Kemal Kiličdaroglu, lider glavne turske opozicione stranke, Republikanske narodne partije (Cumhuriyet Halk Partisi, CHP) najavio je 6. marta da će se kandidovati za predsednika. Ima podršku 13 drugih stranaka, mada je opoziciona alijansa bila na ivici raspada kada je njeno desničarsko krilo pokrenulo pitanje da li je Kiličdaroglu, 74-godišnji bivši stručnjak za socijalno osiguranje, „održivi kandidat“. Uprkos njegovom poštenju, marljivosti i političkoj pameti, desničare je brinulo da bi potencijalni kandidat mogao da izgubi od Redžepa Tajipa Erdogana 14. maja iz kulturalnih i istorijskih razloga. Ono što nisu rekli naglas jeste da je Kiličdaroglu Alevit.
Aleviti, pripadnici heterodoksne vere koja obuhvata aspekte i šiitskog i sunitskog islama, čine manje od 10 odsto stanovnika Turske. Progonjena su manjina bar od ranog 16. veka, kada je šiitski osnivač iranske dinastije Safavida, šah Ismail, ratovao protiv sunitskog osmanskog sultana Selima Prvog za kontrolu nad istočnom Anadolijom, domom mnogih Alevita. Osmanlije su ih optužili da podržavaju Safavide i pobili čak 40.000. Sledećih pola milenijuma, Aleviti su živeli pod sumnjom da sarađuju sa neprijateljima Sunita.
Zlostavljanje se nastavilo i u republikanskoj eri. Hiljade alevitskih Kurda bombardovano je i ubijeno gasom 1938. u Dersimu, rodnom gradu Kiličdaroglua. Mnogi su ubijeni u nizu kasnijih pokolja: u Ortaki 1966, u Marašu 1977, u Malatiji 1978, u Sivasu 1979, u Čorumu 1980. i u Madimaku 1993. Nepravde su se protegle do 21. veka, dok se zahtevi za ustavno priznanje alevizma i pravni status njihovih bogomolja ignorišu. Anketa iz 2019. pokazala je da se 59 odsto Alevita u Turskoj oseća „strancima“, dok 66 odsto njih smatra da su „građani drugog reda“.
Predstavnici desnih stranaka su mislili upravo na ovo nasleđe kada su sugerisali da Kiličdaroglu nije održiv kandidat protiv Erdogana, koji je pre 10 godina novi most preko Bosfora nazvao po sultanu Selimu. Pet nedelja pošto je objavio svoju predsedničku kandidaturu, Kiličdaroglu je na mreže pustio video pod naslovom „Aleviti“. Obratio se biračima koji prvi put izlaze na izbore, odbacio ideju da „Alevit ne može biti predsednik“ i veličao sekularno nasleđe Turske, zahvaljujući kojem ljudi bilo koje vere mogu biti izabrani lideri. Trominutni video postavio je rekord u novijoj istoriji političkog oglašavanja u Turskoj: za samo četiri dana imao je više od 100 miliona pregleda. Pominjući svoju alevitsku veru tek uzgred, činilo se da je Kiličdarogluova ikonoklasna predsednička ponuda obavila posao.
Kiličdaroglu je rođen 1948. u Dersimu, gde Aleviti čine oko 85 odsto stanovništva. Majka mu je bila nepismena seoska radnica, a otac niži birokrata. Pisao je poeziju kao tinejdžer; otkriće romana Jašara Kemala Memed, moj soko u srednjoj školi promenilo mu je život. Kiličdaroglu se 1968. preselio u Ankaru zbog studija (bio je u klasi sa Devletom Bačelijem, liderom Turske nacionalističke akcije, koja podržava Erdoganovu kandidaturu) i nakon diplomiranja zaposlio se u Ministarstvu finansija. Postao je šef turske službe socijalnog osiguranja 1991. Tri godine nakon penzionisanja, 2002. je izabran za poslanika, da bi u maju 2010. postao lider CHP-a kada je njegov prethodnik podneo ostavku zbog navodnog seksualnog skandala.
Partija koju je 1923. osnovao Ataturk bila je odgovorna za masakr u Dersimu. Kiličdaroglu je njen prvi vođa iz alevitske zajednice. Proterao je ultra-nacionalističke jastrebove iz partijskih redova i počeo da koristi izraz „Novi CHP“. Priznao je istoriju ugnjetavanja Kurda i pokrivenih žena, kao i potiskivanje islama uopšte. Udeo CHP-a u glasačkom telu porastao je sa 21 odsto u 2007. na 26 odsto u 2011.
Ali upravo je „Marš pravde“ iz juna 2017. učvrstio pravac Nove CHP. Nakon što su Erdoganovi tužioci uhapsili poslanika CHP-a, Kiličdaroglu je tri nedelje pešačio od Ankare do Istanbula (450 kilometara) sa malim plakatom na kojem je pisalo „Pravda“. Pridružilo mu se na hiljade građana. Pristalice vlade istresale su balegu na put i gađale demonstrante kamenjem.
Kiličdaroglu je prihvatio 15 kandidata iz Dobre partije (İyi Parti), odmetnutog nacionalističkog pokreta, za opšte izbore 2018. pod zastavom CHP-a, kako im izborni cenzus ne bi blokirao ulazak u parlament. Takođe je odabrao političare iz konzervativnog miljea da odvuku deo Erdoganove izborne baze. Pobednički kandidat CHP-a na izborima za gradonačelnika Istanbula 2019, Ekrem Imamolu, objavio je snimak kako recituje iz Kurana u džamiji i izrazio podršku zatvorenim kurdskim političarima. CHP je na tim lokalnim izborima osvojio 5 od 6 gradova, uključujući Ankaru po prvi put u četvrt veka. Najnovije ankete uoči izbora pokazivale su da je Kiličdaroglu sa 45 stigao do 49 odsto podrške, čitavih 5 odsto ispred Erdogana.
Govoreći o svom rivalu, Kiličdaroglu je obećao da će „tog gospodina demokratski skloniti sa funkcije“. Erdogan koristi drugačiji jezik: „Napunili ste 74 godine, zašto ste odjednom istupili sa svojom verskom sektom?“, pitao je na nedavnom stranačkom skupu. „Temelj ove nacije je jak, ako Alah dozvoli on će naučiti svoju lekciju“, podsmehnuo se. Erdogan godinama svog rivala zove „Bej“ (gospodin) Kemal, čime sugeriše da je reč o elitisti istog imena kao i Kemal Ataturk. Kiličdaroglu je prihvatio titulu i uneo je u slogan svoje izborne kampanje. Ovih dana Erdogan svog alevitskog protivnika oslovljava sa „Bej (zbogom) Bej Kemal“. U nedelju 14. maja njih dvojica su ušli u drugi krug izbora zakazan za 28. maj.
Kaya Genç, London Review of Books, 12.05.2023.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 23.05.2023.
Srodni linkovi:
London Review of Books – Suviše važni izbori
London Review of Books: Izbeglice – pravi gubitnici turskih izbora
