Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Eksperti iz naslova nisu članovi nove Vučićeve vlade. Iako, na papiru, liče na eksperte. U stvarnosti, od njih možemo očekivati samo najgore, baš kao i od Vučića. Eksperti iz naslova nisu ni potencijalni kandidati za studentsku ekspertsku vladu. Kao Vučić, i studenti misle da je spas u ekspertima. Naravno, ne dele Vučić i studenti iste vrednosti, niti spas razumeju na isti način. Eksperti sa studentske liste želja ponajviše liče – kada se pročitaju uslovi za članove studentske vlade – na njihove profesore. Ali, i Vučićevi eksperti su univerzitetski profesori, barem neki od njih.

Eksperti iz naslova su studenti sami. Tako su nam se barem ovih dana predstavili. Kažu studenti, mi ćemo postaviti uslove za članove naše vlade i samo i isključivo mi ćemo birati tu vladu. Ovaj uspeh s protestima samo je naš i zato nema razloga da uticaj ili moć koju smo stekli proteklih meseci delimo s bilo kim, a pogotovo ne s opozicionim strankama ili Proglasom. Možda ćemo pitati zborove, ali ni njihovo mišljenje neće biti obavezujuće za nas. Dobro, ovo poslednje nisu rekli, to ja izmišljam, s nadom da će ipak shvatiti da još neko pored njih mora učestvovati u razgovoru o vladi.

Kada kažete da ćete vi i samo vi birati vladu, jer ste najjači akter u redovima pobunjenih žitelja Srbije, to podrazumeva više stvari. Ponajmanje je važno to što takav način razmišljanja ružno podseća na Vučićeve argumente o njegovoj sopstvenoj snazi. Neke druge stvari su bitne. Prvo – kako ste procenili da ste najjači? Da li ste najjači trenutno ili ste najjači u kontinuitetu? Ako ste najjači u kontinuitetu, o kom vremenu tačno govorimo? Konačno, kada će se ponovo proveravati snaga aktera u redovima pobunjenih žitelja Srbije? Ako se odnos snaga promeni, da li to znači da će sledeći najjači moći da radi šta hoće, bez obzira na volju ostalih aktera?

Prva grupa pitanja tiče se dakle institucionalizacije izbora najjačeg aktera i dogovora da najjači može da radi šta hoće. (Ovo je vrlo blizu Vučićevom shvatanju politike, a ako vas vređa ovo poređenje, onda recimo da je to šmitovsko shvatanje politike i da ono s demokratijom, ili liberalnom demokratijom, ili ustavnom demokratijom nema nijednu dodirnu tačku – što je neobično, jer su svi dosadašnji zahtevi studenata bili na tragu koncepcije ustavne demokratije.) U čvrstoj vezi s prvom grupom pitanja stoje pitanja u vezi s odgovornošću. Sve i da prihvatimo nakaradnu zamisao da najjači može da radi šta hoće, to i dalje ne znači brisanje odgovornosti.

Recimo, dogodi se čudo – a neće se dogoditi – i studenti zaista izaberu i postave svoju ekspertsku vladu. Ali, pokaže se da su njeni članovi bili loši, da nisu u stanju da ispune zadatke te vlade, da je način na koji su birani bio manjkav i da se zato dogodio neuspeh: kako studenti polažu račun za svoje loše odluke i trpe njihove posledice? Da li su studenti pravno lice? Da li su negde registrovani? Ko je među njima njihov zastupnik i ko preuzima na sebe da položi račun i ponese odgovornost za loše odluke? Za političke stranke, grupe građana, pokrete, sve se to zna. U najmanju ruku, oni trpe posledice na izborima, a mogu se i krivično goniti.

Ništa od toga ne važi za studente. Oni bi potpunu moć odlučivanja ali bez ijednog mehanizma za polaganje računa i prihvatanje odgovornosti. Ne kažem da to rade namerno, ali bi morali to imati u vidu kada hrabro istupaju i javno zahtevaju da oni sklope ekspertsku vladu.

Sve bi ovo bile formalne primedbe na njihovu zamisao da biraju ekspertsku vladu. Mogu se, naravno, izneti i praktične primedbe. Od osobe koja nije ispunila nijedan vaš zahtev, koja je praktično ismejala vaše zahteve sa svojih pet zahteva, vi sad tražite da vam dâ da sastavite ekspertsku vladu, to jest – recimo to krajnje jednostavno – da se dobrovoljno odrekne moći. Koliko vam razumno izgleda vaš zahtev? Ideja prelazne vlade – a ne ekspertske vlade – podrazumeva dogovor između vlasti i pobunjenog društva. Dogovor se mora sklopiti naprosto zato što u ovom trenutku niko nije dovoljno jak da ostvari dominaciju i nametne svoja rešenja. Umesto sukoba na ulicama, bolje je napraviti prelaznu vladu.

Kada studenti kažu da u njihovoj ekspertskoj vladi ne može biti niko ni iz vlasti ni iz opozicije, a ni iz udruženja građana poput Proglasa (pretpostavljam da dalje u nizu idu NVO i slični), nije problem s ovim opozicionim, pobunjenim delom društva. Problem je što vladu dobijamo u parlamentu, gde SNS i dalje ima čvrstu većinu. Taj parlament treba da odobri studentsku ekspertsku vladu. Kako su tačno studenti zamislili da se to dogodi? Kojim sredstvima će privoleti zastupnike koalicije na vlasti da im predaju vlast? Ako im za pola godine nije uspelo da ih privole s Vučićem na čelu, zašto misle da će im sad uspeti?

Prva i druga grupa pitanja ukazuju možda na izvesni manjak kompetencije studenata da se bave političkim temama, zbog čega onda ima mesta za još jedno pitanje – čime su studenti demonstrirali svoje kompetencije da biraju vladu?

Vučić u proteklih pola godine demonstrira isključivo slabost i nesposobnost da reši tekuću krizu. Njegov novi pokret kao i skup od prošlog vikenda novi su pokazatelji te slabosti. Sastav vlade pak pokazuje da on i dalje ne namerava da odstupi ni za milimetar. Nema ni ustupaka ni ispunjenja zahteva, što se njega tiče. Govoriti sad da je on slab, a jeste, nikad slabiji, a zanemariti ovo drugo – da i dalje nije spreman da napravi kompromis – naprosto nije pametno. Međutim, studenti kao da vide samo ovo prvo, a drugo im uporno izmiče – ne mogu se drugačije objasniti sve novi i novi zahtevi, uključujući i ekspertsku vladu, na njihovoj listi.

S druge strane, to osećanje moći studenti demonstriraju i prema saveznicima u redovima pobunjenih žitelja Srbije – možete s nama samo ako radite ono što vam mi kažemo, poruka je studenata. I sad treba primetiti: ako je suditi po njihovom ponašanju prema vlasti i prema saveznicima u frontu spram vlasti, studenti kao da očekuju da vlast, to jest glavni ljudi u njoj, dožive božanski preobražaj i postanu bolji u meri u kojoj će u svom novom hrišćanskom nadahnuću dati sve, to jest ispuniti sve što traže studenti, pa čak im predati i samu vlast. S druge strane, od opozicije i ostalih aktera pobune ne očekuje se ništa izuzev slepe poslušnosti. Ne kažem da je to tako namerno, samo kažem da to nije pametno.

Peščanik.net, 15.04.2025.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).