Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Šta znači ime Nebojše Čovića u evropskoj košarci? Ništa. Šta u evropskoj košarci znači ime Željka Obradovića? Mnogo. Kao što je i prirodno za čoveka koji je sa devet šampionskih titula najtrofejniji trener Evrope.

I sad je taj Nebojša Čović odlučio da iz srpske košarke protera Željka Obradovića. I ne bira sredstva. Da li je reč o zavisti, ljubomori, mržnji, kompleksu niže vrednosti, svemu tome zajedno… nije ni važno.

Poslednji, i najveći, dokaz jesu kazne koje je disciplinski sudija Košarkaške lige Srbije (ime poznato redakciji, ali je u konkretnom slučaju nebitno) izrekao Partizanu i nekolicini njegovih funkcionera, među njima i treneru Obradoviću, zbog toga što je klub odbio da igra u plej ofu lige.

Iz šturog saopštenja koje je KLS prosledila javnosti – ne zna se da li je to i cela odluka ili samo njeni ključni delovi – očigledno je da su kazne potpuno neutemeljene u Disciplinskom pravilniku.

Naime, disciplinski sudija – koji služi samo kao paravan jer nije valjda toliko pravnički nepismen – poziva se na član 52 tačka E2 u kojoj se kaže da „ako klub u toku takmičenja odbije da igra ili da nastavi da igra utakmica se registruje rezultatom 20:0, a klub koji je odgovoran za prekršaj dobija 0 bodova i kažnjava se sa 5.000 bodova, a trener i službeni predstavnik kluba kazniće se sa po četiri utakmice zabrane vršenja dužnosti“. Iz sadržaja navedene odredbe, preciznije iz sankcije kojom je predviđeno oduzimanje bodova, lako se zaključuje da se ona odnosi samo na ligaški deo takmičenja. Da je tako vidi se (i) iz tačke E6 istog člana koja se odnosi samo na plej of. U njoj se izričito kaže: „U PLEJ OFU ekipa koja izgubi utakmicu bez borbe gubi čitavu seriju ako se serija igra na dve dobijene utakmice“. Činjenica da je „plej of“ napisano velikim slovima još jednom potvrđuje da se norma odnosi isključivo na taj završni deo takmičenja.

Ne treba biti „najbolji student Pravnog fakulteta ikad“ da bi se videlo da je pozivanje na član 52E2 potpuno besmisleno. Jasno je to verovatno i organu koji je rešenje doneo. Ali, trebalo je nekako naći osnov za kažnjavanje Željka Obradovića ne bi li ga se time nateralo da mu se sve smuči i da se povuče iz srpske košarke.

Drugo, određujući kaznu od 1,2 miliona dinara (uzgred, kao što se iz gornjeg citata već moglo naslutiti, u Pravilniku su kazne određene u „bodovima“; nije poznato ko je i po kom „kursu“ bodove pretvorio u dinare) zbog, kako je rečeno, „narušavanja ugleda KLS“, sudija se pozvao na član 55 Pravilnika. Član 55, međutim, ne govori o „ugledu KLS“ nego o „ugledu organa KLS“. Da ne bude sumnje, citiram: „Ko deluje posredno ili neposredno protiv odluka organa KLS ili na drugi način čini da se ozbiljno ugrozi ugled ili efikasnost tih organa – kazniće se…“ itd. „Organ“ i KLS ipak nisu isto. Kao što ni Čović i Košarkaška liga Srbije nisu isto. I nikada neće biti, ma koliko se on trudio da stavi znak jednakosti.

Treće, da ovde nisu čista posla govori i to što na kraju „disciplinski sudija“ Predsedništvu KLS „ukazuje“ na Statut i „predlaže“ da se ono „izjasni o statusu KK Partizan u što kraćem roku“. Kao da je Predsedništvo KLS maloletno i/ili maloumno pa mu treba staratelj.

Sve u svemu, sve to govori o nekompetentnosti i zlonamernosti ljudi koji trenutno vladaju kompleksom zvanim srpska košarka.

Peščanik.net, 24.06.2022.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)