Izgleda da su se umorili poslanici opozicije, oni koji se hvale da predstavljaju liberalni deo izraelske javnosti i da su posvećeni liberalnoj demokratiji. Možda već uživaju u letnjoj pauzi Kneseta, posle burnog zasedanja. Možda su posle opravdanog izostanka sa glasanja o ukidanju načela razumnosti, odlučili da je to način: izostati sa sednica i omogućiti koaliciji da radi šta hoće na svim poljima. Inače je teško razumeti zašto nisu bili u Knesetu kada je koalicija, posle drugog i trećeg čitanja, usvojila rasističke propise koji unose šovinizam u izraelsko pravo, konkretno u odredbe koje zabranjuju seksualno uznemiravanje. Pored toga, izmena zakona okreće naglavačke zabranu rasizma utvrđenu krivičnim zakonom i podređuje je ideologiji jevrejske nadmoći. Zakonske izmene su usvojene većinom glasova. Samo sedmoro je bilo protiv.1 Značajnije prisustvo opozicije moglo je da spreči ili bar da odloži usvajanje ovog zakona. U najmanju ruku, protivljenje ovom besramnom činu bilo bi zabeleženo u protokol.
Reč je o odredbama koje su predložili poslanici Jichak Krojzer i Limor Son Har Meleh iz stranke Ocma Jehudit (Jevrejska snaga Itamara Ben Gvira) i Julija Malinovska iz stranke Israel Beitenu (Izrael naš dom Avigdora Libermana) a koje predviđaju dvostruko veću kaznu za seksualno uznemiravanje zasnovano na nacionalnoj osnovi. Možda na prvi pogled nije lako uočiti rasističku motivaciju, stoga ću objasniti.
Seksualno uznemiravanje je ponašanje koje ponižava žene, plaši ih, ućutkava i udaljava iz javne sfere, tretirajući ih kao seksualne objekte. Na taj način se ženama ukida status subjekta jednake vrednosti i prava u društvu, jača se patrijarhalna struktura zasnovana na svetonazoru o muškoj supremaciji.
Tokom hiljada godina patrijarhata, žene su tretirane kao sporedne, inferiorne i podređene muškarcima. To je omogućilo i ovekovečilo kontrolu nad njima. Jedan od glavnih aspekata tako oblikovane rodne uloge bilo označavanje žena kao objekata koji treba da pruže seksualnu stimulaciju i zadovoljstvo dominantnim subjektima. Generacije muškaraca i žena su rođene u ovoj strukturi, vaspitavani da veruju i žive prema njoj. Patrijarhat je prenošen sa generacije na generaciju. Tek su u poslednjem veku, u okviru feminističke borbe, žene počele da se bune i preispituju svoj status. Feminizam kao deo šireg pokreta za oslobođenje i ljudska prava je zastupao stav da su žene jednako vredna bića, da su žene kao i muškarci racionalna i slobodna bića koja zaslužuju potpuni građanski i društveni status, sa istim pravima i prilikama kako bi se ostvarile u svim poljima.
Posle dugotrajne i teške borbe, feminizam je uspeo da primora mnoga društva koja sebe vide kao napredna da usvoje ovaj svetonazor. Međutim, uobičajeni obrasci ponašanja muškaraca i dalje su ga potkopavali i održavali patrijarhalnu strukturu. Feministkinje su prepoznale da je seksualno uznemiravanje jedan od glavnih obrazaca ponašanja koji sprečava integraciju žena kao jednakih bića, sa istim pravima i mogućnostima. Dok žena nastoji da se ostvari kao slobodna i ravnopravna osoba, nailazi na tretman seksualnog objekta za mušku upotrebu. Potisnuta je na ponižavajuće i opresivno mesto koje joj je dodeljeno tokom hiljada godina patrijarhata. Žena se oseća poniženo i ugroženo. Narušena je mogućnost da funkcioniše u bezbednom polju sa samopouzdanjem da je ravnopravna osoba. To je razlog zašto države, koje zaista žele da omoguće ženama da se integrišu u društvo kao jednako vredne, zabranjuju seksualno uznemiravanje.
U Izraelu je 1998. godine donešen zakon o seksualnom uznemiravanju. To je feministički zakon koji ima za cilj da razotkrije, osudi i iskoreni rašireni patrijarhalni obrazac unižavanja žena i njihovo vraćanje na sporedno mesto u patrijarhalnom poretku. Zakon jasno zabranjuje seksualno uznemiravanje kako bi se zaštitili dostojanstvo, sloboda i privatnost i unapredila društvena ravnopravnost žena. Dostojanstvo koje štiti i Osnovni zakon pominje se kao „ljudsko dostojanstvo“, odnosno kao vrednost koja se odnosi na jedinstveni kvalitet osobe kao ličnosti. To je inherentna, jednoobrazna i univerzalna vrednost svakog ljudskog bića.
Naziv člana 144 vav2 Krivičnog zakona jeste „zločin iz mržnje“ i on određuje da će kazna predviđena za neko krivično delo, biti udvostručena u slučaju da je motivisano „rasizmom ili neprijateljstvom prema određenoj religiji, verskoj grupi, sekti, pripadnicima određene seksualne orijentacije ili stranim radnicima“. Ovaj član bi trebalo da oslabi mržnju, rasizam i neprijateljstvo, posebno prema marginalizovanim grupama kao što su LGBTQ+ zajednice, strani radnici i pripadnici manjinskih verskih grupa (na primer, hrišćanske u Izraelu), tako što pooštrava kazne za one koji iz rasističkih razloga nanose štetu licima koja se identifikuju kao pripadnici marginalizovanih manjinskih grupa.
Zakonom koji je usvojen krajem jula, u član 144 vav Krivičnog zakona dodata su krivična dela seksualnog uznemiravanja, koja su utvrđena Zakonom o sprečavanju seksualnog uznemiravanja. Naizgled je reč o humanom i progresivnom koraku koji unapređuje ravnopravnost i bori se protiv govora mržnje. Ali njegov pravi cilj je otkrila poslanica Kneseta Har Meleh u svom govoru u Knesetu od 17. maja: udvostručenje kazne za „podle i odvratne osobe koje izlaze iz kuće sa jednim ciljem: da seksualno povrede ženu zbog njenog jevrejstva“. To znači da je predlog zakona napisan kako bi se branila Jevrejka od seksualnog kontakta sa stranim muškarcem koji želi da oskrnavi kćer jevrejskog naroda. Jednostavno rečeno, zakonski predlog je nastao kako bi se zaštitila čistoća jevrejske rase i njena čast.
Dostojanstvo koje izmena zakona štiti nije ljudsko dostojanstvo, lično dostojanstvo čoveka. Reč je o sasvim drugom dostojanstvu, nacionalnom. Ono se ne odnosi na inherentnu vrednost svakog pojedinca, već na elitizam nacije i rase nasuprot druge grupe. Zakon ne štiti pojedinca zbog njegove ljudske vrednosti, već ga oblikuje kao instrument pomoću kojih jedna nacija ili rasa šteti prestižu i superiornosti suparničkog naroda da bi ga ponizila. Dopuna zakonu nije usvojena kako bi štitila uznemiravanu ženu, već nadmoć jevrejske nacije jer je skrnavljenje žene od strane nejevrejskog muškarca obeščašćuje.
Izmena zakona nije feministička niti progresivna i ne vodi ka ravnopravnosti. Upravo suprotno, on podređuje žensku seksualnost nacionalističkom i rasističkom patrijarhatu. Koristeći zakon za sprečavanje seksualnog uznemiravanja, izmena služi onom pogledu na svet koji označava žene kao seksualne objekte koji predstavljaju nacionalnu čast. „Drugi“ muškarci se upozoravaju da se ne usude da povrde čast jevrejske nacije kroz odnos prema jevrejskim ženama, odnosno seksualnim objektima.
Nakon američkog građanskog rata, beli muškarci u poraženim južnim državama su izgubili robove i robinje, a sa njima i svoje lično i kolektivno muško dostojanstvo, koje su pokušali da povrate uličnim linčom. Bele žene su bile prikazane kao oličenje čistote rase, a crni muškarci koji bi ih navodno dodirnulu ili samo gledali na seksualan način, optuživani su da skrnave belu rasu i kažnjavani javnim vešanjem. Tako se rasistički beli patrijarhat dizao iz mrtvih kroz osvetu za skrnavljenje „njegovih“ žena, ujedno potvrđujući ulogu žene kao seksualnog objekta. Na sličan način, usvojene izmene zakona u Izraelu jačaju patrijarhat jevrejske nadmoći naspram „stranaca“ (koje predstavljaju Palestinci, tražioci azila i strani radnici). Jevrejska patrijarhalna čast zamenila je pojam dostojanstva iz zakona o sprečavanju seksualnog uznemiravanja i kaznenih odredbi za zločin iz mržnje.
Opozicione poslanice i poslanici Kneseta nisu smatrali prikladnim da čuvaju stražu i da se suprotstave ovoj zameni vrednosti. Preostaje da državno tužilaštvo označi usvojenu izmenu kao neželjeni i bespotrebni ishod. Dok ne bude moguće izbaciti ovaj zakon iz pravnih knjiga trebalo bi ga ignorisati. Ili još bolje: trebalo bi ga koristiti ne kao što je prvobitno planirano, već kako bi se branilo dostojanstvo marginalizovanih manjinskih grupa i žena. Koristiti ga protiv izraelskih poslodavaca, moćnih jevrejskih muškaraca, onih koji iskorišćavaju i seksualno uznemiravaju žene izbeglice, tražiteljke azila, strane radnice i Palestinke. Protiv svih poslodavaca koji se nameću negovateljicama koje žive u njihovim domovima i čistačicama koje nemaju podršku i status, a zavise od njihove milosti. Tako će se ispraviti propis stvoren da ojača jevrejsku supremaciju, patrijarhat i rasizam. Predlagači zakona su imali lošu nameru, ali je mi možemo preokrenuti.
Orit Kamir, Haaretz, 30.07.2023.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 05.08.2023.
FEMINIZAMIZRAEL / PALESTINA
