Foto: Predrag Trokicić
Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), predsednik Nadzornog odbora perjanice srpske energetike EPS-a i bivši rektor Univerziteta u Beogradu profesor Branko Kovačević i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović su pre neki dan potpisali sporazum o saradnji kako bi se zaustavio odlazak mladih, obrazovanih ljudi i obezbedio im se posao za koji su stručni. Tom prilikom je lucidna ministarka izjavila da je „saradnja sa AINS način da se u infrastrukturne projekte koji Srbiju čekaju, a samo ove godine Vlada je za njih odvojila pet milijardi evra, uključi struka, iskustvo i znanje“. Fino, mada neistinito.
Budžetom za 2019. za javne investicije je izdvojeno 2,8% BDP-a (prosek zemalja Zapadnog Balkana je na nivou od oko 5% BDP-a). Od planiranih ukupno 1,4 mlrd. evra za ove namene skoro trećina je namenjena opremanju vojske i policije – velikim delom je u pitanju uvoz opreme, pa se tu ne može govoriti o investicijama.
Za infrastrukturne investicije, to jest izgradnju puteva i pruga, planirano je 56 mlrd. dinara, to jest 475 miliona evra – 10,5 puta manje od najavljenog. U odnosu na 2018. izdvajanja za ovu namenu su porasla za manje od 100 miliona evra, što je dovoljno tek „da se u 2019. zadrži približno nepromenjeno izdvajanje za izgradnju infrastrukture u BDP-u“, koje će u celosti biti potrošeno za eksproprijaciju zemljišta. „Pošto se neki projekti privode kraju, a drugi se započinju ili intenziviraju“, po mišljenju Fiskalnog saveta se neće promeniti vrednost fizičkih radova na izgradnji saobraćajnica.
Bez obzira na to, ushićen nepostojećim milijardama evra, profesor Kovačević je došao do zaključka da ovakav sporazum može da doprinese zaustavljanju prebega mladih, pametnih i obrazovanih ljudi u čemu je, kako on kaže, Srbija svetski šampion. Samouvereno je izjavio da je AINS napravljena da bi pomogla ekonomski preporod Srbije „posle svega onog što nam se dešavalo“. Na koja li to dešavanja profesor Kovačević misli?
Ah pa da, desio nam se on kada je u avgustu prošle godine najavio primenu do tada neisprobane, ali obećavajuće mere za zaustavljanje odliva mozgova – priznavanje lažnih doktorata. Tada nam je vedro saopštio da „nije sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali“. Dakle, vozačka dozvola koju na primer izda neko ko nije ovlašćen da izdaje vozačke dozvole nije sporna, iz čega proističe da iako neko nije ovlašćen da ih izdaje – u stvari može da ih izdaje.
Elem, lažni doktorati su priznati mesec dana kasnije (septembar 2018) donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju (član 18). U obrazloženju Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju stoji da članom 18 treba zaštititi „savesne studente“ zbog čega se njihove lažne diplome imaju smatrati validnima.
Izmišljene milijarde ili izmišljene diplome, dođe mu na isto – dvojac u brodu bez kormilara koji se vrti u krug.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 06.03.2019.
