Nije verovatno da se u subotu u Ohridu određuje konačna sudbina Srbije. Bilo je ovde više istorijskih događaja nego što to jedna sakata država može da podnese. U Briselu je Vučić pristao ali nije potpisao. Moguće je da u Ohridu potpiše ali da ne pristane. To je igra njegovog opstanka koja je sadržana u sferi neobjašnjivog. Šta god se tamo dogodilo, imaćemo ovde propoved o pobedi a o tome će govoriti pobednik lično. Pre svega, da još ništa nije gotovo i da je u tome naša prednost.
Beogardski plakatni prostor, izlozi, trotoari – svuda gde se pljuje i lepi – išaran je masovnim napadima na stranke parlamentarne desnice. Za njih se inače smatralo da su jedan od oslonaca vlasti, pouzdani deputati zvanične Srbije u emotivnoj vezi sa Putinom i njegovom agresijom.
Njihov postizborni opozicioni gard viđen je kao diskretni flert sa režimom za bolje udomljavanje. Izdajnicima su proglašeni svi oni koji su Šefa proglasili za izdajnika. Ali taj inventar se dopunjuje novim licima, pa su se na plakatima, uz logo UČK, našli i neki profesori Fakulteta političkih nauka.
Sticaj okolnosti, koji u sebi sadrži teške lomove – a oni dolaze iz urgentnih političkih odluka, vrednovanja rodoljublja i monopola na njega – doveli su do privremene svađe među prijateljima. Da li Vučić gubi, ili je već izgubio poziciju prvog nacionalnog patriote, „onoga koji se lavovski bori za Srbiju i srpski narod?“ Ako još nije, njegovo vrdanje o tome na šta je pristao a na šta nikada neće, ne može mu mnogo pomoći da neokrnjenim sačuva ugled Ace Srbina. Milica Stamenkovski i Boško Obradović, koji svoje političke a i emotivne stavove o Kosovu definišu kao autentični patriotizam, optužuju Vučića za izdaju.
Još na sednici parlamenta o Kosovu, uz galamu i mlaku tuču, predsednik SNS-a je proglašen vodećim izdajnikom. Morao je da gleda transparente i panoe sa optužbama koje je on uglavnom upućivao drugima. Tom zgodom je bio izložen sopstvenoj seriji manjih i većih nervnih slomova, ne mogavši da kontroliše izlive besa i neprijatne grimase, a kroz narodni dom su razmenjivane teške uvrede visokim tonovima.
Posle briselske epizode, čiji su rezultati jasni svima osim srpskoj javnosti, desnica je postala još ofanzivnija. Daleko je u tome nadišla ostale stranke iz opozicije, čija je platforma za politički okršaj sa Vučićem prilično poljuljana. Morali su da „čuvaju“ Kosovo, ali i da podrže nagoveštaj okončanja krize, i tako izgubili ofanzivni polet, orijentaciju i vrednosni oslonac.
Pod pretnjom štapa, Vučić je krenuo tamo odakle nema vraćanja. Kao parija i apsolutni vlastodržac nije ni mogao da očekuje masovnu podršku u haosu koji je sam stvorio.
Na protestnom skupu, desne partije su navodno preterale sa verbalnom agresijom, pa je bilo hapšenja zbog ugrožavanja ustavnog poretka pretnjom. Za danas je zakazan novi protest koji ne može da promeni ništa, osim da pokaže kako proruska desnica ostaje stožer zakasnele ljubavi prema Srbiji.
Bilo bi krajnje nezgodno za režim, da posle silnih samohvala o čuvanju Srba na Kosovu i svuda gde ih ima, Vučić odjednom postane njihov izdajnik. Da bi izdajnici postali oni koji su njega proglasili izdajnikom, pokrenuta je hajka na desne opozicione stranke.
Akcija je brutalna, ali prilično traljava, sa porukama koje su nepismene i nelogične. Neke i teško razumljive. Nešto kao „Miloš Francuz“ „Milica lažljivica“ uz naznake da su isti oni u svoje vreme iz zatvora pustili „gospodina Kurtija“. Gomile ljudi idu po gradu, lepe plakate i šaraju trotoare, pokušavajući da tako pomognu pobedniku u takmičenju izdajnika.
Nema dovoljno pouzdanih istraživanja koliko će desnica ojačati na kosovskom raspletu. Koliko će oslabiti ili možda ojačati na neizbežnom raskidu sa Moskvom? I šta Vučiću donosi Narodni pokret za državu? Možda nove rodoljubive poene, ali i rizik da ideja propadne u začetku.
U ovom trenutku, na nesreću demokratske opozicije, takva desnica je jedina kakva-takva opoziciona snaga koju vlast uzima donekle ozbiljno. Mada je udarila na Vučića sa pogrešne strane.
Opoziciona istorija ovdašnje desnice može se razumeti kao kratak izlet u izgubljenu prošlost. Kad bude očito da bunt dolazi iz mitske projekcije čuvanja onoga što se više ne može izgubiti – jer se to već dogodilo – nema čuda ako se ti ljudi priključe Narodnom pokretu za državu. Takvu kakva je ostala. Narod negde mora da se kreće za dobro izmišljene otadžbine i da u tom pohodu ima vođu a vođa podršku. Okraćalo rodoljublje je i dalje rodoljublje.
Nije bezrazložna strepnja da posle ohridske epizode, ili pri kraju godine kad parafe više nije moguće izbegavati, Vučić možda dobije prećutno dopuštenje da u Srbiji radi šta god želi. Dobro, on je to radio i do sada, ali je ipak morao da podvrgne svoj represivni model nekoj ovlašnoj kontroli.
Vladavina bez kontrole, to je smisao najavljenog Pokreta. To je vodeće svojstvo države kakvu je zamislio pobednik nad njenim građanima i čuvar Kosova.
Peščanik.net, 17.03.2023.
Srodni link: Dejan Ilić – Iz-da-ja, iz-da-ja, iz-da-ja
KOSOVO- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Oružana pljačka u Milanu - 13/12/2024
- Cena rušenja - 06/12/2024
- Šovinistički turbo - 29/11/2024
