Foto: Predrag Trokicić
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još nije dobio bezbednosni sertifikat za pristup tajnim podacima iako je prošao zakonski rok. Povereniku je sertifikat potreban da bi zaštitio pravo javnosti da zna šta država radi i u najtežim situacijama, što je od presudne važnosti za funkcionisanje demokratije. Vladina Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu podataka o ličnosti, koja je do 2016. godine izdala 1252 bezbednosna sertifikata, ćuti na pitanje medija o razlozima zbog kojih sertifikat nije izdat Povereniku. Slična situacija je i sa Bezbednosno-informativnom agencijom na čiju preporuku se sertifikat izdaje posle bezbednosne provere. Niko ne zna šta se desilo od februara 2015. godine kada je Povereniku poslednji put produžen bezbednosni sertifikat.
Povereniku je bez sertifikata onemogućeno da radi svoj posao. Već je rečeno da je prekršen zakon. Posledice su dvostruke. Sputano je pravo građana da znaju u čijem interesu država radi i kako se troše narodne pare. Vlast je dobila mogućnost da sakrije informacije od njih. Konkretnije, bez Poverenika ne bismo saznali da se tužilaštvo nije potrudilo da pronađe dokaze o tome kako je ministar odbrane dobio oko 205.000 evra za kupovinu stana. Bez Poverenika ne bi se znalo kako vlast pokušava da odgovornost za rušenje u Hercegovačkoj svede na šefa smene dežurne službe beogradske policije. Bez Poverenika ne bi se znalo kako policija radi bezbednosnu procenu visokorizičnih događaja kao što je Parada ponosa. Bez Poverenika nekadašnja opozicija, a sadašnja vlast, ne bi imala podatke koje je koristila u političkoj borbi, kao što je visina plata direktora javnih preduzeća. Bez Poverenika demokratija u Srbiji gubi.
U Srbiji su na putu ka demokratiji nakon petooktobarskih promena formirane nove nezavisne institucije za jačanja spoljne kontrole izvršne vlasti. Osnivanje Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske institucije nije bilo lako, trajalo je dugo i bez političke podrške. Zaštitnik građana nije izabran u zakonskom roku jer nije postojala većina u Skupštini. Poverenik je barem pet godina radio sa samo šest zaposlenih. Agencija za borbu protiv korupcije je posle mnogo muka i uz pomoć Ustavnog suda uspela da zabrani obavljanje duplih funkcija za političke funkcionere. Političari su bili iznenađeni prvim izveštajem Državnog revizora 2009. godine kada je utvrđeno da je za jednu godinu potrošeno 700.000 evra iz budžeta u kafanama.
Prošlo je više od 15 godina reformi i bezbroj pokušaja da se demokratija konsoliduje u Srbiji. Nezavisne kontrolne državne institucije su se u tom periodu suočavale sa mnogobrojnim brigama. Međutim, trenutno je manji problem to što nezavisne kontrolne institucije nemaju odgovarajući prostor gde da rade ili im nedostaje ljudi; veća je nevolja što se sadašnja vlast trudi da oteža ili kontroliše rad nezavisnih kontrolnih institucija. U takvom okruženju kontrolne institucije postaju samo dekor demokratije. Izveštaji nezavisnih kontrolnih institucija se već tri godine ne razmatraju u Skupštini iako su koristan alat za poslanike da sprovode jednu od najvažnijih parlamentarnih uloga, a to je kontrola izvršne vlasti. Novi direktor Agencije za borbu protiv korupcije bio je član vladajuće Srpske napredne stranke i jedan od donatora tokom predsedničke kampanje. Pritisci na rad su kontinuirani. Sve je primetila i Evropska komisija koja u svom poslednjem izveštaju o napretku ističe da nije poboljšana podrška radu nezavisnih kontrolnih institucija.
Simulacija demokratije u Srbiji odavno ne nosi oznaku državna tajna. Presudno demokratsko načelo podele vlasti svakodnevno se ponižava u poslednjih deset godina. Organizacija vlasti je za četiri godine od 2008. do 2012. godine zaokrenuta ka polupredsedničkom sistemu protivno ustavnom modelu. To je bio uvod u manjkavu demokratiju u kojoj se moć koncentriše u izvršnoj vlasti bez odgovarajuće kontrole. Danas u Srbiji vlada hibridni režim. Neformalni predsednički sistem u kome se kombinuju demokratski atributi kao što su izbori sa autokratskim stilom koji sprečava podelu vlasti koja postoji zbog slobode pojedinca. Postojanje jakih nezavisnih kontrolnih državnih institucija je u takvom okruženju presudno za funkcionisanje demokratije. Dovoljno je krenuti od preporuka Evropske komisije koja podvlači da se funkcionalna nezavisnost kontrolnih institucija mora garantovati u praksi, a njihova uloga kao korektiva u državi u potpunosti prepoznati.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Peščanik.net, 14.05.2018.
