Kod Dnjepropetrovska na istoku Ukrajine niko ne bi mogao da pretpostavi da je država proglasila opštu mobilizaciju i da je u toku teritorijalni spor sa Rusijom. Uveče su gradske ulice puste i svi drežde pred televizorima. „Brine nas šta će biti“, kaže gospođa Veruška, koja u srednjoj školi predaje hemiju. Nije htela da govori o mogućem ratu, nego o tome koliko malo zarađuje i koliko od tih para mora da daje na sve strane, što uopšte ima posao. „Uvek smo se bojali da će stvari krenuti po zlu i stvarno su krenule po zlu.“
Stajala je pored usamljenog vojnog šatora u centru Poltave, podignutog u znak solidarnosti sa demonstrantima na Majdanu u Kijevu. U automobilskoj gumi je pored ukrajinske još uvek stajala zabodena i plava evropska zastava sa dvanaest zvezdica. Leci koji su pozivali na ostavku predsednika Viktora Janukoviča ležali su zaboravljeni po zemlji. Na zidu šatora bio je zalepljen poster Julije Timošenko. Jedan od trojice momaka koji su čuvali šator podigao je palac. „Majdan“, rekao je. „Revolucija. Slava Ukrajini.“ Stotinama kilometara od prestonice osećanja su bila ista kao u Kijevu.
Pored šatora su prolazili automobili, ali vozači se nisu osvrtali. Vreme ulične politike je prošlo. Šta je moglo da se uradi na demonstracijama, ljudi su uradili. Uspešno su zaustavili specijalne jedinice policije, najurili vladu i predsednika i uspostavili vlast koja ih bar približno zadovoljava. U gradovima više nema specijalnih policijskih jedinica, ali su zato na granicama specijalne jedinice ruske vojske. Ruska mornarica je krimsko poluostrvo odsekla od suvereniteta ukrajinske države.
Politička situacija ostavlja utisak iste zastarelosti kao industrijski giganti posejani među beskrajnim poljima. Uznemirenje je diplomatsko i iz dana u dan sve više klizi ka stvarnosti oružanog sukoba. Od ostalih ratova u poslednjoj deceniji razlikuje ga prvenstveno to što obe strane razumeju isti jezik. Iako su u oštrom nacionalnom sporu, preko ograde se mogu sporazumeti na ruskom.
Ruska armija stvara novu situaciju na terenu. Na Krimu, gde je u Sevastopolju baza ruske crnomorske mornarice, deluje teritorijalna formacija nad kojom ukrajinska vlada više nema kontrolu. Rusima je bilo naročito stalo do toga da kažu kako NATO brodovi nikad neće imati svoje pristanište na obali Krima, da se u Jalti neće vijoriti nijedna zastava osim ruske. Većinsko rusko stanovništvo na to nema veće zamerke. Po ubrzanoj proceduri im pored ukrajinskih izdaju i ruske pasoše.
Mnogo je manje jasna situacija u industrijskim basenima na ruskoj granici, gde se ruski čuje barem koliko i ukrajinski. Tu nema masovnog veselja nad mogućim dolaskom ruske vojske, ali nema oduševljenja ni za novu vlast u Kijevu. Istovremeno, jasno je da se za samo nekoliko dana svet promenio i da ne može da se vrati unazad. Pritešnjena između želja za otvorenim putem ka zapadu i bliskih veza sa istokom, Ukrajina traži novi identitet.
Ljudi začuđeno gledaju razvoj događaja. Julija Timošenko, koja je pre samo deset dana bila u Janukovičevem zatvoru, odlazi u Moskvu kod Vladimira Putina, gde je prebegli predsednik pronašao utočište. U Kijev je stigao američki državni sekretar Džon Keri, koji izražava solidarnost sa novim ukrajinskim vlastima i uverava ih da se nalaze na zapadnoj strani globalne ravnoteže. Pored njega je mnogo lica iz Evropske unije koja govore o načelima međunarodnih odnosa. Međutim, sukob nije oko načela, nego se vodi duž kičme gasovoda koji Evropu snabdeva energijom, a Rusiju čvrstom valutom. U igri su teritorije, sirovine, luke i baze velikih vojski.
Rusi su sa vama
Pred Simferopoljem su kraj puta parkirana dva oklopna ruska vojna transportera. Ovo je ujedno bilo sve što je u velikom i bleštavom gradu noću pokazivalo da je pokrajinska prestonica Krima vojno okupirana teritorija.
Na glavnom trgu pored zgrade pokrajinske vlade u Simferopolju održavao se koncert. Dve ili tri hiljade ljudi je na kiši slušalo neku rusku grupu koja je zvučala kao Parni valjak.
„Ništa se nije promenilo“, rekla je osamnaestogodišnja Irena, koja je bez oduševljenja pod kišobranom gledala prema pozornici. „Sve je isto kao pre.“
Samo oko aerodroma stoje ruski oklopni transporteri, koji ujedno blokiraju kapije kasarni ukrajinske vojske i sa Ukrajincima pregovaraju o predaji. U utorak su nekoliko puta zapucali u vazduh. „Mi ništa nismo čuli“, kaže Irena. „Ne znam gde je Keri čuo da nas ovde tlače, ili šta je već danas govorio u Kijevu.“
Američki državni sekretar je tokom posete Kijevu opisao Rusiju kao politički zaostalu zemlju koju će Sjedinjene Države isključiti iz svih međunarodnih institucija i poslati je u politički Sibir. Okupacija Krima predstavlja nečuvenu povredu suvereniteta nezavisne države kakva u savremenoj istoriji nije zapamćena. U Simferopolju su se uveče podrugljivo zapitali da li su Irak i Libija na nekoj drugoj planeti.
Krim je daleko od Kijeva. Put koji vodi na jug Ukrajine govori o državi koja čeka šta će biti. Velika saobraćajnica povezuje urbani severoistok sa industrijskim oblastima duž ruske granice. Asfalt je ispucao od beskrajnih teretnjaka koji u jednom smeru prevoze vazduhoplovne motore fabrike Antonov, a u drugom jabuke. Kod grada Poltave se račva. Nalevo ide do Donjecka, gde rusko stanovništvo protestuje protiv državnog udara u Kijevu i zahteva zaštitu Rusije. Na jugu su Jalta i Sevastopolj, koje okupira ruska vojska. Oba kraka su bila gotovo pusta.
Iza Poltave je lokalna ukrajinska policija zatvorila desni krak ogromnom hrpom zemlje i džakovima peska. Odavali su utisak ljudi koji gradeći tvrđavu pokušavaju da se ohrabre. Odmahivali su rukom i malobrojna vozila propuštali dalje.
Narednih četiristo kilometara na drumu i oko njega skoro da nije bilo žive duše. Od Dnjepropetrovska je kolona ukrajinskih vojnih kamiona prevozila vojsku na istočnu granicu. Kamioni su bili novi i bleštavi, kao da su ih izvukli iz magacina i isterali na ulicu. Vojnici su gledali ispred sebe bez nekog velikog poleta. Iza njih je prošao crni motor sa prikolicom. Zatim dugo ništa. Levo i desno se iz ogromnih polja pomaljao obrani kukuruz. Stotinama kilometara nije bilo nijednog traktora. Pored puta su se tu i tamo mogli videti novi panoi sa slikama mornara iz crnomorske flote u junačkim pozama. Ispod njih je u drvenim kolibama prodavana sušena crnomorska riba. Ribe su visile sa kanapa kao oprani veš.
Velika država se na jugu sužava u dugačak pojas, širok samo nekoliko stotina metara. U nekim mestima, Crno more je samo nekoliko desetina metara levo i desno od puta. Sa leve strane more je još uvek bilo zaleđeno. Neposredno pre sužavanja, Ukrajinci su posred puta postavili neke betonske blokove i dva oklopna transportera. Kraj puta je stajao komandni šator, kamion sa komunikacijskom opremom, na svakoj strani još po jedan oklopni transporter. Nije bilo sasvim jasno da li vojska brani pristup Krimu ili kontinent od Krima. Pre svega, potrudili su se da se ukrajinske zastave zavijore na hladnom vetru. Put je bio zatvoren vojnim blokadama, ali je oficir pored transportera samo odmahnuo rukom i pokazao napred. Ni pasoš nije hteo da pogleda. „Ovo je Ukrajina“, pokazao je prema Krimu. Drum se suzio, dobrih deset kilometara duž njega nije bilo ničega. Kada se pojas ponovo proširio, pored puta se opet pojavio transporter, pa onda još jedan. Sa oba transportera visile su ruske zastave. Ruska zastava je bila i na šatoru i na drugim vojnim vozilima koja su preprečavala put. Vojne blokade su bile potpuno iste. Isti transporteri i kamioni, 20-milimetarske cevi, puške i šlemovi. Rusko gvožđe je možda za nijansu tamnije zelene boje. Postavljanje vojnih blokada na putevima učili su iz istog udžbenika. I ruski oficir je samo odmahnuo rukom i pokazao na Simferopolj.
Tu su u centru grada napravili majdan kao u Kijevu. Samo što je poruka bila suprotna. „Rusija je s vama“, vrištao je sa bine plavokosi pevač. „Rusi su sa vama.“ Zatim je uz gitaru otpevao pesmu kako je Krim ruski.
Grupa mladih ljudi koji su ga slušali nasmejala se na pitanje da li imaju osećaj da su Rusi sa njima. „Ali“, začuđeno je pogledao momak koji se predstavio kao Arkadij, „pa mi smo Rusi.“
Nedaleko od bine radila je Apple prodavnica u kojoj je neka devojka kupovala iPad. Prodavac joj je istim rečima kao u svim Apple prodavnicama na svetu objašnjavao kako rade aplikacije. Kad ga bude uključila, imaće problem, da li da lokaciju na Apple internet prodavnici podesi na Ukrajinu ili na Rusiju. Trenutno su oba odgovora tačna.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 07.03.2014.
UKRAJINA