Zašto Rusija agresiju na Ukrajinu naziva „specijalnom vojnom operacijom“? Zato što ne može da se pozove na bilo koji opravdani ili pravni ili pravedni razlog za rat koji vodi. Usled toga ne može ni da jasno iznese ciljeve rata, odnosno da Ukrajini podnese ratne zahteve.
Uporedimo položaj Ukrajine. Ona bi svakako mogla da objavi rat Rusiji, što nije učinila, i to bi bilo pravno zasnovano ili opravdano jer bi mogla da se pozove na pravo na samoodbranu kao na casus belli. A cilj bi bio povratak ukrajinskih teritorija, onih koje je okupirala Rusija.
Rusija naravno ne može da se pozove na isti razlog, bez obzira što Putin misli da je Ukrajine u celini zapravo ruska teritorija. Rusija takođe ne može da navede kao cilj rata povratak ukrajinske teritorije Rusiji, iako tome teži, jer bi to bilo očigledno protivzakonito i nepravično, jer je to ukrajinska teritorija.
Dalje, ne može se objaviti rat zapadu kolikogod da se misli da je Ukrajina zapravo pod okupacijom tog zapada. Jer bi to naravno značilo rat sa zapadom, koji bi nosio veliki rizik da bude izgubljen pored toga što bi bio agresivan, dakle nezakonit i nepravičan.
Konačno, pozivanje na druge nezakonite i nepravične agresije sa bilo čije strane, mada svakako ne sa ukrajinske, bilo bi isto kao i priznanje da je ruska agresija na Ukrajinu nezakonita i nepravična, kao što su bile te koje se navode kao primeri sličnih nezakonitih i nepravičnih agresija.
Ni ruske vlasti same, dakle, ne smatraju da bi njihova agresija nad Ukrajinom i sve žrtve i razaranja koji uz to idu mogli da se smatraju zakonitim i da imaju pravičan cilj. Izostaje casus belli, pa je reč naprosto o činu nasilništva.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
