Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Kako to žitelji Srbije hoće da se mire s kosovskim Albancima, kada se prema njima, Albancima s Kosova dakle, Srbijom širi samo mržnja? Dobro, ne baš direktno nego posredno. Mete napada i mržnje u stvari su pojedini Srbi i to zato što bi oni tobože da se mire s Albancima. Pomiriti se s Albancima s Kosova ovde je veliki greh, jer pored ostalog to znači i priznati im državu ili, barem, ne praviti im problem što sad imaju svoju državu. A to u Srbiji ne može, pa se svaki Srbin koji to hoće, ovde mrzi i naziva izdajnikom.

Vri dakle u Srbiji od izdajnika. Na svakom koraku ili stubu, doslovno, po jedan izdajnik (imena im se pišu sprejom po trotoarima i kolovozima, slike lepe po banderama). S toliko izdajnika, Srbija je odavno trebalo da prizna Kosovo. Nije se desilo.

Šta će jadna Srbija s toliko izdajnika? Na čelu joj je, takođe, izdajnik. Jeste, i Vučić se nešto dogovara s Albancima. E sad, on je – istini za volju – izdao sve što se moglo izdati, uključujući i Kosovo. Ali ne sad, Kosovo je izdao pre dve i po decenije. Ovo što sad hoće da uradi u vezi s Kosovom – ako je verovati pregovaračima iz EU i Sjedinjenih Država kada kažu da Vučić to hoće – nije izdaja. Priznati Kosovo je pametno i ispravno. Ali, neće se desiti. Ne s Vučićem.

Kad mu ovde kažu da je izdajnik, Vučić im vrati – vi ste izdajnici. Kad mu kažu, dao si Kosovo, on im odgovori – vi ste hteli da ga date, a ja ga i dalje čuvam. Kao da je najveća sramota dogovoriti se s kosovskim Albancima, tako se ponaša Vučić i tako napada sve redom. Pametan čovek pitao bi se – kako to Vučić hoće da utvrdi mir s kosovskim Albancima i unormali odnose između Srbije i Kosova, kada je za njega najstrašnija optužba i najveća sramota želeti mir s Albancima i dobre odnose između Srbije i Kosova?

Kao Vučić, i žitelji Srbije upiru prstom jedni u druge i viču – iz-da-ja. Naravno, iza svake optužbe za izdaju stoji mržnja prema Albancima. Ne bi ta optužba bila tako teška da nema te strašne mržnje iza nje. Dakle, kako se – vratimo se na početak – miri s ljudima koje mrzimo? Neka se čitalac ne trudi, nije to pitanje za nas. O tome treba da misle Lajčák, Escobar, Borell… ko god od Vučića očekuje da se dogovori s Kurtijem i smiri odnose između Srbije i Kosova.

Ako je u Srbiji pod Vučićem mir s Kosovom najsramnija pomisao, kako će se s Vučićem doći do tog mira? Da sam Lajčák, Escobar, Borell… o tome bih razmišljao. Možda Lajčák, Escobar, Borell… u fokusu imaju isključivo sporazum. Možda oni misle kako Vučić lukavo eliminiše opoziciju i neistomišljenike da bi sebi očistio prostor da može da prihvati sporazum a da ga to ne košta vlasti. To je pogrešna računica, pored toga što je i bedna.

Jer kada jednom, kao Vučić, za izdaju optužite „patriotsku“ „opoziciju“, pripisavši joj – sasvim proizvoljno i netačno – da zapravo ona hoće dogovor s notornim Kurtijem, izdajnici postaju i svi drugi koji zaista veruju da se s Albancima na Kosovu treba dogovoriti. To liči na Vučića, da gazi sve pred sobom. Ali, tako neće imati ko da realizuje dogovor između Kosova i Srbije, kada ga on, Vučić dakle, jednom prihvati? (A neće, nego kažemo da hoće, zarad argumenta.)

Zamislimo to, iako znamo da se neće desiti: Lajčák, Escobar, Borell… pitaju Vučića – zašto ti nazivaš izdajnicima osobe za koje si izmislio da sarađuju s kosovskim Albancima, dok se istovremeno i sam dogovoraš s njima, Albancima dakle? Recimo, mogu nastaviti Lajčák, Escobar, Borell…, ovi ljudi s FPN-a, oni ti baš idu naruku, hoće da rade zajedno s kolegama sa Univerziteta u Prištini. Zar nije to u duhu naših pregovora i samog sporazuma koji si (istina, samo usmeno) prihvatio? A ispadoše ljudi – izdajnici.

Šta kaže Vučić na to? Znamo, on će slagati. Reći će – pa nisam ih ja napao. Ali, vidite kako je meni teško, kad su ti s FPN-a tako prošli, šta li tek meni spremaju. Dajte mi još vremena, zatražiće.

Tako bi govorio Vučić. Njegov odgovor delovao bi uverljivo samo osobi bez mozga. Lajčák, Escobar, Borell… svakako imaju mozak. Samo što u to, da imaju mozak, moraju uveriti i Vučića. (Dobro, i nas.) Recimo tako što će ga pitati – zašto policija ne utvrdi ko je zalepio metu ljudima s FPN-a obeleživši ih kao izdajnike? Zašto tužilaštvo ne pokrene postupak?

Plakati, grafiti, pretnje, uvrede… Srbija pod Vučićem valja se u mržnji (i „izdaji“). Vučić kao pregovara. Policije i tužilaštva nema. Šta misle Lajčák, Escobar, Borell… i ako se dogovore s Vučićem (a neće), koje institucije će taj njihov dogovor sprovesti?

Peščanik.net, 17.03.2023.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Granice rodoljublja

KOSOVO

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)