Ne znam koliko vas poznaje Nino Abesadze. Odmah ću vam reći da je ona poslanica u Knesetu iz redova Kadime1. Nedavno se proslavila izjavom da bi želela da učestvuje u TV programu Ples sa zvezdama, koji će se emitovati na Drugom kanalu. Dok pravni zastupnici parlamenta proveravaju da li je ova želja ostvariva, setio sam se onog poznatog vica kada dečak pokazuje knjižicu sa ocenama ocu i iz svih predmeta ima nedovoljan osim muzičkog gde piše odličan. Dobija od oca grdnju sa opaskom: Pored ovakvih ocena, ti si još raspoložen za pevanje?
Ne znamo da li će poslanica Kadime Abesadze nastupiti na unutarpartijskim izborima Kadime, ali to nije ni važno. Mnogi nisu ni čuli za nju. Mnogi ne znaju ni da Kadima ima 28 mesta u Knesetu jer je ova partija neprimetna. Ona je potvrda izreke da veličina nije bitna. Uzmite na primer poslanika Kneseta Dova Henina iz stranke Hadash koji sam čini sve ono što Kadimi ne uspeva, ili Šeli Jahimovič koja sa onim što je ostalo od laburistčke stranke Avode uspeva da diskutuje o svim temama. Ili čak i Ehuda Baraka, izbeglice iz luksuznog stana u telavivskoj Akirov kuli, koji sa četiri člana svog „pokreta“ služi Bibiju i koji nas prema svim pokazateljima (ne dao bog) vodi u rat sa Iranom koji će zapamtiti i buduće generacije.
Osnivač Kadime, Arijel Šaron, je taj koji je napravio misaonu revoluciju, oprostio se sa snom o velikom Izraelu i čak „odlučno i osećajno“ evakuisao 22 naselja, neumereno koristeći fizičku prisilu. Kada je Bibi izgubio na izborima 2006. godine i Likud spao na 12 mandata, Šaron je bio taj koji ga je hrabrio uporedivši to sa časovnikom: sada se nalaziš na 6, sutra ćeš se već vratiti na 12. Kadima se i dalje nalazi na šest.
Problem je u tome što Kadima nije poražena na poslednjim izborima, već je uspela da pronađe opasan presedan: u Izraelu se nikada ranije nije dogodilo da partija sa najviše poslaničkih mandata ostane u opoziciji i da se njeno prisustvo u vrhovnom zakonodavnom telu uopšte ne oseća. Ako se osvrnemo, vidimo da smo u prošlosti imali opozicione partije koje su otežavale život vladajućem establišmentu – sve dok nisu smenili laburiste koji su mislili da su rođeni da vladaju. Od tada, ona luta između potpunog gubitka i nedostatka uticaja na svakodnevni život.
U praksi, Bibi, Barak, Liberman2 i verske partije mogu da rade šta im je volja. Lagodnije im je da prete Iranu nego da evakuišu stotine hiljada naseljenika kako bi se postigao sporazum sa Palestincima. Na taj način nam odvlače pažnju od suštinskih stvari. Kada Livni tvrdi da je pretnja Iranu u stvari izgovor vlade da pobegne od palestinskog pitanja, složićemo se sa njom. Međutim pitanje je šta ona kao vođa opozicije čini za državu? Sedamsto pedeset hiljada građana je glasalo za Kadimu. Da li je ovaj potencijal još uvek tu? Ne znamo.
Unutarpartijski izbori u Kadimi koji će biti održani sledeće srede nisu pitanje vođstva u vladi, već vođstva u razjedinjenoj opoziciji, i to pred izbore koji će se održati za manje od godinu i po dana. Kadima mora da dokaže pre svega da ume da upravlja opozicijom, pre nego što ubedi javnost da zaslužuje da vodi državu. A istraživanja pokazuju da je birači ne vide na vlasti. Niko ne može da se seti zakonskih predloga koje je Kadima inicirala. Njeni članovi se u Knesetu ponašaju kao Uspavana lepotica.
Ovi unutarstranački izbori ne uzbuđuju javnost, jer se Kadima nadmeće sama sa sobom. Najmanje trojica stranačkih prvaka žele da smene Livni: Šaul Mofaz3, Avi Dihter i Meir Šetrit. Livni je pametnija od Mofaza i njena zasluga je to što je napustila Likud zajedno sa Arijelom Šaronom i napravila platformu za novu partiju – Kadimu. Bibi želi da pobedi Mofaz, jer mu je on bliži po stavovima, međutim nije sigurno da bi mu se svideli plakati u predizbornoj kampanji na kojima bi stajalo „Mofaz za premijera“.
Kandidati su toliko ocrnili jedni druge da birači mogu da poveruju u bilo šta. Ovo je prilika za Livni da dokaže da zaslužuje da bude liderka koja je spremna da preuzme vlast, ali pre svega da zavlada opozicijom. Šta su ono rekli za opersku pevačicu kojoj publika nije dala da siđe sa scene dok ne nauči da peva? Ona ima obavezu da dokaže da ume da peva.
Joel Markus, Haaretz, 23.03.2012.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 25.03.2012.
IZRAEL / PALESTINA________________
- Stranka umerene desnice nastala cepanjem Likuda u periodu kada je njen osnivač i tadašnji premijer Arijel Šaron odlučio da započne sa evakuisanjem naselja na okupiranim teritorijama (2005). Kadima je nastala kako bi se stvorila jasna politička podrška planu povlačenja sa teritorija.
- Avigdor Liberman, ministar spoljnih poslova iz redova ruske desničarske partije Israel Bejtejnu.
- Nekadašnji ministar odbrane u vladi Arijela Šarona. Godine 2008. na unutarstranačkim izborima Kadime je izgubio od Cipi Livni koja je tada izvojevala tesnu pobedu.