Čitam, u Danasu, autorski tekst advokatice Miline Dorić. Ona protestuje što se Goranu Davidoviću prišiva „uvredljiv nadimak Firer“.
Napišem komentar u kom podsetim da se između korica Davidovićeve autorske knjige nalazi otvoreno zagovaranje zabrane rasno mešovitih brakova, prostorne segregacije pripadnika različitih rasa i primene rasne higijene. Danas zasad nije objavio moj komentar.
Proguglam građanku Dorić. Vidim da zastupa pokret „Živim za Srbiju“, čija je predsednica dr Jovana Stojković. Pronađem protest građanke Dorić zbog toga što je socijalna radnica u Domu za ometena lica u Veterniku zabranila posetu majke i sestre jednom „štićeniku“, „dok se svi roditelji ne usaglase oko primanja vakcine protiv kovida“. Građanka Dorić dalje piše: „Пошто је ово понашање узело маха, Покрет Живим за Србију – чији је председник ДР Јована Стојковић, ће заједно са својим адвокатом, Милином, изаћи на лице места и доставити опомене пред кривичну пријаву и тужбу како самом центру за социјални рад, тако и социјалној радници“.
Građanka Dorić se poziva na odredbu iz čl. 35 Zakona o socijalnoj zaštiti: „Од свих ових чланова можда је ипак најзначајнији за ову ситуацију, члан 35 истог Закона – право на учешће у доношењу одлука, наиме корисник има право да учествује у процени свог стања и потреба и у одлучивању о томе да ли ће прихватити услугу, као и да благовремено добије сва обавештења која су му за то потребна, укључујући и опис, циљ и корист од предложене услуге као и обавештења о расположивим алтернативним услугама и друга обавештења од значаја за пружање услуге. Без пристанка корисника односно његовог законског заступника, не сме се пружити било каква услуга, изузев у случајевима утврђеним законом“.
Građanka Dorić podseća da vakcinisanje protiv korone nije obavezno. Ona je tu potpuno u pravu.
Ja ovde navodim odredbu iz čl. 26 Zakona o socijalnoj zaštiti: „Услуге социјалне заштите пружају се у складу са најбољим интересом корисника, уважавајући његов животни циклус, пол, етичко и културно порекло, језик, вероисповест, животне навике, развојне потребе и потребе за додатном подршком у свакодневном функционисању“.
Osobe ometene u razvoju posebno su osetljive u pogledu opasnosti od zapaljenja pluća. Građanka Dorić je pravnica i to ne mora da zna. Ministar zdravlja Lončar je lekar i on to mora da zna.
Ministar zdravlja ima pravo da naredi obaveznu vakcinaciju. On to ne čini. On ne naređuje ni obaveznu vakcinaciju pripadnica i pripadnika posebno osetljivih grupa.
Pisao sam, pre pola godine, na Peščaniku, da je Hitler svoj program istrebljenja započeo sistematskim ubijanjem neizlečivo bolesnih Nemaca između 1939. i 1941. Ubijeno je nešto ispod tri stotine hiljada „rasno bezvrednih“ ljudi. Neki su ubijeni aktivno, otrovima, drugi pasivno, odsustvom lečenja. Ministar Lončar, za razliku od Gorana Davidovića, nikada, niukoliko i nipošto ne zagovara zabranu rasno mešovitih brakova niti se zalaže za prostornu segregaciju rasa. On ne zagovara ni primenu mera eugenike, niti rasne higijene. Zamenu za poslednje pomenute mere predstavlja prepuštanje stanara domova za ometene u razvoju koroni i njenim komorbiditetima. Nema naredbe čak ni za njihovo obavezno vakcinisanje.
Efekata po stanje rasne higijene će, u svakom slučaju, izvesno biti. I izvesno ih već ima.
Peščanik.net, 15.05.2021.
KORONA
