Ukoliko se desi nasilje u školi, a o tome nije sačinjen izveštaj, da li se nasilje zaista i desilo? Zahvaljujući medijima, za skoro svaki ekstremniji slučaj nasilja u školama u Srbiji se sazna. Bilo da je u pitanju vršnjačko nasilje, nasilje učenika prema nastavnom i nenastavnom osoblju ili nasilje nastavnog, odnosno nenastavnog osoblja prema učeniku. Samo u poslednjih nedelju dana saznali smo za tri takva slučaja. U Bačkoj Palanci bivši učenik škole je napao nastavnika, u selu Toponica kod Malog Crnića učenica petog razreda je od početka školske godine trpela nasilje koje je kulminiralo krajem marta, a u osnovnoj školi u Zemunu, učenik je potegao nož na vršnjaka.
U najekstremnijem od navedenih slučajeva, iako ih je teško rangirati, u selu Toponica kod Malog Crnića, nasilje je trajalo od početka školske godine. Kako možemo da saznamo iz medija, roditelji su pokušavali da prijave nasilje školi, ali su njihove prijave odbacivane uz obrazloženje da su u pitanju „dečja posla“. Možemo samo da nagađamo zašto je škola mesecima odbijala da reaguje. Lako možemo da zamislimo da su devojčici, žrtvi nasilja, savetovali da se ne obazire previše na to i da to možda znači da se sviđa tim dečacima („ko se bije taj se voli“). Još lakše možemo da zamislimo da je dečacima jednostavno rečeno da se smire malo. I ništa više. Ali to su samo pretpostavke. Sigurno je da škola nije htela da „napravi probleme“. Kako bi rešavanje problema nasilja bilo pravljenje problema? Uz vaspitno-disciplinski postupak.
Protokoli za postupanje u situacijama nasilja u školama su izuzetno striktni. U školama mora postojati tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čiji broj i sastav zavise od specifičnosti ustanove. Tim za zaštitu ima brojne obaveze tokom cele školske godine. Priprema plana i programa zaštite od nasilja, informisanje o planiranim aktivnostima, obuke, organizovanje preventivnih aktivnosti, rad sa decom, zaposlenima i roditeljima. Kada se dese slučajevi nasilja, administrativne i ostale obaveze su jasno propisane. Sa jedne strane, to olakšava posao. Tačno se zna redosled aktivnosti. Sa druge strane, prijavljivanjem slučaja nasilja škola se otvara za proveru od strane prosvetne inspekcije, MUP-a, roditelja i javnosti. Da li su adekvatno reagovali, da li su ispoštovane sve procedure, da li su svi izveštaji podneti i radnje preduzete. Školskim ustanovama nije ostavljen prostor za individualizaciju, odnosno preskakanje i dodavanje koraka ukoliko po njihovoj proceni nisu/jesu potrebni. Kako timove za zaštitu čine zaposleni čije se administrativne obaveze vezane za njihov primarni posao, držanje nastave, iz godine u godinu uvećavaju, jasno je da će izbegavati dodatne obaveze i rizik od eksterne provere. Ako nasilje nije prijavljeno, nije se ni desilo.
Ta „prosvetna posla“ liče na „dečja posla“, gde država dođe kao strog roditelj od koga treba skrivati stvari kako bi se izbegla kazna. Država nije saveznica prosvetara, ne postoji nikakva saradnja. Prosvetari gledaju da preguraju još jednu školsku godinu, dok država gleda da prikupi dovoljan broj izveštaja kako bi na papiru izgledalo da je tokom školske godine nešto rađeno. Da li na kraju školske godine dobijemo decu koja su nešto naučila nije bitno. Da li su problemi rešavani još manje je bitno. Ako su časovi upisani, pedagoške sveske ispunjene, izveštaji napisani, država je zadovoljna.
Od 3. maja 2023. godine i masovnog ubistva u OŠ Ribnikar u Beogradu, o nasilju u školama se priča mnogo češće. Teško je reći da li nasilja u školama sada ima više nego što ga je bilo ranije, ili se sada o tome više izveštava. Međutim, neke stvari su neupitne. Sistem jeste zakazao i nastavlja da zakazuje. Država nije spremna da sasluša prosvetare i pruži im neophodnu podršku kako bi se zaista pozabavili problemom nasilja u školama. Država nije spremna da dozvoli prosvetarima određeni stepen autonomije koji je neophodan, jer nije moguće svaki slučaj nasilja smestiti u jedan od ponuđenih kalupa. Država nije spremna da prihvati da nastavno osoblje ne može da preuzme poslove psihologa. Iznad svega, država nije spremna da prosvetu prepusti ljudima koji se prosvetom bave.
Peščanik.net, 11.05.2024.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
