o Vučiću. Posle redom pokradenih izbora, Vučić bi opet da se tobože proveri na nekom novom glasanju. Kad kaže izbori ili referendum (o čemu god), on samo kaže – opet ću da kradem i ponovo se ništa u vezi s tim neće desiti kao i svih prošlih puta.
Na to može samo da se odgovori – nema novih izbora, nema referenduma i nema litijuma za EU. A neka EU samo i dalje oštri svoja moralna čula na Venecueli. Pa kad se izvežba, može opet da se vrati u Srbiju da drži lekcije o demokratiji, koje se ni tada – da budemo načisto – neće plaćati litijumom.
Peščanik.net, 02.08.2024.
EKOLOGIJALITIJUM
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Svi u Kosjerić - 25/04/2025
- RTS – između dve vatre - 22/04/2025
- San majske noći - 18/04/2025
