Po Evropskoj uniji sada hodaju u potkovanim cipelama. To nije naročito teško, jer zver leži na zemlji. U centru već dugo nemaju nikakve nove ideje. Ali zato se na njenim periferijama događaju stvari koje iznova definišu kontinent. Vladimir Putin je za popust u nabavci plina i petnaest milijardi dolara od Viktora Janukoviča upravo kupio Ukrajinu, za koju je EU već bila pripremila sve papire. Trebalo ih je samo potpisati. Ovo je naravno uvredljivo. Nisu smatrali ni da treba evropsku državu obračunati u evrima. Evropa u Kijevu sada stoji vrlo loše. Ljudi koji tri nedelje demonstriraju po snegu i mrazu mašući evropskim zastavama postavljaće čudna pitanja.

„Dajte mi svoj pasoš“, rekla mi je Eva kad sam pokušao da joj objasnim da Evropa nije toliko idealna tvorevina kakvom je na Evromajdanu zamišljaju. Tako su nazvali Trg nezavisnosti u centru Kijeva. Eva je rođena 1991, kad se Ukrajina osamostalila, i odrasla je sa idejom da će njena država jednom postati deo EU. Evropska država po svaku cenu, oduvek. Klimala je glavom dok sam joj objašnjavao da u EU ozbiljne političke snage razmišljaju o alternativama. „Da, da, znam. Dajte mi pasoš.“

Uzela ga je i stavila u tašnu. Iz nje je izvadila plavi ukrajinski pasoš i gurnula mi ga u ruku.

„Srećan put.“

Brže-bolje sam prigrabio svoj pasoš. Ne dam. Sa ovim plavim možeš da otputuješ samo do najbliže ambasade i moliš za vizu. To nije putna isprava, nego isprava za ograničavanje kretanja. Nešto iz dvadesetog veka. Evropa i u Kijevu znači isto ono što je značila u Ljubljani ili Novoj Gorici. Garanciju da nisi ograničen na uske granice nacionalne države, nego da se pred tobom prostire jedan veliki kontinent, kome ti pripadaš i kroz koji možeš da putuješ. Kako ćeš se u njemu snaći, to je tvoj problem. Sa svim njegovim manama, Eva ga je smatrala svojim. Oko nje je bilo sto hiljada ljudi.

Pošto su Putin i Janukovič jedan drugom stegli ruku, s pravom se možemo zapitati da li Evropom zaista vladaju toliko nesposobni političari da su najveću evropsku državu ispustili iz ruku a da uopšte nisu opazili kakva se trgovina odvija iza njihovih leđa. Možda u Briselu niko ne govori ruski i ukrajinski, pa su od silnog oduševljenja zaboravili prevodioca. Ili nikad nisu ni mislili ozbiljno sa otpočinjanjem postupka integracije Ukrajine, a ovo je kraj ideje o velikom bezgraničnom evropskom prostoru? Ispod glasne retorike o odbrani evropskih vrednosti i temelja naziru se procesi koji u širokom luku zaobilaze ideju slobodne Evrope i iz nje izostavljaju čitave države. A u Kijevu je pre samo nedelju dana Evropa bila zvezda vodilja ljudima kojima je zaista dodijala ciklična vladavina uske grupe oligarha koji koriste ekonomsku moć da kroje politiku države, ili političku moć da se domognu državnog bogatstva. Oni uopšte nisu bili spremni da slušaju sumnje o tome kako Evropa možda nije saveznik ljudi koji bi da prelaze njene granice, nego je organski povezana s ljudima koji preko njihovih glava sklapaju poslove, i tek malo uljudnije funkcioniše po istim pravilima. Argument upotrebljivog i neupotrebljivog pasoša potisnuo je sve nedoumice. Sloboda kretanja je temeljna evropska vrednost. Ona nikada ne može zapasti u krizu.

Utoliko je čudnije kada se dogodi upravo to. Za kapital i robu Evropa je još uvek veliki prostor gde nema prepreka za kretanje. Izgleda, međutim, da se za ljude Evropa vraća nacionalnim državama. I u Bukureštu i Sofiji se kontinent slabo kotira. Britanski parlament će pre nove godine usvojiti zakon koji će ograničiti prava migranata da ostvare svoja socijalna prava. Tek će posle tri meseca regularnog boravka na teritoriji Velike Britanije moći da zatraže zaštitu koju uživaju državljani Ostrva. Zakon će važiti za radnike iz čitave Evrope, ali namenjen je njenom istoku. Britanci su u potpunoj panici da bi Bugari i Rumuni mogli masovno da dođu i traže posao u Engleskoj ako se za njih spusti ograničenje kretanja. Napravili su prvi veliki korak unazad u procesu evropskih integracija. A ni korak napred nije bio izraz čovekoljublja i zaklinjanja evropskim vrednostima. Levičarski premijer Toni Bler je 2004. godine širom otvorio vrata radnicima iz novih država članica ne čekajući da dođu do šengena. Iza ove napredne ideje stajala je reakcionarna agenda. Bler je hteo da do kraja uništi sindikate, koje je do ivice neefikasnosti doterala ekstremno konzervativna premijerka Margaret Tačer. Taj cilj je ostvaren. Sindikati su sada patetična karikatura organizacije iz druge polovine dvadesetog veka. Sada Tačerkin konzervativni naslednik ponovo zatvara vrata da s leđa napadne zakonska prava za koja su se oni izborili.

Britanski konzervativci smislili su novu interpretaciju tri noseća stuba ujedinjene Evrope. Sloboda kretanja kapitala. Ona je sveta i neprikosnovena. Sloboda kretanja robe. Nije za šalu. Slobodno tržište je temelj prosperiteta čitavog kontinenta. I najmanja prepreka za slobodno kretanje robe i kapitala ugrozila bi čitavu strukturu privilegija na celom kontinentu. Sloboda protoka ljudi. Ovde su se Britanci malo zamislili. Ako kapital i roba slobodno dolaze do ljudi, da li je zaista nužno i da ljudi toliko putuju i traže posao? Zaključili su da su tri slobode previše. Dve i po slobode sa tromesečnim rokom zakašnjenja sasvim su dovoljne.

Ovo je zanimljiv obrt logike širenja evropskih vrednosti u istočnoj Evropi. Smatralo se da je istočna Evropa nerazvijena i da mora da se rukovodi po pravilima koja važe u zapadnoj Evropi. Na tome je počivala logika proširenja EU. Otvaraju se poglavlja, države usklađuju zakonodavstvo, političke sisteme, bankarstvo, ekonomsku strukturu, poljoprivredne proizvode, nazive vina i kobasica. Evropa deluje kao faktor razvoja i kriterijum napretka. Zapad je model efikasnosti slobode, istok je primer neupotrebljivosti ograničavanja slobode. Sada su na njenom istočnom rubu doveli ideju evropskog slobodnog tržišta do tolikog spuštanja carinskih ograničenja da se kupuju i prodaju čitave države. Na zapadu se, pak, tržište rada sputava do krajnje mere do koje se može legalno ići. Možda samo trunčicu preko nje.

Vladimir Putin se sigurno smeje. Više nema efikasne opozicije i kritičkih medija, a pred vratima su najveće zimske olimpijske igre na svetu. Na vlast je došao u trenutku kada je bilo aktuelno pitanje koliko daleko na istok seže Evropa. Sada se treba ozbiljno zapitati koliko daleko na zapad je otišla njegova Rusija. Srećan Božić.

Dnevnik.si, 19.12.2013.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 21.12.2013.

TEMA – UKRAJINA