Slučajevi Đoković, X. i Y. i moje pismo za majku Dijanu Đoković i sve majke ovog sveta čija su deca u inccomunicado pritvoru

Evropski sud za ljudska prava je još odavno zauzeo stav, koji ima svoje utemeljenje u međunarodnom pravu, da svaka država ima pravo da kontroliše ulazak, boravak i proterivanje sa svoje teritorije. Naravno, to pravo nije apsolutno i ono ima ograničenja, a pre svega u međunarodnom običajnom pravu, koje kaže da niko nikada ne može biti vraćen na teritoriju bilo koje zemlje na kojoj bi mogao da bude izložen mučenju ili surovom, neljudskom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Zabrana vraćanja (princip non-refoulement) postoji i u slučaju rizika od smrtne kazne, bezuslovnog doživotnog zatvora, flagrantnog uskraćivanja prava na slobodu, prava na pravično suđenje i tako dalje. Dakle, međunarodno pravo je jasno po pitanju toga ko sme, a ko ne sme da se vrati odakle je došao.

Novak Đoković je u Australiju doputovao uz medicinsko izuzeće i garancije države Viktorije da mu je viza, to jest nesmetan ulazak zagarantovan. Međutim, kao što je poznato, Novaku je na ulasku u zemlju poništena viza i uručena odluka koja znači odbijanje ulaska i koja, kako to aktivisti za ljudska prava u Australiji tvrde, nema suspenzivno dejstvo, pre svega u slučaju izbeglica i tražilaca azila. Kada se kaže da nema suspenzivno dejstvo, to znači da se ta odluka izvršava pre nego što se razmotri žalba koju osoba o kojoj se radi potencijalno može da podnese. Drugim rečima, prvo te vrate, pa ti onda odluče po žalbi. Za izbeglice to znači: ti uložiš žalbu, oni te vrate, tamo te ubiju ili zatvore i onda, ako ti usvoje žalbu, možeš da se vratiš nazad. Novak Đoković je uložio žalbu i imao je sreće da je nedostatak suspenzivnog dejstva kompenzovan uz pomoć sudije Kelija, koji je naredio australijskim imigracionim vlastima da ne udalje prinudno gospodina Đokovića dokle god se predmet ne razmotri pred sudom. Đoković bi u protivnom verovatno bio vraćen u Dubaji iz koga je doputovao u Melburn.

Da podsetimo, Novak Đoković je najbolji teniser svih vremena, čovek koji je zaradio više stotina miliona evra na turnirima koje je osvojio, od sponzora i verovatno poslovnih poduhvata koje su on i njegova porodica pokrenuli novcem koji je zaradio igrajući tenis. Novaka Đokovića zna svako i svuda u svetu je rado viđen gost među političarima, glumcima, novinarima i svetskim džet setom. On ima, zasluženo, diplomatski pasoš Republike Srbije. Pomogao je verovatno hiljadama ljudi, dece, podigao je manastire, donirao je kovid klinike u Italiji, za poplave u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, ali i požare u Australiji. Dakle, Novak je, što se mene tiče, dobar tip i još sjajniji sportista, simbol malog čoveka iz razlupane zemlje koji je svojim trudom i radom dostigao sve svoje snove. Bez obzira što je antivakser a ja vakser, prihvatam ga kao uzor i inspiraciju u pogledu načina na koji se iz nepovoljnog položaja (koji je recimo Federeru i Nadalu nepojmljiv) stiže do zvezda, trudom i radom, a ne članstvom u stranci ili porodičnim vezama.

I ovde prestajem da se bavim Novakom Đokovićem i problemima vaksera i antivaskera, pozicije i opozicije, istorijskog nasleđa Australije i zločina nad Aboridžinima, teorija zavera o malom ali prkosnom srpskom narodu naspram zlog zapada koji kontroliše svet. U ovaj slučaj su se uključili premijeri Australije i Srbije, ministri obe zemlje, Najdžel Faraž koji je svratio u restoran Novak u Beogradu, Nenad Čanak i Saša Radulović, Boško Obradović i Ivica Dačić, predsednik Vučić i hrvatski novinar Aleksandar Stanković. Komentarisali su ga i Rafael Nadal, Danil Medvedev, Aleksandar Zverev i Marijan Vajda. Javio se i Boris Beker, a Đoković je bio tema i u Utisku nedelje. Nekoliko građana je otišlo pred australijsku ambasadu u Beogradu i igralo tenis sa zidovima zgrade u kojoj se ona nalazi, a više stotina ljudi se u nekoliko navrata okupilo na poziv porodice Đoković. Vrteli su se kenguri, a ne prasići za Božić, postovalo se, tvitovalo i svako je zauzeo jedan ili drugi stav, na ozbiljan i dramatičan, ili na šaljiv ili degutantan način. I ja sam dobio poziv da na jednoj televiziji budem gost i komentarišem situaciju u kojoj se Đoković našao, a sa aspekta imigracionog prava.

Odlučio sam da sve što me čini ljutim i tužnim u vezi sa ovim slučajem iznesem na portalu Peščanika, a onda se vratim svom redovnom poslu koji barem jednom mesečno podrazumeva „vađenje“ izbeglica sa aerodroma „Nikola Tesla“, koje naša granična policija želi da vrati nazad u zemlju porekla, gde im prete progon i kršenje ljudskih prava. To je ujedno i tema za koju smatram da je morala da ispliva u prvi plan – tretman izbeglica i tražilaca azila na granici od strane imigracionih službi Australije, Srbije, Rusije, Kine, Mađarske i mnogih drugih.

Svoju priču ću složiti po uzoru na brojne medije koji su hronološki, po datumu i satnici prenosili razvoj slučaja Đoković, s tim što će pored vremenskih determinanti relevantnih za Đokovića biti unete i vremenske determinante dva slučaja kojima sam se bavio za vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Moja priča počinje na katolički Božić 25. decembra 2021 (iako bih mogao da idem unazad do novembra 2013, kada sam počeo da pomažem izbeglicama na aerodromu „Nikola Tesla“ da uđu u Srbiju, pristupe postupku azila i izbegnu torturu i smrt u iranskom zatvoru Evin, pogubljenje od somalijske terorističke grupe al-Šabab ili doživotni zatvor u Turskoj zbog borbe za rešenje kurdskog pitanja).

– Dana 25. decembra 2021. oko 8 ujutru na aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu sleće avion Turkish Airlinesa, u kome je gospodin X, izbeglica iz Burundija koji je, kako tvrdi, iz svoje zemlje porekla pobegao zbog političkog progona i zlostavljanja kome je bio podvrgnut u zatvoru u Budžumburi (glavnom gradu Burundija). On dolazi sa urednim pasošem i nije mu potrebna viza za boravak do 90 dana;

– Dana 25. decembra 2021. po izlasku iz aviona oko 9 ujutru srpska granična policija je presrela gospodina X, uzela mu mobilni telefon i pasoš i odvela ga u prostoriju u koju se smeštaju osobe koje po oceni graničnih organa Republike Srbije ne ispunjavaju uslove za ulazak u zemlju. Gospodin X. na dobrom engleskom traži azil, ali ga niko ne sluša;

– Dakle, 25. decembra 2021. ujutru gospodina X. lišavaju slobode i odvode u prostoriju koja je sva u rešetkama, u kojoj nema prirodne ventilacije i koja je u ruiniranom stanju, uključujući i toalet. O tome su pisali i Specijalni izvestilac za torturu Nils Melcer i Zaštitnik građana i drugi. Ovakvo postupanje sudija Keli je opisao kao inccomunicado pritvor u slučaju Novaka Đokovića, to jest vrstu pritvora u kojoj je zatvorenik odsečen od spoljnog sveta jer ne može nikome da se javi i zatraži pomoć;

– Dana 25. decembra 2021. gospodin X, katolik iz Burundija, svoje božićne praznike provodi odsečen od sveta; ne može da komunicira sa svojom porodicom koja brine za njega. Zatvoren sa 20 do 30 ljudi koji su u istoj situaciji kao on, u doba pandemije, u prostoriji bez prirodnog provetravanja, gde dobijaju možda jedan sendvič dnevno;

– Dana 28. decembra javlja mi se sestra gospodina X. i traži da joj pomognem. Obraćam se istog dana Stanici granične policije Beograd (SGPB), iako znam da gospodin X. vrlo verovatno više nije tu. U radu sa SGPB važno je reagovati što pre, jer je praksa pokazala da izbeglicama i tražiocima azila odmah, bez prevodioca i pravnika, bez mogućnosti da ospore svoje vraćanje u zemlju porekla ili treću zemlju, uručuju odluku o odbijanju ulaska i vraćaju ih nazad o trošku avio kompanije sa kojom su došli. Na odluku o odbijanju ulaska gospodin X. ne može da se žali, jer nije pravno kompetentan, jer je uplašen, jer nema pravnog zastupnika, jer ne može i da hoće da komunicira sa bilo kim u spoljnom svetu. Primoran je da potpiše odluku pod pretnjom sile. I da nije želeo da je potpiše odluka se uručuje i izvršava, to jest ljudi se vraćaju nazad. Dakle, ne postoji realna prilika da se odluka ospori. Upitan je i nivo znanja engleskog jezika srpske granične policije;

Pritvor na aerodromu „Nikola Tesla“, izvor Zaštitnik građana
Pritvor na aerodromu „Nikola Tesla“, izvor Zaštitnik građana

– U noći 28. decembra na 29. decembar 2021, pred zoru, prema navodima gospodina X, uz upotrebu gumenih palica i silom, 13 državljana Burundija uključujući i njega bivaju smešteni u avion i vraćaju se u Istanbul, odakle dalje treba da se vrate za Adis Abebu u Etiopiji, pa potom i u Budžumburu. To se dešava nakon 5 dana za vreme kojih niko nije znao gde su tačno i šta se sa njima dešava. Sestra i ja saznajemo ovo tek sutradan, jer nije odmah mogao da napuni mobilni telefon po sletanju na aerodrom u Istanbulu, a morao je da prođe i rigoroznu višesatnu kontrolu turskih imigracionih vlasti;

– Dana 29. decembra 2021. gospodin X. i još 12 Burunđana boravi na aerodromu u Istanbulu, gde su im oduzeti pasoši i lične stvari i gde spavaju na podu. Ne mogu da traže azil, čekaju da budu vraćeni tamo gde tvrde da im preti opasnost. Niko ne može da im pomogne u Turskoj;

– Dana 30. decembra javlja mi se gospodin X. sa aerodroma u Istanbulu i moli me da mu pomognem. Iz Srbije ne mogu ništa osim da pošaljem nekoliko mejlova turskim NVO i UNCHR-u. Dobijam poruke koje prosleđujem gde znam i umem nadajući se da će neko da im pomogne;

– Dana 30. decembra N1 objavljuje vest o vraćanju ovog čoveka sa aerodroma „Nikola Tesla“. Pored jednog negativnog i jednog pozitivnog komentara, ovaj slučaj u srpskim medijima nije napravio nikakav „bum“. Nikoga nije briga.

Gospodin X. na aerodromu u Istanbulu
Gospodin X. na aerodromu u Istanbulu

– U 8 ujutru 1. januara 2022. letom iz Budžumbure preko Adis Abebe i Istanbula gospođa Y, studentkinja koja je izbegla smrt i seksualno zlostavljanje od strane paramilitarne formacije Inbonerakure, sleće na aerodrom „Nikola Tesla“. Po sletanju joj oduzimaju mobilni telefon da ne bi zvala pravnu pomoć, ignorišu njeno traženje azila na francuskom i kirundi jeziku i odvode je u iste prostorije kao i gospodina X. Tamo se već nalazi više desetina ljudi, među kojima navodno i neki državljani Tunisa koji su bili raspoloženi da se poigraju sa mladom devojkom iz Burundija. Zaštitili su je mladići iz Burundija koji su bili zatvoreni sa njom;

– U 1 sat po ponoći 3. januara 2022. primam poruku i pismo od uplašene majke, koja svoju ćerku Y, koja je pobegla od progona, seksualnog zlostavljanja i smrti, nije čula više od 48 sati. Po istom principu obraćam se SGP Beograd, ali nema odgovora. Zovem broj koji imam od 2014. i nakon nekoliko poziva shvatam da sam blokiran;

– Dana 4. januara 2022. zove me uplakana majka gospođe Y. i kaže da su u noći 3. na 4. januar 2022. godine policajci pokušali da je vrate za Istanbul, ali da je uspela da se izbori tako što je legla na pod i grčevito pružala pasivan otpor, plačući, u agoniji. Isti taj scenario mi je potvrdio i svedok, momak koga su iste te večeri ukrcali na avion za Istanbul gde se, nadam se, i danas nalazi. Nadam se da nije vraćen u Burundi. Gospođa Y. se na taj način, kako će se ispostaviti, bez pravnika i prevodioca, izborila za goli život;

– Dana 4. januara oko 2 popodne šaljem ljutiti mejl SGP Beograd, Upravi granične policije i kopiram i Zaštitnika građana u nadi da će se SGP prizvati pameti. SGP Beograd je blokirao moj broj i ne mogu da ih dobijem, praznici su, Evropski sud i druga tela za ljudska prava kojima se obično obraćam rade smanjenim kapacitetom. Deo mejla ide ovako:

Poštovani, obraćam Vam se u ime majke gospođe Y. i tražim od Vas da joj, saglasno članu 35 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, izdate potvrdu o izraženoj nameri da podnese zahtev za azil, jer, ukoliko (ovoga puta, pošto sinoć niste uspeli) izvršite nezakonito donetu odluku o odbijanju ulaska, a koju ste doneli automatski, bez da je tražiteljka azila mogla da je ospori uz pomoć prevodioca i pravnog zastupnika, i gde žalba nema suspenzivno dejstvo, i gde ste joj pritom oduzeli mobilni telefon, dovešćete njen život u opasnost. Gospođi Y. preti rizik od Inbonerakura, paramilitarne formacije iz Burundija koja je traži i koja bi mogla da je liši slobode odmah po sletanju u Budžumburu, nakon čega će joj život biti ugrožen.

– Zahvaljujući ažurnim ljudima iz kancelarije Ombudsmana, gospođa Y. je predveče 4. januara 2022. nakon 4 dana javila majci da je dobro. U isto vreme, gospodin X. mi šalje desetina poruka moleći me da mu pomognem, jer ako ga vrate iz Istanbula za Budžumburu ubiće ga. Nema novac i nema hranu na aerodromu „Ataturk“ i nikoga nije briga za njega.

– Dana 5. januara 2022. Novak Đoković sleće na aerodrom u Melburnu. Na pasoškoj kontroli, na engleskom jeziku koji govore i Novak i granični policajac, Novaku se saopštava da mora da krene sa policijom gde će se razmatrati osnovanost dobijanja vize. Oduzima mu se mobilni telefon tako da ne može da se javi svojoj porodici, što je naravno bio razlog za veliku brigu njegove majke Dijane. Novaka odvode u pritvor na aerodromu, verovatno instruirani da ga malo zaplaše u skladu sa dobrom imigracionom praksom Australije;

– U periodu 5. na 6. januar 2022, na Badnji dan koji je za Novaka Đokovića kao pravoslavca izuzetno važan, kreće manipulativna igra australijskih imigracionih službi zbog koje su omraženi u čitavom svetu od nas koji se bavimo ljudskim pravima. U ispitivanju, ili bolje rečeno, zloupotrebom domaćih procedura (utvrđeno kasnije odlukom sudije Kelija), australijski granični policajci pokušavaju da primoraju Novaka da u 4 ujutru, u stanju šoka koje lišenje slobode uvek nosi sa sobom, u političkoj hajci koju vodi čitava društveno-politička javnost Australije, iznese kontra-argumente za odbijanje vize, što nije lako u takvim okolnostima i kada ste pravno nekompetentni za australijsko imigraciono pravo. Novak uspeva da izdrži i da ne potpiše ništa. Pošto mu je nakon 3 sata vraćen telefon, odmah je pozvao svog advokata koji je preuzeo dalje postupanje. Javio se svojoj porodici i barem te večeri Dijana, Đorđe, Marko i Srđan su nešto bolje spavali. Gospodin X. je i dalje u Istanbulu gde spava na podu i niko ne može da mu pomogne;

– Na Badnji dan, 6. januara 2022. Novaka odvode u imigracioni pritvor, zloglasni hotel u Melburnu, u kome godinama borave izbeglice i tražioci azila, odsečeni od sveta, u nehumanim i ponižavajućim uslovima, sa lošom hranom i bubašvabama.

– Tokom 6. januara 2022. gospodin X, i dalje na istanbulskom aerodromu, šalje mi poruke moleći me za pomoć. Ja ih dalje prosleđujemo kome mogu u Turskoj. Ceo svet se već digao za ili protiv Novaka, a za gospodina X. niko sem mene i njegove sestre ni ne zna;

– Dana 7. januara 2022. Novak dočekuje Božić u imigracionom pritvoru, ceo svet se digao na noge, igra se moravac ispred hotela, porodica Đoković drži konferencije za novinare i organizuje skupove. Ceo svet zna sa Novaka, a niko i dalje ne zna za gospodina X… Ja ne znam više šta da uradim za njega.

– Od 7. do 10. januara 2022. Novak je u nehumanim i ponižavajućim uslovima, kako mnogi tvrde, gde nema adekvatnu hranu, gde ne može da trenira i gde je i mladić iz Irana koji tu boravi već 9 godina. Svi se oglašavaju, svi osuđuju, diplomatski napori se ulažu da on dobije bezglutensku hranu i uslove za trening. I dalje se igra moravac, drže se konferencije za novinare, osuđuje se Australija, gospodin X. i dalje šalje poruke i moli za pomoć…

– Dana 10. januara 2022. sudija Keli utvrđuje sve propuste australijskih imigracionih službi i oslobađa Novaka. Sudija Keli razgolićuje perfidnost praksi koje imigracione službe primenjuju na osobama koje dolaze u Australiju, uključujući tu i izbeglice i tražioce azila. Na viku, bez telefona, samo ti potpiši ovo i sve će biti u redu. Verovatno ima tu i drugih stvari koje nisu smeli da primene na Novaka.

– Oko podneva 10. januara 2022. Novak objavljuje sliku sa Rod Lejver arene gde je odradio prvi trening. U 19:40 istog dana dobijam poruku od gospodina X. da ga Turska policija tuče i tera da uđe u avion za Adis Abebu, pa nazad za Budžumburu.

Danas je 11. januar 2022. i dok iščekujemo odluku Ministra za migracije Australije da li će ili neće omogućiti Novaku da se takmiči na Australian Openu, gospodin X. mi nije pisao. Novak se svakodnevno čuje sa svojom porodicom, trenira i nada se najboljem. Nadam se i ja. Želim mu da osvoji 10. grend slem u Australiji i stavi tačku na pitanje ko je najbolji teniser svih vremena. Ali nadam se i da je gospodin X. dobro i da mu se ništa loše nije desilo.

Zbog svega navedenog, a uzimajući u obzir činjenicu da verujem da je Novak Đoković, kao što sam rekao, dobar tip, želim i da verujem da će on ili neko iz njegove porodice pročitati ovaj tekst. Želim da verujem da će svojim globalnim uticajem, a vođeni neprijatnošću koju su doživeli, skrenuti pažnju svima u svetu kakvu imigracionu politiku sprovodi Australija. On nije vraćen samo zato što je Novak Đoković, što nije slučaj sa mnogim izbeglicama koje su dolazile, dolaze i doći će posle njega na isti taj aerodrom. Da li mislite da izbeglice i migranti dobiju telefon nazad da se jave advokatu, pa čak i da dobiju, da li mislite da imaju novca za najbolje advokate koje je Novak angažovao?

Isto tako, želim da verujem da će Novak, bilo koji član njegove porodice, ili neko ko se javno uključio u ovaj slučaj i osudio ga kao nepravedan, svaki put kada bude putovao preko aerodroma „Nikola Tesla“, prošetati do kraja gejtova i pitati graničnog policajca Srbije da li se tamo nalaze neka gospođa Y. ili neki gospodin X. I ako saznaju da se tamo nalaze, nadam se da će dići glas za njih, kao što su i za Novaka.

Naslušali smo se priča o nepravdi ovih dana, svima su usta bila puna ljudskih prava Novaka Đokovića. Svi su kritikovali australijsku imigracionu službu, i s pravom ako je suditi po odluci sudije Kelija. Ako su svi ovi stavovi bili principijelni, i ako su ljudi verovali u to što su govorili, hajde da sada na dnevni red stavimo slučaj gospodina X. i gospođe Y. Hajde da vidimo hoće li „slučaj Đoković“ uticati na praksu SGP Beograd? Hajde da vidimo da li ćemo na ovaj način pokazati da možemo da budemo bolji od Australije, te ovim putem pozivam i premijerku Brnabić i predsednika Vučića i sve druge koji su bili složni oko nepravde koju je doživeo Đoković, da tu istu nepravdu iskorenimo sa srpskih aerodroma i na taj način sprečimo kršenje ljudskih prava, suze porodica pritvorenih i brige majki izbeglica širom sveta.

Hajde da primenimo standarde koje je sudija Keli primenio na slučaj Đoković i damo pravo svakome da se njegov ili njen glas čuju, a ne da se samo „utovari“ nazad u avion i vrati u zemlju porekla gde im preti opasnost. Ključno pitanje je da li ste spremni da se zauzmete i za ljudska prava izbeglica i tražilaca azila, kao što ste se zauzeli za Novaka? Pomenuću i reči oca Novaka Đokovića koji je pominjao „slobodni svet Afrike, Bliskog i Dalekog istoka“. Taj „slobodni svet“ iz Burundija, Sirije, Iraka i Avganistana svakodnevno beži od progona i neki od njih završe u Srbiji tražeći zaštitu.

I na kraju, dok završavam ovaj tekst, imam potrebu da iznesem sledeće: „Ja Nikola Kovačević odgovorno tvrdim da sada, 11. januara 2022. u 14:10, bez telefona, bez mogućnosti da se jave majci ili ocu, u ruiniranim, prljavim i zagušljivim prostorijama aerodroma „Nikola Tesla“, neke izbeglice i migranti čekaju svoje pravo na telefonski poziv, svoje pravnike i svog sudiju Kelija da ih zaštiti od rigoroznih i protivzakonitih postupanja graničnih vlasti.“

Nisam optimista, ali možda ovo pročita neko ko može da utiče na to da ti ljudi „u tranzitu“ dobiju priliku da se u zakonitoj proceduri njihov glas čuje, kao što se Novakov glas čuo u sudnici gospodina Kelija.

Autor je nezavisni pravnik za ljudska prava iz Beograda, dobitnik UNHCR-ove nagrade Nansen (Nansen Refugee Award) za pomoć izbeglicama 2021.

Peščanik.net, 12.01.2022.

Srodni linkovi:

Mladina – Đoker out

Dejan Ilić – Buka, zvuk u modi

Aleksandar Pavlović – Dogodine u Melburnu

Dejan Ilić – Zbogom Rio Tinto

Dejan Ilić – Korona i ideologija

Dejan Ilić – Trampovski svet, bez Trumpa

Aleksandar Pavlović – Pravda za Novaka ili da li je svaki Srbin Đoković

Ljubodrag Stojadinović – Let u Melburn

Dejan Ilić – Jevanđelje po Novak(s)u

MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU