Kako se uopšte možemo osloniti na Palestince? U svom znoju oni 43 godine naseljenicima grade kuće, prave za njih puteve i ograde, i onda iznenada proglašavaju – bojkot. Da li se tako ponašaju partneri? Zar tako da se ponašaju oni koje smo godinama učili da zalivaju naše bašte i sade naše drveće.
Čak ni premijer ne razume ovu nezahvalnost. Na partijskom sastanku Likuda gorko se žalio na odluku palestinskih vlasti da bojkotuju 500 proizvoda koji se proizvode na okupiranim teritorijama i odluku da 6000 ljudi prestane da radi na građenju objekata koji tamo niču. „Oni misle da im je sve dozvoljeno“, ljutito je razjasnio premijer i njegovo srce se uzburkalo zbog strašne nepravde koja nam se nanosi, a svet to vidi i ne reaguje.
I stvarno kako mogu to da nam učine? Zar im ne pružamo posao, platu, dobar život, bogatstvo i sreću, a oni na dobro uzvraćaju lošim. Zar oni ne znaju da se bez Arapa ne može zidati? Da li ovaj bojkot treba da natera naseljenike da počnu sami da grade svoje kuće i zar da gospodari zemlje počnu da rade kao građevinski radnici? To je dobro samo za urođenike. Zbog toga i imamo okupaciju, koja nam obezbeđuje robove u pola cene – baš kao u aparthejdu.
Ni Savet naseljenika ne razume bojkot. Oštro je reagovao i rekao da je reč o „neprijateljskom aktu“. Član Kneseta je predložio kontrabojkot, a premijer je rekao da je potpuno neprihvatljivo da Palestinci vode ekonomski rat protiv nas.
Šagrai Broš, predsednik industrijalaca misli da je ovo skandal. Tako misle i ministri iz vlade Avigdor Liberman i Benjamin Ben-Eliezer. Jer samo je nama dozvoljeno da sprovodimo kampanju „kupujte plavo-belo“. Njima je zabranjeno da razvijaju sopstvenu ekonomiju jer je njihova svrha da podrže nas kao dobre gospodare. Činjenica je da im prodajemo fabričke viškove, proizvode nižeg kvaliteta i lekove kojima je istekao rok trajanja. Inače, odakle bi oni dobili lekove?
Mi smo ti koji im nalazimo posao. Oni za nas prave cipele i proizvode ugalj za roštilj koji pečemo kada proslavljamo Dan nezavisnosti – uostalom vlasnik poštuje praznike.
Na sednici iste grupe Netanjahu je razotkrio strašnu tajnu: Palestinci su se trudili da ne budemo primljeni u OECD. I to je još jedan skandal u dugačkom nizu. Jer da su uspeli u svojoj zloj nameri, on ne bi mogao da otputuje danas u Pariz, a kasnije u Kanadu i Sjedinjene države i da uživa u skupom velikom krevetu koji je El Al posebno za njega napravio i postavio u avion – obična prva klasa ne odgovara njegovoj visosti.
Netanjahu ne razume zašto se Palestinci protive našem pridruživanju OECD-u. Palestinci su dužni da nam vrate dobrim, zbog čupanja maslina, otimanja zemlje, ubijanja, hapšenja, blokada, administrativnih zatvaranja. Zar oni ne shvataju da kada se priključimo OECD-u da ćemo biti još bogatiji i da ćemo im podići zarade, dati velikodušnu penziju, godišnji odmor, odeću i odlične socijalne uslove. Netanjahu je takođe rekao da „Izrael teži ekonomskom miru i da mi sve vreme radimo na razvoju palestinske privrede“. Kakva plemenitost!
Netanjahu ne razume kako oni ne prihvataju tako plemenit savet o ekonomskom miru već nastavljaju da se bore za „nezavisnu državu“. Istina, ekonomski mir je onaj koji se uspostavlja između konja i jahača. Ali na kraju šta je to što Arapin hoće? Pitu i masline. I to je ono što dobijaju obilato od nas. S druge strane, ako se usude da postanu samostalni, ko će im garantovati da će im ostati dovoljno maslina?
Netanjahu se na njih ljuti iz više razloga. On kaže da su oni „odgovorni za zagađenje naših izvora vode“. I to je vrhunac njihove bezobzirnosti. Uložili smo stotine milijardi u instalacije za reciklažu prljave vode i još stotine milijardi u zaštitu okoline arapskih sela. Pogledajte spisak ulaganja u arapske četvrti u Jerusalimu, koje su poznate po kvalitetu života, čistoći, lepoti, po prostranim učionicama, vodovodnoj i kanalizacionoj infrastrukturi koja funkcioniše kao u Švajcarskoj.
Pa kako se onda oni usuđuju da zaobiđu ove instalacije za reciklažu i da puštaju otpad u obližnji kanal koji na nesreću dovodi ovu vodu do „naših izvora“. Jer poznato je da su svi izvori vode između mora i Jordana „naši“.
I kao vrhunac elegije nad Palestincima, Netanjahu je rekao da ovaj bojkot „pogađa njih same“ i da je stoga pogrešan. Ovde sam shvatio da je reč o humanom i osećajnom čoveku. Jer sav ovaj trud potiče zbog brige za Palestince da ih ne daj bože ovaj bojkot ne pogodi.
To je izgleda i razlog zašto je naručen veliki krevet od El Al-a za put u Pariz. Kako bi možda uspeo da odagna zabrinutost za sudbinu Palestinaca i uhvatio koji trenutak odmora.
Nehamija Strasler, Haaretz, 28.05.2010.
Sa hebrejskog prevela Alma Ferhat
Peščanik.net, 02.06.2010.
IZRAEL / PALESTINA