Prošlog utorka, Taker Karlson je proveo više od dva sata u razgovoru sa Vladimirom Putinom. Intervju je kasnije, u sinhronizovanoj verziji za koju je izgleda Kremlj obezbedio prevodioce, emitovan na Karlsonovom sajtu, na jednom od glavnih ruskih državnih televizijskih kanala i na sajtu Kremlja.
Šta je Taker Karlson video kada je intervjuisao Vladimira Putina
Više od svega, Karlson je delovao iznenađeno: činjenicom da je intervjuisao Putina u Kremlju i čak se posle snimao dok govori o utiscima iz razgovora u prostoriji punoj lakiranog nameštaja i pozlate; onim što je sagovornik govorio; konačno, i samim Putinom. Ruski predsednik je intervju iskoristio da održi poduže predavanje o istoriji Ruske imperije i Sovjetskog Saveza i događajima posle njegovog raspada, sa ciljem da ubedi gledaoce da Ukrajina nikada nije imala pravo da postoji. Kada je završio sa lekcijom, prešao je na seriju pritužbi na Zapad, gde ga je nekoliko generacija predsednika, premijera i državnih sekretara, kako je rekao, izneverilo ili prekinulo komunikaciju s njim. Posle intervjua, zapanjeni Karlson je držao sivu kartonsku fasciklu sa povezom: Putin mu je predao kopije dokumenata kojima potkrepljuje svoje istorijske tvrdnje. Karlson još nije bio otvorio fasciklu. „Mislio sam da me zamajava pričom“, rekao je, očigledno se još uvek oporavljajući od istorijske lekcije. „Ali, pošto sam sve ovo pogledao, zaključio sam, ne, to je bila pretpostavka njegovog odgovora: istorija ovog područja i nastanak ove zemlje i veza sa Ukrajinom čine osnovu njegove ukrajinske politike.“
Sadržaj Putinovog razgovora sa Karlsonom jedva se razlikovao od njegovih retkih govora i takozvanih konferencija za štampu i telefonskih razgovora s građanima – godišnjih višesatnih, visoko režiranih televizijskih produkcija. Putinova opsesija istorijom je autentična, kao i njegovo verovanje u narativ kojim se opravdava, pa čak čini neizbežnim rat Rusije protiv Ukrajine. Iznenađenost voditelja sugeriše da Karlson ili nije gledao Putinove ranije nastupe dok se pripremao za intervju, ili da je, uprkos obilju dokaza koji govore suprotno, zamišljao da je Putin kao čovek jednak svojoj ulozi: diktator čiji su protivnici ubijani i zatvarani i koji napada susedne zemlje trebalo bi da bude veći od života, zastrašujući uživo, i svakako ne dosadan.
Karlson je sa intervjua izašao odmahujući glavom: „Rusija nije ekspanzionistička sila. Samo bi idiot pomislio tako nešto.“ Zapravo, za suprotan zaključak dovoljno je pogledati dokaze – invazija i de fakto kontrola nad oko petine teritorije Gruzije 2008, aneksija Krima 2014, nastavak okupacije oko petine Ukrajine i ofanziva koja je tamo u toku. Tokom razgovora, Putin je jasno stavio do znanja da smatra da bivši posedi imperije i dalje s pravom pripadaju Rusiji. To bi uključivalo ne samo bivše sovjetske republike već i Finsku i Poljsku. „Profesionalni lažovi iz Vašingtona… pokušavaju da vas ubede da je ovaj tip Hitler, da hoće da zauzme Sudetsku oblast ili tako nešto“, nastavio je Karlson. „Ne može se porediti ni na koji način!“ A zapravo, Putin je tokom intervjua očigledno i eksplicitnije nego ikada pre zvučao kao Hitler. Tako izgleda tiranin: mali, a opsednut zamornim resantimanima.
Šta je Putin video dok ga je intervjuisao Taker Karlson
Karlson je bio laka meta. Nekoliko puta je krotko pokušao da prekine Putina, da postavi pitanje koje ga je kopkalo: Zašto se sva ta istorija i sva ta teritorijalna pitanja nisu javila kada je Putin prvi put postao predsednik, 2000. godine? Bilo je to loše informisano pitanje – Putin je trgovao istorijskim revizionizmom od samog početka i postajao sve opsednutiji Ukrajinom posle Narandžaste revolucije 2004. Bilo je to pitanje koje je Putin s lakoćom ignorisao. Izgledalo je da je Karlson bio lošije pripremljen od Putina, koji je u razgovor ubacivao biografske crtice o Karlsonu, što je zaštitni znak kagebeovske taktike zastrašivanja. Spomenuo je, na primer, da je Karlson bezuspešno pokušao da pristupi CIA.
Karlson nije prekidao sagovornika niti mu je oponirao u nebrojenim prilikama kada je Putin izgovarao neistine o istoriji Ukrajine, raspadu Sovjetskog Saveza, odnosu Rusije i Natoa, verovatno i o svojim razgovorima sa bivšim američkim liderima i, što je možda najšokantnije od svega, o povlačenju ruske armije iz predgrađa Kijeva mesec dana od početka invazije 2022. Putin je tvrdio da je to bio gest dobre volje u cilju ubrzanog postizanja mira kroz pregovore; u stvari, to je bio vojni poraz. To je takođe bio pravi trenutak za pitanje o dobro dokumentovanim ratnim zločinima koje su ruski vojnici izgleda počinili tokom tog meseca okupacije. Karlson tu priliku nije iskoristio.
Što je sa Putinove tačke gledišta bilo najvažnije, činilo se da se Karlson slaže sa njegove dve osnovne pretpostavke: da je rat u Ukrajini posredni rat sa Sjedinjenim Državama i da će se bilo kakvi pregovori odvijati između Kremlja i Bele kuće, po svoj prilici bez učešća Kijeva. Karlson je čak predložio Putinu da pozove predsednika Bajdena i kaže mu, hajde da rešimo ovo. Na to je Putin odgovorio da poruka koju Rusija želi da pošalje Americi glasi: „Prestanite da šaljete oružje. Biće gotovo za nekoliko nedelja.“
Šta je videla publika ruske televizije
Putin je dosad mnogo puta ponavljao svoje predavanje iz istorije. Čini se verovatnim da je većina onih Rusa koji su odgledali ceo intervju to uradila iz profesionalne obaveze – kao propagandisti ili politički nameštenici, oni imaju zadatak da šire i afirmišu poruku lidera. Obični Rusi su verovatno gledali samo odabrane inserte i komentare. Ono što su videli jeste da se desilo nešto jako važno: jedan od najpopularnijih novinara u Americi došao je da intervjuiše Putina i pritom je izgledao kao preplašen. Kanal Jedan istakao je i Karlsonovu popularnost i očigledno interesovanje Amerikanaca za ono što Putin ima da kaže. Karlsonov promotivni video pre intervjua imao je više od sto miliona pregleda! Ne bez osnova, Rusi vide Karlsona kao predstavnika buduće Trampove administracije, najavu Amerike gde su liberali koji podržavaju Ukrajinu konačno smaknuti.
Šta je videla publika Takera Karlsona
Teško je zamisliti američkog gledaoca koji bi izdržao prvih deset minuta Putinovog monotonog predavanja o istoriji. (U intervjuu, Putin je to nazvao jednim od svojih „dijaloga“, čime je odao ili svoje neznanje ili svoju ideju o tome šta čini dijalog; Kremlj je „dijaloge“ preveo kao „moji dugi govori“.) Prevodilac ili prevodioci su naširoko sređivali Putinovu prozu, peglajući odlomke koji, na ruskom, nisu imali smisla. Na primer, odgovarajući na Karlsonovo pitanje o mogućoj invaziji na Poljsku, Putin je na ruskom rekao: „Zato što nas ne interesuje ni Poljska ni Litvanija – nigde. Šta će nam? Mi prosto nemamo nikakav interes. Samo pretnje.“ Prevodilac je to tumačio ovako: „Zato što nemamo interese u Poljskoj, Letoniji ni bilo gde drugde. Zašto bismo to uradili? Mi jednostavno nemamo interese. To je samo raspirivanje pretnji.“
U drugom segmentu, prevodilac je sebi dao slobodu da prikaže Karlsona dostojanstvenijim. Kada je voditelj upitao Putina o njegovoj opsesiji borbom protiv nacizma osamdeset godina nakon Hitlerove smrti, predsednik je na ruskom rekao: „Vaše pitanje zvuči suptilno, ali je krajnje odvratno.“ Na engleskom je, međutim, ispalo da Putin hvali Karlsonovo pitanje kao „suptilno“, dok je sam Karlson, prema transkriptu, nazvao pitanje „prilično nesnosnim“ – reči je zapravo izgovorio Putinov prevodilac. Koliko god tema Putinove diskurzivne vežbe bila opskurna, Amerikancima je taj žanr verovatno delovao poznato. Bio je to razgovor starijeg čoveka, koji je pročitao neku knjigu iz istorije i sebe zamišlja kao stručnjaka, sa svojim nestrpljivim nećakom, koji pokušava da glumi znanje o predmetu iz kog je pao na popravni. Jedino što ovde jedan ima milione gledalaca, a drugi nuklearno oružje.
Šta sam ja videla
Jedan segment ne mogu da izbacim iz glave. Tokom svoje lekcije iz istorije, kada je Putin stigao do 1939, rekao je: „Poljska je sarađivala sa Nemačkom, ali je onda odbila da se povinuje Hitlerovim zahtevima… Time što Hitleru nisu ustupili Danciški koridor, Poljaci su ga naterali, preigrali su se i naterali Hitlera da započne Drugi svetski rat napadom na Poljsku.“ (Ovo je moj prevod.) Ideja da je žrtva napada u stvari podstrekač, tako što prinudi agresora na napad, ima centralno mesto u svim Putinovim objašnjenjima ruskog rata u Ukrajini. Međutim, koliko je meni poznato, ovo je bio prvi put da je u istim okvirima opisao i Hitlerovu agresiju.
Putin je i ranije reprodukovao Hitlerovu retoriku. Pre deset godina, najavljujući aneksiju Krima, zvučalo je kao da prepisuje iz Hitlerovog govora o aneksiji Sudetske oblasti. U to vreme sam pretpostavila da je takav rečnik bio stvar odluke nekog ko piše govore, ko je bio svestan šta radi, a da Putin možda nije. Ali način na koji je Putin u intervjuu sa Karlsonom opisao početak Drugog svetskog rata sugeriše da, mada stalno optužuje Ukrajinu da podstiče nacizam, on bi sebe mogao videti kao Hitlera, ali možda lukavijeg, koji je u stanju da se probije u Sjedinjene Države i stvori savez sa njihovim pretpostavljenim budućim predsednikom.
Značajno je to što je Putin posvetio znatno vreme da optuži Poljsku i za savezništvo sa nacističkom Nemačkom i za podsticanje Hitlerove agresije. Kao što je to ranije činio sa Ukrajinom, Putin pozicionira Poljsku kao naslednicu nacizma. Više od trideset puta je pomenuo Poljsku u razgovoru sa Takerom. Da sam na mestu Poljske, ja bih se plašila.
The New Yorker, 09.02.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 12.02.2024.
UKRAJINA