Veoma je dobro što je makar pod pritiskom opšte i stručne javnosti policajki Katarini Petrović brzo ukinut jednomesečni pritvor koji joj je određen nakon hapšenja zbog toga što je navodno počinila krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ali je jako, jako loše što se njen krivični progon nastavlja.
Njena navodna krivica je u tome što je iz baze podataka MUP-a javnosti učinila dostupnim izveštaj koji opisuje saobraćajnu nezgodu od 6. marta ove godine, u kojoj je vozač koji nije propustio vozilo s pravom prvenstva udario u to vozilo, pa su dve žene lakše povređene i načinjena materijalna šteta u visini od 600.000 dinara. U izveštaju se navodi da je testiranjem bilo utvrđeno da je vozač imao nedozvoljenu količinu alkohola u krvi i bio pozitivan na kokain, dok žena koja je upravljala drugim automobilom nije bila pod dejstvom alkohola ili narkotika.
Policajka je javnosti učinila dostupnim informacije o okolnostima saobraćajnog udesa koji je pod dejstvom alkohola i droge izazvao kum predsednika republike. Te informacije su i pre toga bile prisutne u javnosti i povodom njih i činjenice da je akter ličnost bliska predsedniku republike ukazivano je na sumnju da MUP želi da stvar zataška i da zbog toga odugovlači postupak i prikriva relevantne činjenice. Katarina Petrović je zapravo samo potvrdila te sumnje pružajući javnosti informacije od javnog značaja, na koje javnost ima pravo.
Od početka je bilo jasno, čak i nezavisno od žestokih reakcija javnosti, da će tužilaštvo morati da menja pristup. Naime, kvalifikovanje onog što je uradila Katarina Petrović kao krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika bilo je, već na prvi pogled, zapravo skandalozno, nedostajala su sasvim očigledno oba Krivičnim zakonikom predviđena bitna elementa bića dela – i „pribavljanje koristi“ i „prouzrokovanje štete“. Zato je stvar prekvalifikovana na blaže krivično delo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka – odavanje tajnih podataka.
Ali iako na prvi pogled za tužilaštvo zgodnija, nova kvalifikacija otvara niz pitanja koja bez pravih odgovora i dalje upućuju na zaključak da je na delu zloupotreba prava, odmazda i zastrašivanje, a ne legitiman krivični progon.
Određenost krivičnog dela u zakonu je bitan uslov njegovog postojanja. Za postojanje krivičnog dela iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka nije dovoljno da se „odaju“ informacije za koje se samo pretpostavlja da su tajne, npr. informacije iz postupka koji je načelno nejavan kao što je istražni postupak.
Nužno je da se radi o podacima koji su kao tajni određeni prema Zakonu o tajnosti podataka. A klasifikovanje prema Zakonu o tajnosti podataka podrazumeva odgovarajuću proceduru utvrđenu u članovima 10-14. Tako pre određivanja tajnosti podatka ovlašćeno lice (funkcioner koji rukovodi organom ili lice koje on pismeno ovlasti), na osnovu člana 10, stav 3 mora da proceni moguću štetu po interes Republike Srbije. Potom se, u skladu sa tom procenom, na osnovu člana 11 donosi odluka o određivanju stepena tajnosti i vrši obeležavanje dokumenta odgovarajućom oznakom tajnosti predviđenom ovim zakonom pa, u skladu sa članom 13, dokument označava odgovarajućom oznakom stepena tajnosti.
Da bi mogli govoriti o krivičnom delu iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka izveštaj koji je javnosti otkrila Katarina Petrović je morao, makar formalno, proći predviđenu proceduru. A teško da iko veruje da jeste. A sve i da jeste, nedostajao bi odgovor na najvažnije pitanje – zašto bi izveštaj uopšte bio klasifikovan?
Tajnost se, po zakonu, utvrđuje radi sprečavanja štete po interese republike Srbije, a u konkretnom slučaju je sasvim nejasno o kakvoj šteti po te interese može biti reči. To dodatno potkrepljuje sumnje da je reč o pokušaju zataškavanja. A sa tim u vezi valja podsetiti da je u članu 3 Zakona o tajnosti podataka izričito utvrđeno da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela.
Apsurdno je da se za krivično procesuira neko ko bi zapravo trebao biti tretiran kao uzbunjivač pa biti zaštićen čak i od disciplinskog postupka, a još apsurdnije da se to čini kad se istovremeno podaci čak iz najranijih faza istrage često stavljaju na raspolaganje predstavnicima izvršne vlasti da ih protivno zakonu koriste po slobodnom nahođenju čak i za sasvim trivijalne politikantske obračune.
I nedavni, izuzetno drastičan primer, javno otkrivanje mnogih, čak i posebno osetljivih ličnih podataka o maloletnim licima iz istrage o tragediji u školi „Ribnikar“ na konferenciji za medije je, uprkos kršenju nekoliko zakona, ostalo je bez ikakve iole ozbiljne reakcije nadležnih.
A to da je policiji i tužilaštvu trebalo svega nekoliko dana da Katarinu Petrović uhapse i formalno optuže a da je i nakon skoro pola godine fabulozni saobraćajni udes još uvek „u fazi obrade dokaza“ daje njihovom postupanju i dodatnu, bukvalno tragikomičnu notu.
Krivični postupak protiv Katarine Petrović je primer grube nepravičnosti i zloupotrebe prava i treba ga obustaviti odmah.
Peščanik.net, 10.07.2023.
Srodni linkovi:
Sofija Mandić – Valjevo i uzbuna
Dejan Ilić – Koliko vredi kum?
