Južno od Velikog slanog jezera u Juti, Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), američka obaveštajna služba, čuva jednu od svojih najskupljih tajni. Ovde na oko 100.000 kvadratnih metara, nadomak vojnog kampa Vilijams, NSA gradi ogromne zgrade za superbrze računare. Ovaj projekat će ukupno koštati oko dve milijarde dolara (1,5 milijardi evra), a kompjuteri će moći da skladište gigantsku količinu podataka, najmanje 5 milijardi gigabajta. Samo struja neophodna za napajanje rashlade za servere koštaće 40 miliona dolara godišnje.
Bivši službenici NSA Tomas Drejk i Bil Bini rekli su za Spiegel u martu da će ovo postrojenje uskoro skladištiti lične podatke ljudi širom sveta, koje će se čuvati decenijama. U njih spadaju mejlovi, razgovori na Skype-u, pretrage na Google-u, pregledi na YouTube-u, postovi na Facebook-u, bankarski transferi – elektronski podaci svake vrste.
„U Juti imaju sve o vama“, kaže Drejk, „Ko donosi odluku da li će se ti podaci pregledati? Ko odlučuje šta sa njima činiti?“ Bini, matematičar i bivši uticajni analitičar u NSA, računa da su serveri dovoljno veliki da uskladište čitavu elektronsku komunikaciju čovečanstva u narednih 100 godina – što njegovim bivšim kolegama daje mogućnost da čitaju i slušaju u zaista laganom tempu.
Džejms Klaper, direktor nacinalne bezbednosne službe, potvrdio je postojanje obimnog nadzornog programa. Predsednik Barak Obama je objasnio da je kongres odobrio ovaj program – ali da su iz njega izuzeti američki građani.
Strogo poverljivi dokument koji su prošle nedelje objavili Washington Post i britanski Guardian pokazuje odakle NSA dobija većinu svojih podataka. Prema ovom dokumentu, koji je navodno obelodanio bivši službenik CIA Edvard Snouden, ova obaveštajna služba je počela da zahteva direktan pristup serverima od američkih internet kompanija 2007. Programu je prvo pristupila kompanija Microsoft. Yahoo je ušao godinu i po dana kasnije, zatim Google, Facebook, PalTalk, YouTube, Skype i AOL. Poslednja kompanija koja je izrazila spremnost da sarađuje je Apple, u oktobru 2012. U ovom poverljivom državnom dokumentu agencija ponosno navodi da podatke prikuplja „direktno sa servera“ ovih kompanija.
Navedene kompanije su negirale ovu tvrdnju u petak. Ali ako je ono što piše u dokumentu istina, NSA može da zna šta radi svaka osoba na svetu koja koristi usluge ovih kompanija, što uključuje i milione Nemaca.
U ponedeljak je nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila preko svog portparola da planira da razgovara o kontroverznom programu nadzora NSA sa predsednikom Obamom, prilikom njegove posete Berlinu sledeće nedelje. Portparol nemačkog ministarstva pravde takođe je rekao da se trenutno vode razgovori sa američkim vlastima. Ovi razgovori će obuhvatati posledice programa za Nemačku i „moguće narušavanje prava nemačkih građana“.
Nemačka ministarka za zaštitu prava potrošača Ilse Ajgner zatražila je „jasne odgovore“ od kompanija navedenih u dokumentu, a nemačka stranka Zelenih zahtevala je da vlada smesta sprovede istragu o programu Prism.
„Totalno nadziranje svih nemačkih građana od strane NSA potpuno je neprimereno“, rekao je u ponedeljak sekretar poslaničke grupe Zelenih Volker Bek. Ova partija je predložila da se o toj temi raspravlja na skupštinskom zasedanju sledeće nedelje.
***
Postrojenje u Juti okruženo je sigurnosnim ogradama, psima čuvarima i sigurnosnim kamerama, i opremljeno biometrijskim sistemom identifikacije. Dva izvora kažu da lokacija ovog postrojenja nije slučajnost. U Juti živi najveći broj mormona na svetu. Ova izrazito patriotska verska zajednica šalje svoje mlade članove svuda po svetu kao misionare – a mnogi su kasnije regrutovani u Nacionalnu gardu Jute, u čijoj 300. vojno-obaveštajnoj brigadi služi 1.600 lingvista. NSA ima pristup ovim lingvistima u svako doba, a jedan insajder veruje da se oni koriste za „analizu međunarodnih telekomunikacija“.
U tajnom dokumentu, špijunski program NSA naziva se Prism (Prizma). Prizma je takođe oblik koji reflektuje svetlost u optičkim kablovima – dakle kablovima koji čine osnovu svetskog internet saobraćaja. Ovaj dokument, odobren za interne prezentacije u NSA, pokazuje da podaci koji putuju iz Evrope u Aziju, pacifički region ili Južnu Ameriku, često prolaze kroz servere u SAD. „Telefonski poziv praćenog lica, njegova elektronska pošta ili poruka na četu proći će najjeftinijim, a ne fizički najdirektnijim putem“, navodi se u dokumentu.
Bušova administracija je legalizovala ovu novu dimenziju državnog špijuniranja, ali je Obamina administracija obnovila taj zakon u decembru 2012. Ovaj zakon omogućava, na primer, nadgledanje svih korisnika Googlea koji žive izvan SAD, kao i komunikacije između američkih građana i ljudi u drugim zemljama.
Dokument takođe otkriva da pomoću programa kao što je Prism, NSA reinterpretira pravni osnov za svoje delovanje u jednom ključnom aspektu. Decenijama su bezbednosnim službama bili neophodni nalozi specijalnog suda sa preciznim specifikacijama o osumnjičenom, ukoliko su na primer želele da nadgledaju neki nalog elektronske pošte. Sada je dovoljno da NSA ima uverljive dokaze da to lice ili živi u inostranstvu ili da komunicira sa nekim ko živi izvan SAD. Ovim se proširuje krug potencijalnih osumnjičenih, preskaču se birokratske prepreke i snižava se nivo međusobne kontrole, čime se olakšava i ubrzava prikupljanje podataka o još većem broju ljudi.
Mogućnosti NSA za prikupljanje podataka daleko nadilaze okvir američkih internet servera. Ova agencija takođe vrši prismotru širom planete, na primer pomoću satelita. Pritom je instalirala moćne antene u raznim zemljama, koje presreću razgovore vođene preko mobilnih telefona. Nijedna država nikada nije sakupljala podatke u tom obimu.
NSA je koristan partner nemačkih vlasti. Dirktor NSA, general Kit Aleksander, redovno prima delegacije iz Nemačke u svom štabu u Fort Midu. Ovi sastanci su obično konstruktivni, delimično zato što su odnosi jasni: NSA skoro uvek zna mnogo više, dok se Nemci ponašaju kao njeni asistenti. Nemačka obaveštajna služba BND sprovodi razne tajne operacije u saradnji sa NSA, od kojih se većina odnosi na masovno prikupljanje podataka. Nemačke vlasti su takođe pomagale ovoj američkoj bezbednosnoj agenciji, naročito u kriznim regionima.
Što se tiče NSA, ona redovno sa nemačkim bezbednosnim službama deli svoja saznanja o osumnjičenima. Plan o postavljanju bombe islamističke terorističke ćelije u Nemačkoj, takozvane grupe Zauerland, otkriven je 2007. tako što je NSA presretnute mejlove i telefonske razgovore prosledila nemačkim kolegama.
Prema bivšem službeniku NSA Biniju, američki programi su korišćeni i u Nemačkoj, iako jedan bivši visoki nemački bezbednjak kaže da nemačke vlasti nisu učestvovale u programu Prism.
Sada je jasno da su višegodišnje sumnje eksperata bile opravdane – da NSA nadgleda svaku vrstu eletronske komunikacije širom planete. Postavlja se jedno važno pitanje: kako jedna bezbednosna agencija, čak i kada je toliko velika kao NSA sa 40.000 zaposlenih, može smisleno da radi sa takvim okeanom informacija?
Odgovor na ovo pitanje krije se u pojavi o kojoj poslovna zajednica trenutno dosta razgovara, a koja se naziva „big data“. Zahvaljujući novim tehnologijama obrade podataka, sada je moguće povezati potpuno različite oblike informacija i analizirati ih automatski.
Jedan od retkih uvida u to šta bezbednosne agencije mogu da urade pomoću ovog pristupa pružio je prošle godine Dejvid Patreus. Taj novi vid analize podataka podrazumeva otkrivanje „veza koje nisu očigledne“, kako je u to vreme novi direktor CIA-e objasnio na jednoj konferenciji. U to spada, na primer, „pronalaženje veza između ove kupovine, onog telefonskog poziva, mutnog video snimka, carinske i imigracione informacije.“
Cilj je, prema Patreusu, da veliki podaci „dovedu do automatskog otkrivanja, umesto da se oslanjamo na to da će pravi analitičar postaviti pravo pitanje“. Algoritmi automatski pronalaze veze u amorfnom moru podataka koje pročešljavaju. „CIA i naši partneri iz bezbednosne zajednice moraju znati da plivaju u okeanu „velikih podataka“. Moramo da budemo prvorazredni plivači – zapravo, najbolji“, nastavio je direktor CIA-e.
Značaj „big data“ analize za američke obaveštajne agencije može se videti iz novca koji NSA i CIA u nju ulažu. Ona ne samo što obuhvata višemilionske ugovore sa firmama specijalizovanim za dubinsku analizu podataka, nego CIA pritom direktno investira, kroz svoju kompaniju In-Q-Tel, u nekoliko „big data“ startap kompanija.
Poenta je da se ljudi i njihovo ponašanje učine predvidljivim. Istraživački projekti NSA usmereni su na predviđanje, na osnovu telefonskih podataka i postova na Twitteru i Facebooku, kada će se dogoditi pobuna, društveni protest ili drugi događaj. Ova agencija takođe istražuje nove metode analize sigurnosnih video snimaka u nadi da će prepoznati sumnjivo ponašanje pre nego što se napad izvrši.
Gas Hant, glavni tehnološki direktor CIA, u martu je direktno priznao: „U suštini, mi pokušavamo da sakupimo sve i da to večno sačuvamo“. Hant je objasnio na šta tačno misli kad kaže „sve“: „Vrlo smo blizu toga da možemo da prikupimo sve ljudski generisane informacije“, rekao je on.
Ovu izjavu je teško pomiriti sa četvrtim amandmanom američkog ustava, koji garantuje pravo na privatnost. Verovatno je Hant zato dodao, skoro izvinjavajućim glasom: „Tehnologija napreduje brže nego što država ili zakon mogu da je prate.“
Marcel Rosenbach, Holger Stark, Jonathan Stock, Spiegel, 10.06.2013.
Sa nemačkog prevela Ella Ornstein
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 12.06.2013.
Srodni linkovi:
Svetlana Slapšak – Zameriti se državi
Julija Latinjina – Snoudenov paradoks
Julian Assange – Evropa treba da zaštiti Edwarda Snowdena
Wikileaks – Pismo Edvarda Snoudena iz Moskve
Aleksandar Goljc – Hodorkovski i Snouden
The Guardian – Facebook i Google nisu znali?
NOVE TEHNOLOGIJE