Koliko vredi Vučićev kum – s pravom je pitao Dejan Ilić. Odgovor je – koliko i naša sloboda do 30 dana. U porodicu Vučić (pa i onu kumovsku) se ne dira, jasno je na početku i kraju priče o policajki Katarini Petrović iz Valjeva. Na početku – jer postoji sumnja da su pravosudni organi bili na putu da „zaborave“ da je prijatelj i kum predsednika Srbije Nikola Petrović pre četiri meseca bahatom vožnjom izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su dve osobe povređene. Kraj – jer je zbog obelodanjivanja podataka iz predistražnog postupka, da je Petrović vozio pod uticajem alkohola i kokaina, protiv policajke iz Valjeva pokrenut krivični postupak, a njoj je određen pritvor.
Podsetimo, Petrović je ne samo učinio kažnjivo delo, već je tom prilikom vozio automobil od, prema konzervativnim procenama, pola miliona evra. Mediji su brzo izračunali da bi za takav automobil građanin Srbije morao da izdvoji 753 prosečne plate, odnosno da za ovaj automobil radi pune 62 godine. Nikola Petrović svakako zarađuje više od prosečne plate, ali je i dalje otvoreno pitanje – da li zarađuje dovoljno da bi mogao da vozi automobil o kome je ovde reč. Poreklom novca tužilaštvo se, naravno, nije bavilo. Tako nešto se ne može očekivati sve dok je ono u bliskom organizacionom i finansijskom aranžmanu s izvršnom vlašću. O tome je na Peščaniku mnogo puta bilo reči.
Advokat Katarine Petrović i mnogi drugi pravnici već su se jednoglasno izjasnili o optužbama na račun policajke – optužba za zloupotrebu službenog položaja (inače omiljena catch all optužba domaćeg tužilaštva) bespredmetna je jer policajka onim što je učinila sebi nije pribavila korist, niti je Nikoli Petroviću nanela štetu ili povredila njegova prava.
Štaviše, javnost je imala pravo da zna da li tužilaštvo u slučaju Nikole Petovića „žmuri“ jer je u bliskim vezama s izvršnom vlašću, odnosno njenim najmoćnijim delom – predsednikom Srbije. Poznato je da je predsednik optuživao i presuđivao u mnogim slučajevima, te zaista nije čudno zapitati se da li će toj svojoj sklonosti odoleti u slučaju kuma Petrovića.
Da postoji sumnja da tužilaštvo odugovlači sa Petrovićevim predmetom čuli smo i pre nego što je policajka Katarina Petrović pristupila policijskim evidencijama u ovom slučaju i prosledila ih javnosti (tačnije narodnoj poslanici Mariniki Tepić). Poslanica Tepić je 13. juna u Skupštini, u danu za poslanička pitanja, prvi put pomenula mogućnost „friziranja“ krivičnog postupka. Tepić je tada pitala:
„… Tužilaštvu i policiji takođe – šta je sa krivičnom prijavom za saobraćajnu nezgodu koju je ’meklarenom’ izazvao kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović? Da li je tačno da su analize krvi i urina posle nesreće na VMA pokazale prisustvo alkohola i kokaina? Zašto on nije proveo celu noć na zadržavanju, ili je to samo rezervisano za kritičare režima? Da li je tačno, molim vas, da li je tačno da će nalaz sa VMA pokušati da ospori, ne baš poznat po bujnoj frizuri, ovaj kum Nikola Petrović, Aleksandra Vučića, tako što je u Nemačku poslao na analizu poslao vlas kose, a onda je ta vlas, čudom, utvrdila da on nije koristio narkotike. Samo još da vas pitam – da li će možda i analiza ’meklarena’ da utvrdi grešku u kočionom sistemu, pošto sve ide u tom pravcu?“
Advokat Katarine Petrović je javnosti saopštio da je Petrović policijskim evidencijama pristupila „jer joj je bilo dosta laži“ i jer je – tako shvatamo iz konteksta – i ona, kao i poslanica Tepić, sumnjala da će kum predsednika Srbije biti zaštićen ako podaci o nesreći u kojoj je učestvovao ostanu skriveni od javnosti.
Da je zabrinutost policajke Petrović donekle osnovana, uz druge okolnosti, pokazuje nam i šturo saopštenje Prvog osnovnog javnog tužilaštva, dato juče pod pritiskom javnosti. Tužilaštvo je ukazalo da postupa u ovom slučaju, te da se tim povodom „neće više oglašavati dok traje preduzimanje dokaznih radnji“. Ovo saopštenje, prema navodima medija, nije potpisao čak ni postupajući tužilac, već saradnica u javnom tužilaštvu. Toliko je to sporedno pitanje za naše tužilaštvo.
Dok pravnici osnovano ukazuju da je Katarina Petrović zapravo uzbunjivač, a ne neko ko je zloupotrebio svoju službenu poziciju, stiže logično pitanje – zbog čega Petrović, kao ni njen sugrađanin Aleksandar Obradović, ne mogu da uživaju zaštitu od progona koja je suština zaštite uzbunjivača. Ne samo da ne mogu da računaju na zaštitu, već mogu da računaju isključivo na lišavanje slobode i dugogodišnje istrage.
Na Peščaniku je o tome već bilo reči, ali ovo je idealan trenutak da ponovimo da uzbunjivači u sektoru bezbednosti, dakle i u policiji, prema Zakonu o zaštiti uzbunjivača nemaju gotovo nikakve šanse da nekažnjeno ukažu na nepravilnosti u radu svojih organa. Pravila su takva da im je praktično onemogućeno da se sa podacima o zloupotrebi javnih ovlašćenja u njihovim organima obrate direktno javnosti.
Sa druge strane, međunarodne tendencije jasno idu u drugom pravcu. Direktiva EU i akti Saveta Evrope ukazuju na očiglednu potrebu da zemlje koriguju pravila o uzbunjivačkoj zaštiti tako da je za direktno (i nekažnjivo) obraćanje javnosti dovoljno da postoji neposredna ili očigledna opasnost po javni interes.1 Direktno obraćanje javnosti bi moralo da bude dopušteno u slučajevima kada bi redovna prijava nezakonitosti u radu organa mogla da dovede do osvete ili male šanse da se efikasno reaguje na kršenje zakona. Pravni okvir o kome je ovde reč upućuje zemlje da uzbunjivače zaštite od svake vrste progona, ukljujčujući i krivični progon. Da bi uživao ovakvu zaštitu, dovoljno je da je uzbunjivač imao razumne osnove da veruje da je obraćanje javnosti bilo neophodno da bi se otkrilo kršenje zakona.
Jasno je da ova pravila još uvek ne važe u Srbiji, a jasno je i zašto je to tako. Da su zakonodavna i izvršna vlast posvećene odgovornosti u radu, izvršili bi odgovarajuće zakonske izmene. U tom slučaju policajka Katarina Petrović ne bi bila u pritvoru, a mi ne bismo javnosti objašnjavali da ona zaslužuje status uzbunjivača.
Dakle, problem je u tome što Katarina Petrović u današnjim uslovima i pravilima koje je odredila sadašnja vlast nikako ne bi mogla da uživa uzbunjivačku zaštitu. Zbog toga su građani Srbije i primorani da je od pritvora oslobađaju na jedinom mestu za sve zahteve u ovoj zemlji – na ulici. Kako je sud u Srbiji plašljiva ptica, on je pritvor nakon burne reakcije javnosti ukinuo. A predsednik će se sad verovatno vajkati kako je sud pod kontrolom rulje (ovo su sve već ranije viđeni scenariji).
Suština je naravno sasvim suprotna – da se od dirigovanog postupanja tužilaštva i suda u politički osetljivim slučajevima građani mogu odbraniti isključivo u medijima i isključivo na ulici (idealno u kombinaciji ova dva).
Ne znamo da li su Valjevci rođeni kao junaci ili samo jedan hrabar čovek povlači i oslobađa drugog. Valjevo je na uličnom protestu stalo iza svoje sugrađanke. Pre četiri godine Aleksandar Obradović je sa žaljenjem govorio o tome da je označen, odbačen i da kolege i sugrađani od njega okreću glavu. Danas on sa drugim Valjevcima stoji iza policajke Petrović.
Izuzetno efikasna hapšenja i zastrašivanja su konstanta ove vlasti preko deset godina. Ono što se srećom promenilo je da ljudi, pa i oni u Valjevu, na takvo zastrašivanje sada reaguju.
Peščanik.net, 07.07.2023.
Srodni linkovi:
Rodoljub Šabić – Čije interese štiti tužilaštvo?
Dejan Ilić – Koliko vredi kum?
________________
- U oktobru 2019. godine Evropska unija je usvojila Direktivu (EU) 2019/1937 o zaštiti lica koja prijave kršenja zakona Unije (Directive (EU) 2019/1937 on the protection of persons who report breaches of Union law). Nedugo zatim, Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je Rezoluciju 2300 (2019) kojom pozdravlja direktivu Unije i poziva sve članice Saveta Evrope da usvoje njena rešenja.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
