Grešna mi duša, pogledao sam preksinoć snimak iz Brisela. Ursula von der Leyen i Vučić izlaze pred novinare, u sali u Briselu. Gledam Vučića i vidim pokojnog, velikog – i u fizičkom, ali pre svega u glumačkom smislu – Taška Načića. Isto mi izgledaju Vučić i Taško Načić u nezaboravnoj ulozi u filmu „Davitelj protiv davitelja“. (Recimo, pogledajte kako im vise ruke, i jednom i drugom.) I sad me proganja ta slika. Grize me savest, velikog glumca u maestralno odigranoj ulozi u izvanrednom filmu poredim s ništarijom. S druge strane, strepim: jer sličnost možda nije samo fizička.
Imam i treću bojazan: možda sam podlegao javnom mnjenju – u tom susretu, opšte je uverenje, jasno je i neravnomerno raspoređena moć. Vučić izlazi pred jačeg od sebe i, kako to inače radi, izigrava skrušenost i smetenost. Ali, gledali smo film, znamo šta se iza toga krije. Samo, što to možda nije tačan opis odnosa snaga. Ursula von der Leyen Vučića dočekuje i sama izložena ogromnom pritisku jačih od sebe. Dobro, ne lično ona: ona je samo lice Evropske unije. A Uniju su pritisli i Sjedinjene Države i Rusija. I jedna i druga sila zaratile s njom.
Trump vodi kampanju protiv Unije, bira političke strane u zemljama članicama Unije i raspisuje konkurs za nove saveznike. Takav kakav je, u mnogo čemu u javnom nastupu sličan Vučiću, ne bira reči, preti carinama i uskraćivanjem vojne pomoći. Za Rusiju već znamo, vodi sve vrste ratova protiv Unije, izuzev (barem još ne) otvorenog oružanog sukoba. U procepu između dvoje izrazito ratobornih i neprijateljski nastrojenih suseda, obeležena kao neefikasna, nesposobna i nemoćna, EU, to jest Von der Leyen, dočekuje Vučića.
Hoću da kažem, ono što se vidi na prvi pogled verovatno nije prava slika odnosa snaga. Nije Vučić prekjuče u Briselu bio u podređenom položaju. Upotrebimo još jednu sliku, ako je i izašao pred „lava“ (odmah vidimo gladijatorsku arenu), bio je to „lav“ od papira. Što Vučiću otvara prostor da priča šta god mu padne na pamet. Kao što i priča, uvek. Besmislica o zajedničkom ulasku u EU je baš to – besmislica. Zna to i Vučić. Ali, šta smeta da to kaže, jer zna da razgovara sa osobom/institucijom/zajednicom čija je snaga, kako trenutno stvari stoje, u padu. Omiljen Vučićev sagovornik.
Čitalac se meškolji, nije baš reč o bespomoćnom akteru, kada govorimo o EU. Ako ništa drugo, u poređenju sa Srbijom s Vučićem na čelu, malo ko može biti bespomoćniji. Najviše novca u Srbiju stiže iz EU i od EU. Trenutnu krizu s naftom i gasom, utisak je, možemo rešiti samo ako nam EU pritekne – takvima kakvi smo, jadni i bedni dakle, pa uokolo molimo za milosrđe – u pomoć. Samo što ne treba isključiti mogućnost da se Sjedinjene Države i Rusija ipak dogovore, preko arapske strane, da zaobiđu EU i tako izađu u susret bolesnoj Srbiji, samo da bi naštetili EU. Računam, Vučić sigurno računa na to.
(Vučić, kao slučajno: „upravo mi je stigla poruka iz Moskve“, a Ursula, u iznudici pred kamerama: „nećemo sad o tome“. Tako to radi naš mali pijačni prevarant. Zbunjuje nesposobnost Ursule, EU… koga god, pa i nas samih, da izađemo na kraj s tim jeftinim smicalicama.)
Hoću da kažem, ako smo se u očaju i poradovali kada smo pomislili da će računi za Vučićeve loše i kriminalne politike konačno doći na naplatu i slomiti se o njegova, ali i o naša leđa, preksinoć nije bilo razloga za tu radost. Ali, nisam ja stručnjak za međunarodnu politiku, niti za naftu i gas, ja samo gledam slike i tumačim ih. A, kao što sam rekao, preksinoć sam video – davitelja. Jeste, davitelja u svom prirodnom okruženju. Jer, ne treba nimalo sumnjati, u tom daviteljskom smislu, nije ni Ursula von der Leyen mnogo drugačija, da o Putinu i Trumpu ne govorimo. Davitelji protiv davitelja.
I baš je u tome problem, EU bi morala biti nešto drugo, a ne predator u stalnoj potrazi za plenom, kao Sjedinjene Države i Rusija, pogotovo s Trumpom odnosno Putinom na čelu. Slabost EU, tako meni izgleda, nije u ekonomskoj ili vojnoj nemoći. Unija je slaba jer se otvoreno ili implicitno, od slučaja do slučaja, odriče vrednosti na kojima je podignuta. Jednom, kada im se vrati, lako će ponovo manifestovati svoju snagu. Trenutno je razaraju Izrael, situacija u Ukrajini i otvoreno neprijateljstvo dojučerašnjeg saveznika. Odgovor na to bilo bi vraćanje izvornim principima.
Ali, to će oni rešiti, ili neće, za sebe. Mi samo možemo da se nadamo, jer bismo od te nove/stare EU i mi konačno mogli da očekujemo nešto dobro. A do tada, strepimo. Jer, jasno je da smo u Srbiji u pat poziciji. Snage su podjednako raspoređene na strani vlasti i na strani pobunjenog društva. Samo bi neko spolja mogao da naruši tu ravnotežu. Treba se nadati da to neće biti ni Sjedinjene Države ni Rusija, od njih već sad znamo šta možemo da očekujemo i šta Vučić očekuje od njih, za šta je spreman da plati svaku cenu.
Ako sam po sebi sastanak u Briselu nije doneo ništa novo, a meni se čini da nije, ipak je oko tog sastanka bilo ohrabrujućih znakova. Verujem da je čitalac gledao komentare u susednim zemljama na Vučićevu inicijativu o kolektivnom ulasku u EU. Rekli smo, sama inicijativa je besmislena, bez ikakvog uporišta u stvarnosti. Dobra stvar je što mi nismo jedini koji to vide. Za ovih trinaest godina na vlasti, Vučić je u medijima u susedstvu prešao zanimljiv put – od strašila do klovna. Ako su ga na početku i shvatali ozbiljno, čak ga se i plašili – sad mu se redom svi smeju.
***
Razlog za to je totalni neuspeh svake njegove spoljne politike, pa dakle i politike prema susedima. Ali, pored toga, srozali su mu ugled – kako je to neobično, upotrebiti reč ugled uz Vučića – i uporni protesti 2024/2025 u Srbiji. Ako bi neko hteo da podvuče crtu ispod 2025, u želji da odgovori na pitanje šta su postigli pobunjeni žitelji Srbije, onda je to svakako jedan od učinaka – Vučić je i pred svetom razgolićen u svojoj nemoći, uprkos svojoj pokvarenosti. To je ogroman uspeh, jer, u velikoj meri, politika je i stvar slika, pa tako i slika o moći, ali i slika nemoći, a nemoć se sve češće vezuje za Vučića.
Zar samo to, pita čitalac, za čitavu godinu truda i žrtvovanja i stradanja. I da je samo to, nije malo. Ali, ima još. Utisak je da nismo dovoljno proslavili takozvano privremeno povlačenje Rio Tinta iz Jadra. Treba biti oprezan s tim, naravno. Ali i uz sav oprez, mora se reći da je i to ogroman uspeh. I odmah reći još nešto: veliki protesti s kraja 2021. sprečili su da počnu radovi na kopanju litijuma u Jadru. Četiri godine kasnije, Rio Tinto nije zaustavio samo radove u Jadru, već i širom sveta, mahom sve što ima veze s litijumom.
Evo šta treba imati na umu, da je 2021/2022 počelo da se radi, do ove 2025. sve već bilo nepovratno uništeno, da bismo dakle četiri godine kasnije, iste ove 2025. saznali da je to daleko od unosnog posla i isplative investicije. Naravno, mi smo to znali i 2021. Verujem da je to znala i vlast, a možda ih i precenjujem. Kako god, i tada kao i danas, na pameti vlasti je samo to kako da se lično okoristi od moći koju ima u rukama. Hajde da pohvalimo sami sebe, 2021, pa onda i u leto 2024, velikim skupovima, a u međuvremenu nizom manjih akcija, sprečili smo katastrofu.
Bili smo odgovorni – što je isto što i pobunjeni – žitelji Srbije, i uspeli smo. Drugo je pitanje šta da radimo s ljudima na vlasti koji nisu u stanju da vide/predvide ni budućnost od par godina unapred.
I da završimo nabrajanje za ovu priliku, treći uspeh je to što smo još pobunjeni i što nam šanse za uspeh rastu. Izdržati godinu u protestu, kada režim na svaki način – a najčešće protivzakonit i kriminalan – pokušava da oduzme sredstva, ne za protest nego za goli život pobunjenih žitelja Srbije, velika je stvar. Hoću da kažem, napor je ogroman, a pobede izgledaju kao male i nedovoljne za toliki napor. Ali, okrenite perspektivu: ko se nadao da će Rio Tinto biti zaustavljen, da ćemo se i dalje viđati na ulicama i trgovima, i da će Vučić postati klovn, figura za ismevanje u susedstvu i drugde?
Ali, u pravu je i čitalac, film „Davitelj protiv davitelja“ jeste komedija, ali i prilično uspešan horor. Isto tako i Vučić: smešan je, i jeziv.
Peščanik.net, 12.12.2025.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Od izvora uvek jedan, kosovski put - 18/05/2026
- Holizam (ili narativni hedonizam) V. Petrova - 15/05/2026
- Šta možemo da naučimo iz priča - 12/05/2026
